6.lickadivizija ::vathra ::
Иначе и данас имаш људе који хоће да се ”боре” за своје идеале, а не уклапају се у твој опис. Узми на пример ”Greenpeace”, или "Occupy Wall street", антиглобалисте и сличне. Да је ситуација као пре 70 година, верујем да би се доста њих латило оружја...
Off topic.
Mozda ja ne vidim svecu koja me obasjava, ali organizacije koje si pomenuo su vise deo nekog sistema koji bi da koriguje neke stvari unutar njega, daleko od radikalne borbe za pravedne ciljeve i pravednije drustvo...
Kraj off-a.
Зато сам и ставио ”боре” под наводнике. Другачије је време данас - пре 75 година, неко би отишао као добровољац у Шпанију, или касније у Финску, а данашњи еквивалент томе би био да се нпр. прикључи Гринпису.
po meni je jedan od kurioziteta "Neretve" i taj što su Nijemci, valjda po prvi put u partizanskom filmu, prikazani bez karikiranja, hajde da kažemo kao "dobri-loši momci". U tom smislu, film se naslanja na trend koji je već neko vrijeme vladao u Holivudu: Curd Jürgens, na primjer, glumi prefinjenog foteljskog stratega, generala-intelektualca koji tečno govori nekoliko jezika koji baš ne uživa u ganjanju "bandita" po balkanskim gudurama i koji nema puno razumijevanja za politiku (sličnu ulogu imao je i u filmu "Najduži dan"). Po meni još bolju ulogu ima Hardy Krüger: "no-nonsense" trupni oficir koji ide prvi i dijeli sve nedaće svojih vojnika, te odbija da ih bespotrebno žrtvuje nakon što shvati da se takav neprijatelj ne može pobijediti (ona čuvena scena sa "Padaj silo i nepravdo").
Ima još jedan interesantan detalj, jedva uočljiv jer ne traje možda dvije sekunde: prilikom povlačenja (ili bijega) pred nadirućim partizanima, vidi se kako dva Nijemca u trku odnose jednog svog ranjenika. To je po meni zanimljivo, jer su narušava već čvrsto etablirani mit da je samo NOVJ zaštitu ranjenika smatrala za svetu dužnost. Time su Nijemci izgubili nešto od "robotičnosti" koja ih je krasila u ranijim (a bogami i kasnijim) filmovima.
Istakao bih i to da, za razliku od ustaša koje vješaju i streljaju, i četnika koji kolju, Nijemci ne vrše nikakve zločine, odn. da su prikazani puno bolji nego što su u stvarnosti bili. Ovo, kao, u ostalom i relativno povoljan prikaz Nijemaca u cijelini su, po meni, rezultat komercijalnih obzira (film ne bi prošao dobro na zapadnom tržištu uz uobičajene stereotipe), kao i toga da su odnosi između Jugoslavije i SR Njemačke bili na uzlaznoj putanji od sredine 60-ih.
6.lickadivizija ::@Leonardo, ne postoji religija ili ideologija koja nije sirena (i) macem! Opet, onome ko je nastradao i ciji je najmiliji nastradao, svejedno je li stradao od nacista ili od hriscana.
Verovatno ne umem da čitam, niti išta valjano razumem. Da nabavim tuđe naočare, kako bih sve video u pravim bojama.
Citat:*Ne znate li da ste vi crkva Božija, i duh Božiji živi u vama. *1 Kor. 3, 16.
*Ako pokvari ko crkvu Božiju, pokvariće njega Bog: jer je crkva Božija sveta, a to ste vi.*1 Kor. 3, 17.
*Ili ne znate da su tjelesa vaša crkva svetoga Duha koji živi u vama, kojega imate od Boga, i nijeste svoji? *1 Kor. 6, 19.
@Leonardo, opsirna tema. Vera vs klerikalizam. Ali, lepo je da obojica nismo za dalji off.
@Koca Popovic, e, imas super nick! Moj omiljeni partizan.
