Rusija - Zapad, ekonomske i vojne sankcije

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Raiffeisen banka a.d. Beograd je jedna od vodećih banaka u Srbiji po svim najvažnijim kriterijumima. Svoje poslovanje u Srbiji započela je 2001. godine, kao prva domaća banka u stoprocentnom stranom vlasništvu.
https://www.raiffeisenbank.rs/o-banci/informacije-o-banci/

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

КАМАЗ и Влада Москве договорили су се о сарадњи


+ текст на српскомКАМАЗ и Влада Москве договорили су се о сарадњи

Фото: ПАО"КАМАЗ"
Генерални директор ПАО "КАМАЗ" Сергеј Когогин и градоначелник Москве Сергеј Собјанин потписали су споразум о сарадњи у области развоја путничког транспорта и производње домаћег електричног аутомобила.

Потписивање споразума одржано је 6. јула у Московској фабрици аутомобила "Москвич", бившој фабрици "Рено". Документ одређује намере странака о стварању руских путничких електричних аутомобила на капацитетима "Москвича", који би требало да се што брже изнесу на тржиште. КАМАЗ ће бити технолошки партнер пројекта. Такође је формирана мапа пута за стварање руске обједињене платформе аутомобила, на којој ће се развити линија домаће путничке аутомобилске индустрије.

"С обзиром на актуелне трендове светске аутомобилске индустрије, КАМАЗ се већ неколико година бави развојем електричних аутомобила. И данас ово знање и рад постају тражени. Ово није наше прво искуство у сарадњи са Москвом, успешна пословна интеракција са Московском владом омогућава нам да будемо сигурни у успех нашег новог заједничког пројекта. Поред тога, присуство професионалног колектива у фабрици "Москвич" је још један кључни фактор, захваљујући којем је КАМАЗ спреман да се бави овим правцем", рекао је генерални директор ПАО" КАМАЗ " Сергеј Когогин.

До краја 2022. године биће произведено око 600 возила, од којих ће 200 бити опремљено електричним моторима. У 2023. години предузеће ће произвести најмање 50 хиљада машина, а у 2024.години – 100 хиљада електричних аутомобила биће 10, односно 20 хиљада. Комплетан производни циклус са заваривањем и фарбањем каросерије предвиђен је за 2024.годину.

Под брендом "Москвич" планирано је да се произведе пет модела: у линији производа-четири кросовера и један Лимузина.


https://rostec.ru/news/kamaz-i-pravitelstvo-moskvy.....nichestve/





Нови "Москвичи" су веома слични кинеским ЈАЦ-има*




+ текст на српскомМетрополитанске власти су показале како ће изгледати "Московљани" у условима санкција. Представили су линију аутомобила који ће сада почети да се производе у фабрици у којој су раније радили аутомобили марке Ренаулт скоро 25 година.
Поделите ове вести
Представљен је изглед пет будућих "Московљана" - четири кросовера (један од њих електрични) и једне лимузине.




У градској вијећници признају: још увијек није могуће одмах производити потпуно руске аутомобиле, тако да ће у почетку бити велика скупштина, за коју ће се компоненте доносити из пријатељских земаља. Које су то земље, није речено на презентацији. Али Московљани су веома слични кинеском бренду ЈАЦ. На пример, оно што се зове " Москвич. Модел 2", изгледа као реплика модела ЈАЦ Кс6. А код модела број четири тешко је пронаћи разлике у односу на модел ЈАЦ С7.

Да ће под брендом "Москвицх" производити управо машине кинеске компаније ЈАЦ, новине "Ведомости" писале су још у мају. У прилог томе каже и да су власти Москве привукле "Камаз" у процес оживљавања Московљана. А он и ЈАЦ већ сарађују у производњи камиона.


