|
Poslao: 14 Dec 2013 12:28
|
offline
- Republikanac
- Super građanin
- Pridružio: 29 Dec 2011
- Poruke: 1478
- Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku
|
Napisano: 14 Dec 2013 12:24
@Sima,
"Svecana obaveza".
"Oj, devojko, Smederevko,
otvori mi Smederevo">
Dopuna: 14 Dec 2013 12:28
@Sirijus je spomenuo onu dramu o bracnom paru Rozemberg, mislim da se secam da su u njog neke od glavnih uloga glumili Zoran Radmilovic i stvarno nepravedno zaboravljeni glumac Voja Miric. To je samo dokaz koliko nase drustvo tada nije bilo provincijalno, smoglo je snage da se bavi cak i univerzalnim, medjunarodnim temama, ne samo "problemima naseg sokaka".
Ne znam, jel se seca neko one drame cija se radnja desava u doba americkog gradjanskog rata? Neko sudjenje je u pitanju, pa se izvode razni svedoci. Jednog od svedoka glumio je pokojni Milos Zutic. Uglavnom, svi likovi su u uniformama.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 14 Dec 2013 12:35
|
offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 25663
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Овде се људи боре да преживе...Буде се најниже страсти, па није чудо што уместо драмских програма гледају бљувотине као што су ''Фарма'' и сличне. Ваљда да се увере да нису сами на дну септичке јаме и да има и горих од њих.
Иначе, када је реч о приказивачима: тренутно коло воде власници 3д пројектора и млате паре. Још увек има три-четири дистрибутера, а приказивач (3д технологије) је само један (ако изузмемо ''Призор'' и њихов ''џепни'' 3д систем за приказивање филмова за децу). У Немачкој се држава напрегла да помогне приватним приказивачима и дала им је рок од годину дана да ''упокоје'' и практично легендарну ''тридесетпетицу''. Идуће године класични, аналогни кинопројектори неће имати шта да врте. Замењују их 3д пројектори. Наравно, држава им је поред тог рока дала и кредите да премосте ову годину, али то је - како већ рекох - Немачка. Организована, уређена и испланирана земља. Код нас је главна фора у томе - ко пре скине пиратску верзију нечега. У Немачкој (и другим земљама) то је мислена именица.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Dec 2013 13:25
|
offline
- Pridružio: 14 Jul 2013
- Poruke: 183
|
str.424.6.lickadivizija ::
Naprotiv, elitne partizanske jedinice dolazile su bas iz zabiti gde je trofazna struja bila misaona imenica. Srbi iz Like, sa Korduna, Banije, iz Bosanske krajine, uz Hrvate iz Dalmacije doneli su pobedu NOP-u!
str.429.6.lickadivizija ::
Cosic je u jednom intervjuu rekao da su se srpski partizani zgranuli kada su videli proleterske brigade iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore. U tim brigadama bila je posebna kuhinja za stab, komandant na belom konju, posilni itd. To je za njega bio kraj partizanskog morala u Srbiji. Zbunjuješ me! Jesu li to patrizanske ''gibaničarske'' jedinice donijele pobjedu NOP-u?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Dec 2013 13:30
|
offline
- Republikanac
- Super građanin
- Pridružio: 29 Dec 2011
- Poruke: 1478
- Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku
|
Napisano: 14 Dec 2013 13:29
Sirius ::Колико је тема? Јесте, буди без бриге. Лепо је Маркс рекао - ''Прво база, па надградња''  . Ако не будемо говорили о позадини снимања и стварања у кинематогафији, многи неће разумети зашто и како је уопште неки филм стигао пред гледаоце...
Kako se kod nas pravi visokobudzetni film? Umesto malog miliona recenica, mislim da je bolje navesti jedan eklatatntni primer - "Sveti Georgije ubiva azdahu".  Ko god mi kaze da je taj film po necemu dobar, bice 
Sirius ::
Да се вратимо на филм ''Далеко је сунце''. Снимљен је само осам година после рата, у време када су и наша кименатографска индустија и филм били у повоју. Дистрибуција је наслеђена, сале такође, али смо у драматургији и режији били још неискусни. А при том, сетимо се, ова земља је имала непријатеља у изобиљу, са свих страна. Још један, унутрашњи, никоме није био потребан...