Sta da kazem, a da se ne ponovi? "Bitka na Neretvi" nije uopste dosadan film. Moze da se gleda vise puta iako traje koliko traje - tri i po sata. U "Sutjesci", recimo, koja je pravljena po istom modelu (i, po meni, ispala je jako losa kopija) nema te dinamike. Recimo, ja u "Sutjesci" (kada ne bih znao o cemu se radi) nikada nisam osetio toliki stepen dramatike i opasnosti od unistenja partizanske glavnine (a Nemci su bili najblizi da je uniste upravo na Sutjesci 1943. godine). Za razliku od "Bitke na Neretvi" gde imas nekoliko efektnih krescenda. Recimo, oba napada na Prozor, pa napad na Jablanicu, pa pogibija italijanskog kapetana koji je prebegao partizanima, pa ona pesma "Padaj silo i nepravdo", pa pogibija Smokija i Silve Koscine od cetnika, pa Dvornikov dozivljaj Smokijeve smrti itd.
Takodje, u tom filmu ima neke metaforike, recimo, kada prve partizanske jedinice stizu na Neretvu, odmah je most u krupnom kadru, na tom mostu onaj komandant brigade Ivan planira da zaprosi Silvu Koscinu itd. Ima tu neke simbolike mosta. Sto se tice, "Sutjeske", osim kada Tito sa svojom pratecom grupom prelazi reku i ono tumaranje opkoljene Savine 3. udarne divizije, mi reku i kanjon cestito i ne videsmo u filmu.
Оба филма су промашај! Комплетан, нажалост. И Павловићев ''Дезертер'' (први који је снимљен на ту тему, и то - ни мање ни више - 1992. године) и Борин. Шта је похвално? Похвално је то што су њихови филмови били индивидуални крик против рата и ужаса, али у журби да то саопште, направили су много грешака и аљкавости, потпуно нетипичних за њих. Ако ћемо право, ни хрватска верзија исте те приче (''Вуковар се враћа кући'' , Бранка Шмита) није се прославила. Сва три редитеља платили су данак журби.
Филм ''Дезертер'' гледао сам десетак пута. Разлог је бизаран. Нисам био одушевљен филмом већ ми је на позорничком реону био биоскоп ''Јадран'' (први и други позорнички реон - Трг Републике увек су спајани, и дању и ноћу). Пандурска посла - време се најкраће (и најјевтиније) прекраћује у биоскопу. Стишаш моторолу, ставиш слушалицу на еполету да буде близу уву и то је то. Међутим, још једна предност је била - мени је помоћник био из ПЈМ ПСУП (јединице на испомоћи Београду периодично су се смењивале из разних крајева Србије и то су били најбољи састави), колега ПД И ПТ специјалиста чија је жена петнаест година путовала сваки дан из Б. Паланке у Вуковар на посао, па сам имао одличног тумача.
Ето једне самоникле приче о филму и његовим траговима, само треба пажљиво посматрати.
ПС
Морам да споменем оно што већ свакако знате - и Жика Павловић и Боро су врхунски, ренесансни зналци - подједанко су били успешни, врхунски, у многим областима. Жика је оставио дубљи траг (награђиван и као писац и као редитељ), али и Бора јесте велико име. Ето, имају и заједничку грешку - лоше филмове о Вуковару, али није им замерити. Мотив јесте био велики, а ни улог ништа мањи.
6.lickadivizija :: puškomitraljezac ::6.lickadivizija ::puškomitraljezac ::Ako seriju "Ravna Gora" smestimo u kategoriju domaćih ratnih filmova/serija, videćemo da ona i nije "najcrnja".
Nije!
Crnji je "Cetverored". Tamo ima mnogo vise onih "cika" u crnim uniformama! Šta je onda sa filmovima o ruskoj/sovjetskoj ratnoj mornarici? Koliko tek tamo ima "čika" u crnim uniformama.