https://www.ntv.ru/novosti/2713994/










*А ја бих додао да нису слични, него ће се ЈАЦ-ови модели производити у Русији само са Москвичовим знаком. Што и није лоше.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bubimir
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raykan ::@belac91
Obrnuto, inflacija ne bi uopste trebala da postoji u idealnoj ekonomiji, samo blaga deflacija ili nula. To su kejnzijanske gluposti da bi mogli da stampaju pare (svake godine odstampaju par % novcane mase, da bude u skladu sa ekonomskim rastom i/ili deficitom. I tako nas oporezuju svake godine po par %, za 10 godina imas 20% manje primanje ako je inflacija oko 2%. Ako te zanima zasto, mogu da obrazlozim,ali generalno,bez uvrede, svako ko kaze da inflaciju treba drzati u plusu se ili ne razume u ekonomiju, ili je pristalice kejnzijanskih i MMT teorija koje su nas do ovde i dovele. Rast produktivnosti i investicije dovode do deflacije na duze staze, a ne inflacije, najkrace receno.


Ne vredjam se, ali gresis. I opasno. Inflacija je neophodna i sa razlogom sve centralne banke ovog sveta drze(trude se) inflaciju do 2-3%. Prvi glavni razlog je obezvedjenje novca investitora i prisiljavanje istih da taj novac utrose. Zasto bi milijarder trosio novac, kada mu vrednost svaki dan raste (u slucaju deflacije)? Drugi razlog je sto je 2-3% zdrava/prirodna stopa rasta vecinu ekonomija. Sa 2% stopom rasta, za 35 god duplira se BDP, sto je realnost vecine drzava nakon II SR. I ne treba samo da se gleda potrosacka inflacija, koju svi spominju po novinama, vec treba da se obrati paznja i na industrisjku i narocito gradjevinsku inflaciju, koja je u Srbiji trenutno ogromna. Ogromna greska bi bila da se dodatno stampaju pare. Rast produktivnosti dovodi do deflacije, to je tacno, ali i do stagnacije. Zato je inflacija i neophodna.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Банка Ростеха ће послати 10 милијарди рубаља за стварање домаће авионике за авионе ССЈ Њу, МС-21, Ту-214 и Ил-114-300

Citat:Наводи се да је Финансирање обезбеђено у складу са свеобухватним програмом развоја руске авио-транспортне индустрије до 2030.године. Споразум је потписан између "Новикомбанке"и концерна" радиоелектронске технологије "на изложби "Иннопром".

Раније је постало познато да свеобухватни програм развоја авио-индустрије прописује производњу само два авиона широког тела Ил - 96 годишње против десетина ССЈ Њу и МС-21 уског тела.


https://www.ixbt.com/news/2022/07/07/10-ssj-new-mc-21-214-114-300.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@belac91

Inflaciju centralne banke ne stvaraju da bi naterale investitore da investiraju. To rade da bi devalvirale svoj dug. To je prvi razlog. Drugi razlog je taj što su porezi nepopularni, pa izazovu inflaciju štampanjem para, odšampan novac im dođe kao prikupljen porez,a inflacija je trošak na građanima. Ne moraš da investiraš novac kako bi izbegao inflaciju,možeš da kupiš zlato (centralne banke to najviše mrze), nekretnine ili bilo šta drugo u drugoj zemlji.
SAD su postale najveća ekonomija sveta na deflaciji. Najveći deo 19. veka i početak 20 imali su deflaciju u proseku od -0.5% godišnje. Piter Šif je jednom detaljno obrazlagao tu pojavu. Jednostavno, nulta ili negativna inflacija pogoduje štednji,a štednja investicijama. Novac za investicije ne dolazi iz pozajmica u valutama bez podloge, već unapred stvorenoj vrednosti koja se štedela. Iluzija je da je potrošnja trpela-trpela je potrošnja luksuzne i nepotrebne robe, usluga, putovanja i slično. Novac je išao tamo gde će da donese profit. Faktički nisu postojali ciklusi rasta pa recesije kao danas, rast je bio za nijansu manji,ali konstantan. SAD je uz deflaciju rasla oko 2.5% godišnje.

