Vojna tematika i sedma umetnost

• 3Ovo se svidja korisnicima: Khaless, Sim.a, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Khaless ::Napisano: 11 Dec 2013 19:56

Eno Samardžić već lamentira tekstom "Kama Radoša Bajića"....

No gledam "komunsitičke" serije, ekstra glumci, ekstra režija i srija je "Misija majora Atertona" u jednoj sceni Bajo Stanišić skida petokraku i objavljuje borcima da je sklopio dogovor sa Italijanima. Scena maestralno odigrana, i pozove ljude koji neće sa njim da istupe, obećavši im da ih neće dirati. Onda naredi da ih razoružaju. Oni se pobune a on odgovori - obećao sam da ću vas pustiti i hoću - ali ebz oružja- i tu je kraj scene. Dakel u to vreme se jako držalo do istorijskih činjenica, makar neprijatelja ne predstavili kao pokvarenog i zlog.

Dopuna: 11 Dec 2013 19:58

Leonardo ::Napisali ste ozbiljne analize. Potrebno je vreme da se 'sažvaću', a brzi odgovori bi kratko pali.

Gledam ponovo film 'Gluvi barut'. Celu revoluciju i suštinu sukoba sveo bih na razgovor između Španca i popa (otprilike 57 min). Ljudi zaboravljaju kako se širilo hrišćanstvo, sem selektivno nekih perioda kada se njihov pravac hrišćanstva našao na udaru drugog. Koliko je već u srednjem veku bilo različitih pravaca koji su u krvi ugušeni. Običnom, kazaću neukom čoveku, takve razlike nisu baš ni najjasnije. Naravno, zna koja je koja strana, a ostalo određuje karakter.

Toliko patnje i neiskorišćene energije se nakupilo da je, nakon naučne i industrijske revolucije, praćeni porastom populacije, bilo samo pitanje vremena kada će do obračuna doći. Kakva je bila narav i okolnosti, tako su se stvari menjale. Danas nam je neka doza surovosti nezamisliva, koja je bila svakodnevna pojava u dva svetska rata. Opet se ponovila i kako to racionalno objasniti. Naravno nikako, već samo dubljim shvatanjem čoveka i sloboda koje su oduzete.

Kad spomenu Španca.
Treba prvo pogledati filmove o Španskom gradjanskom ratu (bio tri godine pre tog rata) i videti kao osu se medjusobno klali i ubijali.

Sećam se jednog filma gde dobrovoljci iz Engleske odlaze u španiju da se bore protiv Franka. U jednom selu sa zvokika crkve neko puca, oni upadnu u crkvu, izvuku popa napolje, skinu mantiju i vide modrice na rametu, na licu mesta optuže ga da je pucao i ubiju .

Sad to prenesi ovde pa vidi....

ja sam taj film pomenuo u prethodnom postu, zove se Zemlja slobode i odličan je film. osim filmova oni koji nisu lijeni komotno mogu pročitati roman Kataloniji u čast Georgea Orwela u kojem je detaljno opisan sukob na ljevici i međusobne borbe u Barceloni.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Mercury, 6.lickadivizija, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius,

Radnička i seksualna revolucija je usledila u XX veku. Danas se niko ne želi odreći njihovih tekovina. Centralno grejanje, topla voda, struja, pravo na 8-časovno radno vreme, minimalna propisana plata, seksanje pre braka, pijančenje sa društvo, itd. Zatim, veliki potencijal se oslobodio davanjem prava ženama. Uzdigle su se iznad automata za rađanje dece i pralja. Ovime ne želim uvrediti domaćice, pošto je to najteži i izuzetno plemenit posao, ali koji jednostavno nije za svaku ženu. Danas se po statističkim podacima lepo vidi da su četvrtina ili čak trećina populacije ateisti. Drugim rečima, ljudi su se pretvarali, kako bi zadovoljili bližnje i izbegli lomaču. Ja nisam ateista, ali shvatam da mnogim ljudima sistem vrednosti koji je postojao pre dva/tri veka jednostavno ne odgovara. Puno ljudi je bilo 'zaključano', i jednostavno unesrećeno nametnutim načinom života. Može to neko vrema da traje, ali pre ili kasnije ispliva frustracija i nagomilana negativna energija. Nekome ko se ceo život identifikovao sa takvim vrednostima i kome ona odgovaraju, ne može da shvati koliko ovaj drugi robuje. Ljudski ego, još jedna reč koja ne postoji u 'nečijem' rečniku, će svakako zlo koristiti za svoj cilj. Gde se najbolje vidi ta identifikacija čoveka sa sopstvenim umom. Svi se mole istom Bogu, ali je princip drugačiji. E to je sad suština problema.