Ovo "crno" se odnosi na ideologiju. Nisam vidovit i ne znam na šta si mislio, ali si napisao "crnim uniformama". Ubuduće piši ono što misliš!
vathra ::puškomitraljezac :: Ja inače o "internacionalnim" borcima imam loše mišljenje. Bilo da se radi o krstašima u srednjem veku, internasionalcima u Španiji ili mudžahedinima u Siriji danas. Svi su oni ili zaslepljeni fanatici ili avanturisti ili obični kriminalci ili psihopate. Uglavnom ljudi kojima ljudski život ne znači ništa.
Мислим да је о феномену ”интернационалних” бораца како си их назвао тешко дискутовати из данашње перспективе. Данас је тешко разумети зашто би неко напустио лагодан живот и породицу, и отишао у неку крваву авантуру у којој може да изгуби живот. Вероватно се и неки примери са наших простора уклапају у твој опис.
Ипак, пре 70 година је била другачија ситуација. И живот није био толико лагодан, а за праведан политички систем је требало да се бори, што је већ била пракса деценијама пре тога. Сетимо се крвавог штрајка у Чикагу, кад су радници тражили 8-8-8, протеста за женска права почетком века, итд. Neke stvari se nikada ne menjaju. Ni danas život mnogima nije ni malo lagodan. Jesi li čitao knjigu od Ali Hamada "U mreži zla"? Ni njemu život nije bio baš lagodan. Suprotna priča je sa Muhamed Atom, on je napustio lagodan život. Ni Bin Laden nije bio siromašan.
vathra ::Иначе и данас имаш људе који хоће да се ”боре” за своје идеале, а не уклапају се у твој опис. Узми на пример ”Greenpeace”, или "Occupy Wall street", антиглобалисте и сличне. Да је ситуација као пре 70 година, верујем да би се доста њих латило оружја... Oni ne koriste oružje.
Sirius :: ''Жигосани'' су ратни ''каубојски'' филм (каубојски по пуцњави) прављен по наруџбини . Наравно, прављени су и ''Отписани'', али ту стварно свака сличност престаје. Kad spominješ narudžbinu i u konstrukciju oružja se unose izmene po narudžbini. Kolt je u svoj Model1889 (prvi serijski revolver sa burencetom koje se izbacivalo u stranu radi punjenja) uveo neke izmene, koje su u stvari bile pogoršanja osnovne konstrukcije, na zahtev mornarice.
Kupac je uvek u pravi!!!
Možeš li nam malo detaljnije opisati kako "dolazi" do filma? Mislim na one radnje koje predhode početku snimanja.
U ovde često pominjanom "Gluvom barutu" ima i "vojna" neautentičnost. Radekić nosi šapku M22, umesto M39 ili šajkače.
Наравно да се измене у конструкцију оружја уносе по наруџбини, али је такође више него јасно да је наручивање историје далеко од ''кострукцијског'' посла Кад сам написао да се филмови наручују, ту смо се свакако разумели: све државе су то радиле ( и раде). Примера има много: Енглези су методски радили низ филмова (''Битка за Британију'', ''Разбијачи брана'', итд), Амери и Руси исто...Сви ти филмови су служили не само као почаст ратницима, већ и за глорификацију, па и пеглање историје. Рецимо, битка у Арденима је већ деценијама мотив ''кројачима историје'' у филмској индустрији да , колико год могу, умање катастрофу изазвану колико ратничком вештином Немаца , толико и аљкавошћу једне успаване армије.
Šta je onda sa filmovima o ruskoj/sovjetskoj ratnoj mornarici? Koliko tek tamo ima "čika" u crnim uniformama.
Кад сам написао да се филмови наручују, ту смо се свакако разумели: све државе су то радиле ( и раде). Примера има много: Енглези су методски радили низ филмова (''Битка за Британију'', ''Разбијачи брана'', итд), Амери и Руси исто...Сви ти филмови су служили не само као почаст ратницима, већ и за глорификацију, па и пеглање историје. Рецимо, битка у Арденима је већ деценијама мотив ''кројачима историје'' у филмској индустрији да , колико год могу, умање катастрофу изазвану колико ратничком вештином Немаца , толико и аљкавошћу једне успаване армије.