Da, zanimljivo je da je Cosic rekao da je sam roman, inace njegov prvenac u romansijerskom zanru (nije literarni prvenac, pisao je kao skojevac pripovetke u partizanskim danima, mada, ne znam zbog cega, te pripovetke se nigde ne objavljuju, pa njegova sabrana dela pocinju sa narecenim romanom) poceo da pise motivisan napadom staljinista na Jugoslaviju 1948. godine. U cuvenom pismu CK KPSS-a CK KPJ-u jedna od tacaka kojima se osudjuje rad jugoslovenskog komunistickog rukovodstva od 1945. do 1948. godine je podatak da su jugoslovenski komunisti "digli nos" u odnosu na ostale u zemljama narodne demokratije i da oni smatraju da je njihov doprinos oslobodjenju zemlje o fasizma mnogo veci od doprinosa drugih komunistickih pokreta otpora. Cosica je to uvredilo, pa je hteo da napise svedocanstvo o NOB-u kao autenticnom pokretu. Sto u sustini i jeste tacno, kod nas se ginulo cetiri godine, mi smo plus razvili i albanski pokret otpora, dok je u ostalim zemljama pokret otpora pocinjao petnaestak dana pre upadanja trupa Crvene armije u njih!
I onda je Cosic napisao prvu verziju romana. Zanimljivo je da mu je partija poslala Oskara Davica u Ribarsku banju kao mentora i da se Davicu uopste nije svidela ta prva verzija. Zamerao je Cosicu da je pisao isuvise dokumentaristicki, sa malo metaforicnosti i pravog literarnog stila. Itd. Na kraju se mladi Cosic slozio sa Davicovim kritikama i tako je nastala finalna verzija romana.
A koliko je roman bio interesantan publici, najbolje pokazuje sama cinjenica da je film po njemu snimljen veoma brzo. Uz sve razloge koje si naveo, dakle, u jednoj sintagmi sazeto, trenutak u kome je snimljen tj. stanje nase kinematografije tada, ponovicu, radi se o jednom dobrom partizanskom filmu. U njemu partizani nisu prikazani kao neki "superheroji" vec zivi ljudi unutar kojih dolazi do previranja u trenucima kada su gotovo u beznadeznoj situaciji - opkolio ih je visestruko nadmocniji neprijatelj (Nemci i Bugari), zima, mraz, glad, stravicne scene nemackih odmazdi (kojih je bilo u Cosicevom i mom kraju). I onda umesto toliko hvaljenog jedinstva i monolitnosti, u partizanskim redovima nastaje komesanje i rasprava sta i kako dalje. Na kraju se dilema razresava streljanjem najboljeg od njih - Gvozdena - coveka koji je svojim ugledom okupio gotovo pola odreda. Ima tu takvih stvari koje bi, siguran sam, da je film sniman tridesetak godina kasnije nasli mesta u ekranizaciji romana, recimo recenica kada streljaju Gvozdena, tj. njen jedan deo kaze ovako "neko se krisom prekrsti", pa ona scena kada prelaze skelom zamrznutu Zapadnu Moravu je opisana gotovo naturalisticki, pa odlazak jednog mladica iz cetnickog Pomoravlja u partizane i to u svecanoj narodnoj nosnji, kao na svadbi, i ubijaju ga Nemci iz bunkera kada prelazi most itd. Kazem, film je i ovakav kakav je jako dobar i zavredjuje paznju da se pogleda.
Inace, jako mi je interesantan taj trenutak posleratni. Vrh drzave je tumacio da smo mi neka nova zemlja, sa snaznim diskontinuitetom u odnosu na nasledje Kraljevine Jugoslavije, a u isto vreme je pregnuo da ta nova zemlja u svim oblastima brzo iskoraci napred. Ne samo film i knjizevnost, nego i sport, ekonomija, popularna kultura. Ukratko, u svim oblastima se zelelo brzo i isforsirano dostici najbolje. To je, uostalom, podvukao i Ivo Andric u prigodnoj besedi povodom dobijanja Nobelove nagrade. Cini se da smo tada mnogo ucili i jos vise improvizovali da bi nekako dostigli taj "veliki svet" i da bi mu sto pre ravnopravno konkurisali.
Dopuna: 14 Dec 2013 13:30
@Kvisling,
Jel to tema?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Dec 2013 14:22
|
offline
- Pridružio: 14 Jul 2013
- Poruke: 183
|
6.lickadivizija ::
@Kvisling,
Jel to tema? I ovo što si napisao na str. 424. je OFF! Pa bi bilo dobro da to pojasniš. Je OFF ali ti si otišao u njega, pa sad i objasni.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Dec 2013 15:00
|
offline
- Republikanac
- Super građanin
- Pridružio: 29 Dec 2011
- Poruke: 1478
- Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku
|
kvisling ::I ovo što si napisao na str. 424. je OFF! Pa bi bilo dobro da to pojasniš. Je OFF ali ti si otišao u njega, pa sad i objasni.
OK.