Sirius ::Наведени друг спремно одговара: ''Видите и једни и други обраћамо се обичном народу...Само што им ви обећавате рај на небу , а ми - рај на земљи. Наши циљеви су ближи''... Наравно, сви су после тога ''прснули'' у смех у стилу - хаха, нека ти буде, али знамо да није баш све тако, и разговор се пренео на другу тему - али га нико није заборавио. Сигуран сам.
Obećanja su ipak samo obećanja. Na čoveku je da gradi sebi lep žibot, raj na zemlji, a kad ode sa ovog sveta ima ko da mu 'sudi'. Naravno, patrijarh je tu da nas podseća.

Khaless ::Sećam se jednog filma gde dobrovoljci iz Engleske odlaze u španiju da se bore protiv Franka. U jednom selu sa zvokika crkve neko puca, oni upadnu u crkvu, izvuku popa napolje, skinu mantiju i vide modrice na rametu, na licu mesta optuže ga da je pucao i ubiju.
Iza jednih stoji ovozemaljska partija, a iza drugih niko drugi nego sam Bog. Barem to tvrde sve vere, ali protiv Boga (njihove reči) ne možeš. Pa sad ti vidi kako ćeš. Sreća, danas možemo o ovme da diskutujemo. Nekad se zbog ovoga gubila glava. Žele to svi da zaborava i lupaju 'romantizaciju'. Šta može ljudska glava 'ispeglati' i sebe samog ubediti... Apsolutno bez konkurencije.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dok nisam za rodjendanski poklon pre 12-13 godina od najbolje drugarice dobio knjigu "Vojnici Salamine" uopste nisam znao da su republikanci cinili zlocine u Spaniji.
Ipak, taj Spanski gradjanski rat bio je neki eticki izazov za intelektualce. Erik Hobsbaum je napisao da je u to doba na britanskim univerzitetima bilo moralno pitanje da li si za republikance ili ne. Nista vise necu reci na tu temu da ne odem u off.
@Leonardo, ne postoji religija ili ideologija koja nije sirena (i) macem! Opet, onome ko je nastradao i ciji je najmiliji nastradao, svejedno je li stradao od nacista ili od hriscana.

Khaless ::
Eno Samardžić već lamentira tekstom "Kama Radoša Bajića"....
Treba ga razumeti. Svako ko se paca u njegov "zabran" (istorija i apologija cetnickog pokreta) nije dobro uradio jer a) nije dovoljno nahvalio ravnogorce i ocrnio sve ostale formacije u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata i b) deli zaradu, slavu i prostor na ravnogorskom delu trzista artefekata

.Khaless ::
No gledam "komunsitičke" serije, ekstra glumci, ekstra režija i srija je "Misija majora Atertona" u jednoj sceni Bajo Stanišić skida petokraku i objavljuje borcima da je sklopio dogovor sa Italijanima. Scena maestralno odigrana, i pozove ljude koji neće sa njim da istupe, obećavši im da ih neće dirati. Onda naredi da ih razoružaju.
Cuvena recenica:"Jesi li ti oficir ili kakva gabeljska gatara"? Inace, rec "gabelj", "gabeljin" u Staroj Crnoj Gori znaci "Ciganin".
Sta reci? Sto "jadni servis" ne reprizira sve te radove Save Mrmka od "Sloma" do onog serijala o 1948. godine, ono sa Vladom Dapcevicem, zaboravio sam kako se zove.
Jedno pitanje za ucesnike foruma, pa ko zeli, neka mi odgovori: sta mislite o filmovima Lordana Zafranovica? Na RTS-u sam nedavno po prvi put gledao "Alohu - praznik kurvi" i razocarao me je. Ali, za mene su "Okupacija u 26 slika" i "Pad Italije" vrlo dobri filmovi.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Oxygen, Bobo123, Bane san, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Сутра ћу о Зафрановићу, а вечерас само да подбодем вашу пажњу следећим текстом који има најдиректније везе са Шпанским грађанским ратом; ту је он, на форуму, али да га не тражите предуго. Најкраће речено - један од најбољих филмова на ову тему.