Rast produktivnosti ne dovodi do stagnacije,rast produktivnosti je simbol napretka, dakle niđe veze

Bogati u deflaciji troše novac zato što više mogu da zarade nego da ga čuvaju u slamarici. Deflacija od -0.5% je smešno niska, prosečan uspešan biznis zarađuje najmanje 5, a većina 10+% godišnje u odnosu na investiciju. Još jednom,nikakve veze nema inflacija sa željom da se investitori nateraju da ulažu. Neće čuvati da zarade 0.5% kad mogu 10%. Deflacija od recimo 20% je maltene nemoguća, a inflacija od 200% može vrlo lako da se "napravi"

Dakle,da rezimiram-inflacija u većini slučajeva nije neophodna,čak je i štetna. Investicije, infrastrukturni radovi, proizvodnja, povećanje produktivnosti, sve te korisne stvari koje ekonomiju znače su u svojoj suštini deflatorni. Štampanje para, valute bez pokrića, nenamensko trošenje, uzimanje kredita u stranoj valuti, sve je to inflatorno. Samo ta dva podatka su dovoljna da se vidi šta je bolje-inflacija ili deflacija. I ja sam učio kejnzijanske ekonomske škole, i za mene je bio šok kad sam to prvi put čuo,ali je toliko očigledno kad se malo razmisli da tu nema diskusije.

ECB je odštampala 5 000 milijardi evra zadnjih godina, mi navodno nismo ni malo pa opet Vučko ima para za svašta??? Naravno da smo štampali,samo to niko ne objavljuje. I od kud nam 16 milijardi evra deviznih rezervi, kupovinom evra smo ih povećali za 4 milijarde valjda,zadnjih par godina. A kako to da je evro toliko puno padao da smo morali da ga kupujemo da dinar ne bi još ojačao? Padao je jer je štampan mnogo više nego dinar. Mogli smo više da štampamo dinare (kao što sam predlagao) i da imamo veće domaće investicije, likvidnost sistema, proizvodnju, bdp i primanja. Ovako imamo veće evro rezerve, a evro je izgubio već 15% vrednosti u odnosu na dolar sa tendencijom daljeg pada. Kako pada evro pada i dinar jer je vezan za evro a ne dolar. Treba otkačiti taj fiksni kurs dinar/evro što pre. Evro će najverovatnije nastaviti sa padom u odnosu na dolar. U svakom slučaju,propašće mnogo pre dolara

@s2m

kao prva domaća banka u stoprocentnom stranom vlasništvu

Ništa perverznije u životu nisam pročitao. Što onda iznose profite van kad su domaće. Ljepojević reče skoro da su "domaće" banke iz Srbije zadnjih 15tak godina isisale oko 100 milijardi evra profita. Šta bi tek da nisu domaće...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za kurs se slazemo. Sve ostalo ne. Sve sto si naveo, investicije, infrastruktura, proizvodnja itd, definitivno nema deflatorni pritisak, vec inflatorni. Cene prosto moraju da rastu kada raste traznja za robom, sto sve te investicije iziskuju. Demand pull je uvek uzrokovao rast inflacije. Evropa i mi pored nje sada patimo od cost push inflacije, jer su sve cene skocile, i tek ce. Tek mozda posle sledeceg proleca malo padnu, ili ako ne zakuca recesija Evropu, i to muski.
U Srbiji i Evropi vise nemas deflatornih pritiska. Boomeri idu u penziju, nedostatak radne snage povecace cene rade. Penzije ce biti veliki rashod drzava, opet taj teret ide na radnike i firme. Rat u Ukrajini je podigao cene gasa, struje i hrane. Traznja za tom robom ce garantovani ostati, i uzrokovati inflaciju. Evropa moze lagano da se oprosti od niskih kamatnih stopa.
Srbija treba da se bori protiv inflacije, ali pametno i ne ekstremno. Strukturnu inflaciju ne treba mnogo dirati jer (ako je verovati NBS) nije uzrokovana stampanjem ili povecanjem M3, vec je bukvalno uvezena.
Nazalost, verujem da se nece desiti, vec ce se povecavati plate i penzije, da bi se odrzala kupovna moc, dinar ce ostati isti, da bi uvozna kupovna moc opstala, sto ce uzrokovati jos vecu inflaciju, sto ce opet najvise pogotiti siromasnije slojeve itd. Kamo srece da se Vujovic vrati, mesto ovog kretena.