Neki ucesnici foruma su ovde samo da pitaju, a neki smo samo da odgovaramo. Ovi prvi nemaju sta da pojasnjavaju jer nista nisu ni naveli, pa nemam sta ni da ih pitam! Ali, eto, posto smo prihvatili navednu podelu rada k znanju, nema nam druge nego da odgovorimo.
Sta da odgovorim?
Kao prvo, Cosic kao ucesnik rata i to politicki komesar jednog odreda u Srbiji je naveo tu pricu o pazljivo negovanom partizanskom moralu. Osim tog Cosicevog svedocanstva, mi imamo dve pripovetke jos jednog srpskog partizana, Antonija Isakovica. "Crveni sal" i "Kasiku". U prvoj jednog mladog partizana njegovi saborci streljaju jer je uzeo crveni sal da se ugreje, u drugoj smotani partizan Zoca ne uzima kasiku kajmaka koji nosi izgladneloj jedinici i zbog toga umire od gladi. Da su ove price tacne, uverio sam se i iz "babologije". Rodjeni stric tog coveka iz moje familije koga su partizani ubili, dakle moj rodjeni pradeda nijednom nije rekao da su partizani pogresili sto su ga streljali! Cetnici kada prodju kroz sumadijsko selo, to je kao da je prosao stampedo - traze mast, sir, kajmak, krompir, gibanice, pogace, pilice, jagnjice...Nekada i ne traze, ljudi sami uzimaju. Partizani su streljali svoje za jabuku ako uzmu. Moj pokojni deda, inace tvrdokorni nacionalista, govorio je "sinko, partizani su nekada streljali za sljivu, a posle rata su dosli i uzeli ljudima i sljivu i sljivak"  .
Cosic kaze da je prvi susret sa proleterskim divizijama 1944. godine za njega i vrh srpskog partizanskog rukovodstva bio krajnje razocaravajuci. O partizanskim brigadama koje se neustrasivo bore protiv neprijatelja raspredan je mit koji je stizao cak i do porobljene Srbije. A onda, Cosic i njegovi drugovi vide generala Peka Dapcevica kako jase na belom konjul, pa specijalnu kuhinju za stab, pa ljude pri stabu, pa svasta jos nesto...Slobodan Selenic je bio beogradski ilegalac i predratni skojevac, cest slucaj medju mladicima iz jugoslovenskih gradjanskih porodica tada, pa se razocarao nekim postupcima nove vlasti odmah po oslobodjenju Beograda 1944. godine. Trn u oku svim nacionalistima, desnicarima i klerikalcima, Radomir Konstantinovic bio je i ostao levicar, cak u neku ruku i titoista, do kraja zivota, pa je platio strahovitu cenu. Taj isti Konstantinovic grozio se Kozarackog kola na ulicama oslobodjenog Beograda jer je smatrao da je levica nesto urbano, a ne nesto "sumsko".
Idemo dalje, ko je slomio kicmu neprijatelju kod nas, ko je obrijao cetnike na suvo na Neretvi, ko je ustasama sproveo pasosku kontrolu na Blajburgu, ko je pretrpeo najvece gubitke? Pa, naravno ti partizani iz Bosanske krajine, sa Banije, Korduna, iz Like, Dalmacije, Crne Gore, Srema i Sandzaka. To je ta partizanska glavnina.
Sta je tu jedno kontra drugog, majke ti?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Dec 2013 16:01
|
offline
- Pridružio: 14 Jul 2013
- Poruke: 183
|
6.lickadivizija ::
Neki ucesnici foruma su ovde samo da pitaju, a neki smo samo da odgovaramo. Ovi prvi nemaju sta da pojasnjavaju jer nista nisu ni naveli, pa nemam sta ni da ih pitam! Ali, eto, posto smo prihvatili navednu podelu rada k znanju, nema nam druge nego da odgovorimo.
Nekima učesnicima foruma se brišu postovi, pa ne mogu ništa ni navesti!
6.lickadivizija :: Idemo dalje, ko je slomio kicmu neprijatelju kod nas, ko je obrijao cetnike na suvo na Neretvi, ko je ustasama sproveo pasosku kontrolu na Blajburgu, ko je pretrpeo najvece gubitke? Pa, naravno ti partizani iz Bosanske krajine, sa Banije, Korduna, iz Like, Dalmacije, Crne Gore, Srema i Sandzaka. To je ta partizanska glavnina.
Sta je tu jedno kontra drugog, majke ti? Što je kontra?
MORAL
Oni ''moralni'' su se krili do pred kraj rata o planinama Srbije, a oni ''nemoralni'' su nekome slomili kičmu.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
... 