Za kim zvono zvoni

Gledajući petu epizodu mini-serije ’’Pacifik’’ , nisam se mogao oteti utisku da je reč o neinventivnom, ziheraškom producentskom postupku kojim autori žele da još malo eksploatišu uspeh izvanrednog serijala ’’Band of Brothers’’. Čak ni peta epizoda nije mogla da najavi kako će se konačno zamajac umetničkog u seriji pokrenuti. Jasno je da je reč o rutinskoj produkciji u stilu KUD ’’Idijoti’’, sažetoj u čuvenom sloganu ’’Mi smo ovde samo zbog para’’. Na kraju krajeva, nije im mnogo ni zameriti jer se uspešni nastavci u filmskoj umetnosti mogu izbrojati na prste jedne ruke. Nije svako Kopola. Međutim, usred te spomenute, pete epizode, teče vojničko veče koje se u dnevniku dežurnog oficira zove ’’kulturno-zabavni život’’. Vojnici gledaju film ’’Za kim zvono zvoni’’. Da je reč o svojevrsnom umetničkom omažu i sjajnoj ’’smicalici’’ dueta Spilberg –Henks, jasno je kada se zna da je taj film tek bio snimljen i jedva da je obišao većinu američkih bioskopa. Prema planu scenariste, on je brže-bolje stigao do ostrva u Pacifiku.
No, kad je već tako, bilo – ne bilo, zadovoljstvo mi je da napišem nekoliko redova o jednom od najlepših i žanrovski najkompaktnijih, ali i najsolidnijih filmova svih vremena – filmu ’’Za kim zvono zvoni’’. To je visokoumetnički, ratni, a iznad svega ljubavni film o ’’slamkama među vihorovima’’, grupi ljudi u kojoj sija ljubav osuđena unapred na propast i neispunjenje.

Film je snimljen prema čuvenom romanu Ernesta Hemingveja, a moto je preuzet iz Donove ’’Meditacije XVII’’, uvodnog teksta iz filosofsko-lirskog traktata ’’Devotions upon Emergent Occasions’’ iz 1624. godine. Roman je baziran na istinitom događaju, sudbini Roberta Džordana, univerzitetskog predavača španskog jezika i eksperta za inžinjeriju, diverzije i eksloziv. Napisan na Kubi, omiljenom Hemingvejevom mestu, on je ubrzo postao literarni hit i inspiracija za mnoge. Sem Vud je u tom delu video gotovo idealan predložak za scenario pa ga je, bez mnogo intervencija i prihvatio takvog. Priča je jednostavna. Neću, naravno , prepričavati film jer bih učinio dvostruku grešku: onaj ko je gledao film ima množda drugačije viđenje , a onaj ko ga nije gledao, zadovoljiće se prepričanim. No, svakako treba podsetiti na osnovne crte: američki instruktor, priključuje se u pozadini Frankovih linija grupi ilegalaca. Zadatak je jasan: u određenom trenutku, ni pre ni kasnije, srušiti most koji vodi od Ronde do Segovije, strateških mesta i sprečiti pregrupisavanje trupa. Cilj je, naravno, kao i u svakom ratu utopijski – da se skrati trajanje rata. Džordan (Gari Kuper) se zaljubljuje u napaćenu Mariju (Ingrid Bergman) i stvari kreću prepoznatljivim tokom. Oportunizam vođe ilegalaca, ustvari polu-bande brđana dovodi Džordana u situaciju da zadatak razreši po cenu sopstvenog života. On to i čini, pa se film završava krupnim planom u kome on zaleže za puškomitraljez u manje-više izvesnoj akciji zaustavljanja potere posle uspešnog rušenja mosta. Izvesnoj sa stanovišta neumtnog kraja jer je pitanje trenutka kada će usamljeni puškomitraljezac biti neutralisan.

Sve bi to bilo uobičajeno i već viđeno jer su rastanci i smrt neizostavni ’’dekor’’ ratnog miljea, surove zbilje koja odnosi sve ono što je najlepše, a u čoveku budi ili gasi sve ono najbolje. U ovoma dvoma budi ono najbolje: ljubav i odlučnost da se iznad nemoguće situacije uzdignu bar u svojim osećanjima. Njemu je više nego jasno, a ona sluti. Oboje svakako znaju da za njih nema nade. Za njih nema, ali za ljubav svakako ima jer će ona živeti bar u jednom od njih dvoje .
Reklo bi se – melodrama, kao svaka druga. međutim, ova melodrama izrodila je neke druge, veoma interesantne događaje i legende, tako dragocene , važne i imanentne tako slikovitim sudbinama kakve su ove, kojima se bavi roman i film. Film je snimljen na istom mestu gde je i bila stvarna radnja koja je inspirisala Hemingveja. Da bi postigli surovost pejzaža (koji , zahvaljujući raznovrsnoj klimi, idealan za vegetaciju cveća i svakojakog rastinja), scenski radnici su svakog jutra čupali prelepo planinsko cveće koje bi tokom noći buknulo. Nekoliko nominacija za oskar, kako to obično biva, nisu tada bile uspešne. Jedini oskar dobila je grčka glumica Katarina Daksinou, za epizodnu ulogu Pilar. Gari Kuper se okitio oskarom za ulogu u filmu ’’Narednik Jork’’ , a Ingrid je uzela dva oskara. Za nju je vezan jedan bizaran detalj da je jedna od retkih slavnih ličnosti (jedna od njih je i Šekspir) koja je umrla na svoj rođendan.