• 1Ovo se svidja korisniku: ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

" Sve sto si naveo, investicije, infrastruktura, proizvodnja itd, definitivno nema deflatorni pritisak, vec inflatorni. Cene prosto moraju da rastu kada raste traznja za robom, sto sve te investicije iziskuju. Demand pull je uvek uzrokovao rast inflacije. "

Apsolutno i potpuno netacno
1. Infrastruktura kratkorocno pri izgradnji podize inflaciju jer skace cena materijala i opreme, jel? OK. A sta se desava kad se infrastrukturni radovi zavrse? Potraznja za istima OPADA, samim tim i cena im OPADA, sto je DEFLATORNO takodje, infrastruktura podize produktivnost - brze se negde stigne, sa manje troskova, manja je amortizacija vozila, usteda u gorivu, sto je takodje DEFLATORNO

2. Nova proizvodnja inflatorna? Jel se ti to zezas????? Nova proizvodnja podize kolicinu robe na trzistu koja juri isti broj kupaca, sto pojacava konkurenciju, dovodi do pada cena sto je DEFLATORNO. Ne postoji nista deflatornije od nove proizvodnje, tu si bas omanuo

3. Investicije - isto kao 1 i 2, i za 1 i 2 ti trebaju investicije, isti mehanizam je u pitanju

4. Povecanje produktivnosti - mozda cak i deflatornije od nove proizvodnje, zavisi koliko iznosi to povecanje. Izuzetno bitna stvar kojoj se ne pridaje dovoljno paznje

Cene kao inputi mozda rastu kako raste traznja za robom, ali kad se prica o proizvodnji, investicijama, i proizvodnji, oni primarno stvaraju ponudu, a ne traznju...traznja (za inputima, energijom) koju stvaraju moze (a ne mora) biti inflatorna, takodje moze biti i deflatorna, i cesto je privremena i/ili mali deo cene u odnosu na finalni proizvod.

Ako u Srbiji nema deflatornih pritisaka, to onda znaci da smo u grdnim problemima
Odliv stanovnistva povecava cenu rada, i sve vise smanjuje potencijal za rast i razvoj
Da, naravno da ce energenti prouzrokovati inflaciju, ali to je uvozna inflacija, ja sam se istom bavio primarno kao opstom pojavom, i posto ce se desiti svuda, nece resiti nase probleme precenjenog dinara i lose strukture privrede, gde EU investicije bukvalno smanjuju nasu produktivnost i potencijal. Mislim, kome je motanje kablova popravilo ekonomiju. Nama trebaju cele industrije vertikalno sagradjene, od sirovine do gotovog proizvoda, a ne da ti donesu zice i plastiku, ti ovde sastavis, pa teras dalje. Radno intenzivno, mala dodatna vrednost, tu srece nema

Dinar ostaje isti ne kako bi povecao inflaciju, vec je smanjio. Kao i udeo duga kao % BDPa. Sta bi Vucko da dinar ode na 150, cime bi se onda pohvalio.
Pod hitno mora da se smanji odliv novca kroz banke i uvoz. Pod hitno. Minut do 12 je

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raykan ::
Ništa perverznije u životu nisam pročitao. Što onda iznose profite van kad su domaće. Ljepojević reče skoro da su "domaće" banke iz Srbije zadnjih 15tak godina isisale oko 100 milijardi evra profita. Šta bi tek da nisu domaće...

Perverzno ili ne, ali tako piše na njihovoj stranici.Zato sam i stavio link.
A ovo je dio iz Zakona o bankama

Citat:Član 2

Banka je akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom.

Strana banka je pravno lice sa sedištem van Republike Srbije koje je, u skladu sa propisima države porekla, osnovano i u registar nadležnog organa te države upisano kao banka, koje poseduje dozvolu za rad regulatornog tela te države i koje obavlja depozitne i kreditne poslove.
https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_bankama.html

I da napomenem, niti osporavam niti potvrđujem tvoje navode.Samo želim da se stvari nazovu pravim imenom, znači onako kako piše u zakonu pa sviđalo se to nama ili ne.

• 2Ovo se svidja korisnicima: S2M, zdrebac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raykan ::
Pre neki dan glavni rece da je zaduzenje 53.nesto.
Rast duga kao PROCENAT BDP je moguc padom kursa dinara, ne samo pozajmljivanjem.
Ako vec moze da se ne uzima kredit da bi se vracali postojeci, sto ih uopste uzimamo? Predsednik je govorio o problemima sa uzimanjem kredita kako bi vracali stare, ne o nekim projektima. Takodje, ni o kakvim projektima ni ja nisam govorio.
Izneo sam ti najnovije zvanicne podatke a to da javni dug varira na dnevnom nivou nije sporno.
U redu, zasto mislis da ce vrednost dinara da padne kada je ocigledno da zadnjih par godina NBS drzi relativno fluktuirajuci kurs, da ne kazem de facto fiksni? Objasni.

Predsednik je pre svega govorio o drzavnim obveznicama na medjunarodnom trzistu (pa je navodio primere Hrvatske, Rumunije... koje su izasle na trziste u nedavnom periodu) i naveo da su kamate na iste znacajno porasle. No ista je situacija i sa komercijalnim kreditima a sasvim verovatno da ce biti ista i sa nekomercijalnim (EIB, EBRD...) ako vec i oni u medjuvremenu nisu korigovali kamatne stope.
Nisu sva zaduzivanja samo da se otplate postojeca, neka su i investiciona.
Citat:
Ako vec mozemo da se zaduzujemo u dinarima, zasto se zaduzujemo u stranoj valuti???? Samo retard bi se zaduzivao u stranoj valuti ako moze u sopstvenoj.
Zato sto se neka zaduzenja mogu otplatiti pa nema potrebe da se ponovo zaduzujes. Neka se ne mogu otplatiti pa se mora raditi refinansiranje ali se novac moze obezbediti na domacem trzistu u dinarima, opet kod drugih se mora zaduziti u devizama ili je pak potrebno da se zaduzuje u devizama i na kraju ostaje zaduzivanje na stranom trzistu logicno u devizama.

Ono sto ja ne razumem je sta nije jasno u ovim koracima koje drzava tj. ministarstvo finansija prolazi prilikom odlucivanja gde i za koliko se treba zaduziti?
Citat:
"nadas se da ce ekonomski razlozi prevagnuti politicke pa ces konacno dobiti odavno zasluzeni investment grade rejting" NADA kao koncept u ekonomiji ne postoji. Investment grade nam nece dati, to se daje poslusnima samo. Nisu ga dali Rusiji a imala je 3x bolju ekonomsku situaciju od nas, manji dug, veci bdp po oba merila, suficit umesto deficita, manju nezaposlenost, i jos sto drugih stvari.
Tacno nada ne postoji medjutim to je moja rec posto sam parafrazirao NBS, dok su oni iskoristili ekonomski izraz PROCENA. Nema problema, pazicu da koristim samo strucne izraze za ubuduce.

Jesi citao nekad izvestaj bilo koje od bonitetnih kuca?
Pored ekonomskih faktora uvek se uzimaju u obzir i politicki, pa se navodi sve i svasta (od Kosova, EU do opstih fraza o losoj upravi, starom stanovnistvu, velikoj migraciji itd). U praksi Srbiji uvek traze da ekonomski bude ne samo ispred svih zemalja sa kojima je porede vec i preko toga, pa nije cudno da mi na trzistu imamo redovno manje kamatne stope od Rumunije iako je ona investment grade zemlja. Nama investment grade treba zbog vece konkurencije da bi dodatno smanjili kamatnu stopu jer odredjeni fondovi jednostavno ne smeju da ulazu u non investment grade obveznice.