Priča ne bi bila kompletirana kada se u sve ovo ne bi umešala i više nego slikovita biografija velikog Hemingveja. Spomenuh da se most , ’’glavni ratni junak’’ ovoga filma nalazio na putu ka Segoviji, u blizini poznatog grada Ronde, u kome postoji jedna od najpopularnijih španskih korida. Na samom ulazu koride neupadljivo je obeleženo mesto na kome se nalazi urna sa srcem Ernesta Hemingveja. Telo je , pored supruge, sahranjeno u Americi, ali je srce stiglo tamo gde je stvarno pripadalo. Tako je i poruka ’’Meditacije br. 17’’ zaokružena i tim, završnim detaljem iz izvanredne i neobične bografije: ’’...I zato nikada ne pitaj za kim zvono zvoni. Ono zvoni za tobom’’. Šopenovski, nema šta...

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo ja ću vrlo malo o Zafranoviću tj. filmovima koje pominje 6. lickadivizija.
Kada sam to prvi put gledao bio sam šokiran. Naravno i mnogo mlađi što ide i kao objašnjenje možda za to stanje. Onda sam nekako napravio otklon od toga ali sam i svaki put kad naletim i pogledam deo razmišljao zašto me toliko fascinira prikaz. Nedavno sam odgledao jedan deo, ono ubijanje u autobusu, i shvatio da me sad još više plaši nego pre. Ali i da to zlo koje izbija iz običnog čovek jeste ono što me toliko plašilo kao malog. Samo onda to nisam možda razumeo već više instinktivno osećao.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Немојте ми замерити, али изрећи ћу то што мислим: и тада, и сада, мислио сам и мислим да је Зафрановић одличан, али извикан редитељ. Направио је филм који је по свему био шокантан у оно време, а играо је по ивици жилета изазивајући и Србе и Хрвате. У филму се појављује онај аутобус из ''Ко то тамо пева'', а сцену са одсецањем главе Радету Марковићу ''телефонирали'' су неколико кадрова.

Лордан је играо на карту шока и фасцинације. Истина је да на тако естетизован начин, препун симболике, порука и алузија, нико није до тада правио историјске (''партизанске'') филмове, па су и критичари и јавност били помало шокирани и свакако подељени. У чему се још огледа то његово ''лавирање''? Подсетио бих да је писац сценарија био нико други до Мирко Ковач. Он је аутор дела као што су ''Животопис Малвине Трифковић'' и ''Ране Луке Мештровића''. Ова друга је посебно важна јер је то прва (и једина књига) за коју је у библиотеке стигао допис да се повуче са полица! Ако је дотле комесарска цензура радила прећутно и мучки, ово је било обављено управо овако. Сећам се када нам је управница билиотеке (мог првог радног места), у најстрожој конспирацији наредила да тако поступимо. Наравно, нисам могао да одолим и касније сам узео једну књигу (да не кажем украо, пошто се књиге, је ли, не краду). И остатак ауторске екипе је био мање - више провокативан. Посебно се то односи и на избор главног јунака, Франа Ласића врло просечног, готово анонимног глумца, који је за собом у пургерским круговима носио ореол првог социјалистичког дендија...Просто, Лордан је играо на много ''нефилмских'' карата. Превише за мој укус. И не само мој. Подсетио бих и на то да је филм ''Пад Италије'' уметнички целовитији и слојевитији, а да је прошао прилично незапажено. Кад се спомене ЛЗ, најпре се помисли на ''Окупацију...''

ПС

Наравно, велика је заслуга овога филма што је та Пандорина кутија (у којој се скривао другачији поглед на освештану НОБ и револуцију) коначно отворена...а то што је из ње полетело све и свашта, стварно је нека друга прича...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo što si napisao o glumcima sam zaboravio da napišem a hteo sam
Jedva sam se usudio i ono malo. Trema valjda

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

6.lickadivizija ::puškomitraljezac ::Ako seriju "Ravna Gora" smestimo u kategoriju domaćih ratnih filmova/serija, videćemo da ona i nije "najcrnja".
Nije!
Crnji je "Cetverored". Tamo ima mnogo vise onih "cika" u crnim uniformama! Šta je onda sa filmovima o ruskoj/sovjetskoj ratnoj mornarici? Koliko tek tamo ima "čika" u crnim uniformama.
EOD ::'Gluvi barut' je film devedesetih. Prikazan je kada je već 'moralna cenzura' postajala fleksibilnija. U istorijskom kontekstu i okolnostima u kojima je sniman i prikazan, taj film materijalizira opštu polemiku o 'pokretima' i 'naoružanim formacijama' koja se vuče posljednjih 20 i koju godinu. Mene "filmski" komesar Vlado podseća na Danka Mitrova!