Evo ga na primer Fitch-ov izvestaj pre ukrajinske krize
https://www.nbs.rs/export/sites/NBS_site/documents.....220225.pdf

Rusija je imala investment grade pre ove krize.
Citat:
Cim je MMF odobrio rast penzija vec je to znak da to ne treba da radimo. Ne postoji ni jedan slucaj u svetu gde je MMF nekog izvukao iz problema. Dok su rukovodili Rusijom ljudi su umirali od gladi.
To sto sam omasio 2009 umesto 2008 ne znaci da nisam bio u pravu, naprotiv. Ova vlada pravi istu gresku kao ona iz 2008, misli da to sto su imali solidan rast u 2022 (ali daleko manji nego u 2008) da ce to da se nastavi 2023. Nece. Stici ce nas kriza kasnije nego zapadne ekonomije (koje ce biti u krizi i 2023).
Uloga MMF nije da bude roditelj ili baka koja cuva drzave, kad se to shvati onda stvari postaju mnogo jasnije.
Izneo sam ti sta misli Arsic, u medjuvremenu sam nasao da Soskic (bivsi guverner NBS za vreme Cvetkovica) smatra da je potrebno povecati plate i penzije za nivo inflacije, eventualno i za rast BDP
sto je nekih 12% za penzije (dakle kao i Arsic). NBS smatra da je opravdano onih najavljenih 19.1%. Obrazlozi tvoje misljenje koliko treba da bude rast i da li treba da ga bude.
Citat:"Cestitam, ovim si nam efektivno ubio privredu."

Jel se ti to sprdas????? Kakva je to detinjarija???
Kakva detinjarija, to da ukines SSP i time vratis carine prema trzistu gde izvozis 65% tvog izvoza i odakle uvozis 64% tvog uvoza? Ako na to mislis onda se slazem da je to sprdnja i detinjarija.

Citat:
Kod nas posluju samo domace banke? Jel to jos jedna sala???? Onda je i Coca Cola domaca firma osnovana po domacem zakonodavstvu a vlasnici su strani i/ili domaci subjekti...sta sve necu procitati. Domaca banka je banka u vecinski domacem vlasnistvu. Te ispostave Rajfajzena i slicnih su tu samo da izvlace profit, i domace su isto koliko je Dzoni Vajsmiler domaci glumac (mozda ni toliko, on je makar bio rodjen u Banatu, mozda mu je bilo stalo a ovima sigurno nije).
Sto se banaka tice, odgledati ovo i sve je jasno kao dan, ne mogu da sumiram sat ipo u jednom postu

https://www.youtube.com/watch?v=Z_B0gpEQX0Y&t=2949s
Da, kod nas posluju samo domace banke po Zakonu o Bankama clan 2, tacka 1 :
Banka je akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom.
Zadrzimo se sada kod banaka jer su one u specificnom pravnom rezimu, a taj tvoj primer o Coca Cola je komlikovaniji nego sto deluje na prvu jer je u pitanju ugovor o fransizingu.

Domaca banka sto se tice zakona ne postoji kao izraz vec postoji samo Banka a to je gore u definiciji i navedeno, pored toga postoji i Strana banka ali to se odnosi na (clan 2, tacka 2):
Strana banka je pravno lice sa sedištem van Republike Srbije koje je, u skladu sa propisima države porekla, osnovano i u registar nadležnog organa te države upisano kao banka, koje poseduje dozvolu za rad regulatornog tela te države i koje obavlja depozitne i kreditne poslove.

U Srbiji posluju samo Banke a to znaci da je sediste banaka u Srbiji, da posluju po domacem zakonodavstvu i da nad njima kontrolu vrsi NBS. Ko je vecinski vlasnik (takodje kolokvijalni izraz koji ne postoji u zakonu jer vlasnik ne postoji ni u jednom privrednom drustvu), tacnije kontrolni akcionar jer su po zakonu to AD nije bitno.

P.S. Jedna molba, vidim da dosta stvari ne znas i da nisi upucen ali nema potrebe da drsko nastupas u odgovorima. Ako se ne slazes sa mojim stavom argumentuj zasto i pokazi mi da sam pogresio.

• 1Ovo se svidja korisniku: pericanet
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

https://twitter.com/DagnyTaggart369/status/1544804.....t5kcPDyiyw

Ukrajina sklanja tozla u Poljsku
Neka zakopaju 70kg negdje pa da ga Refko potraži