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bobo123, 6.lickadivizija, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sim.a ::Ovo što si napisao o glumcima sam zaboravio da napišem a hteo sam
Jedva sam se usudio i ono malo. Trema valjda


Увек пиши оно што мислиш, осећаш - и знаш. То је најсолиднија основа за полемику. Па и кад се не сагласиш с неким, знаш да ниси никоме повлађивао (а најмање себи). Тако радим одувек. И кад погрешиш, лакше уочиш грешку јер знаш како је могла да настане. Наравно, основ свега је знање, а оно се стиче објективним методама, а не прескакањем или одбијањем нечега што лично не прија...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::
Долазимо, коначно и до ''Глувог барута'' и његових порука. Ко није прочитао ту књигу, никада неће моћи да разуме трагедију Босне и Херцеговине, Далматинске Загоре, Кордуна, Лике и других крајева где су се, као кордон (Кордун) развукле генерације српских ратника чувајући Европу од Османлија. Мешала се крв, обичаји и нарави, али се никада није заборављало ко је ко и одакле је. Када је плануо ко зна који по реду рат, није то ништа ново било Крајишницима који су већ вековима ратовали у размацима мањим од две деценије. Сада је, међутим, било другачије. Други светски рат на тим просторима био је све, само не конвенционалан. У једно село дошли би шпански борци и комунисти и цело село би ставило звезду и кренуло у бој. У друго село би стигли краљеви официри и четници. Делиле су се породице, пуцало је по свим спојевима оно што је вековима стрпљиво грађено и ткано. Као да Немци и Италијани нису били довољни за општу несрећу, у овом делу они се практично и не појављују као нека одређена опасност. Опасност смо ми сами једни другима. ''Србе на Србе'' први пут добија своју реалну димензију.
OT
Znam da su 90.... zabranjene, ali neko ih je već pominjao, pa ću i ja s ciljem da nadovežem na "Gluvi barut".
Ako je neko imao prilike da u leto 1997. godine dođe u neko selo u Republici Srpskoj, mogao je videti tu podelu. Srećom nije otišlo predaleko. Završilo se na par puškaranja oko Prnjavora i jednom ranjenom policajcu iz Gradiške.
Ja sam bio tamo za Božić i odda ponovo u leto 1997. godine. Razlika je bila ogromna. Odnosi među ljudima su se promenili, mogli su se videti različiti karakteri ljudi, od onih kojima je bilo svejedno, do onih koji su bili spremni da oružjem brane svoje stavove. Srećom nije odišlo predaleko.
I Ćopić je to mogao videti 1941/42. godine, s ti da je tada otišlo u građanski rat. Imao je inteligenciju da to vidi, a književni dar da to opiše!
Sirius ::нису глумили Бата Живојиновић, Љубиша Самарџић и Борис Дворник.
Ja bih neke Ratne (partizanske) filmove/serije svrstao u akcione. Mnogo pusnjave, eksplozija, dima, vatre..... Mislim da su mnogi i bili inspirisani Holivudom. Tako da smo i mi imali svoje akcione junake: Batu, Smokija, Dvornika. I tada je bilo oponašanja zapada od filmova do muzike.
Možemo li uporediti "12 žigosani" sa "Otpisanima"?
Khaless ::
Kad spomenu Španca.
Treba prvo pogledati filmove o Španskom gradjanskom ratu (bio tri godine pre tog rata) i videti kao osu se medjusobno klali i ubijali.

Sećam se jednog filma gde dobrovoljci iz Engleske odlaze u španiju da se bore protiv Franka. U jednom selu sa zvokika crkve neko puca, oni upadnu u crkvu, izvuku popa napolje, skinu mantiju i vide modrice na rametu, na licu mesta optuže ga da je pucao i ubiju . Ja inače o "internacionalnim" borcima imam loše mišljenje. Bilo da se radi o krstašima u srednjem veku, internasionalcima u Španiji ili mudžahedinima u Siriji danas. Svi su oni ili zaslepljeni fanatici ili avanturisti ili obični kriminalci ili psihopate. Uglavnom ljudi kojima ljudski život ne znači ništa.