Vojna tematika i sedma umetnost

670

Vojna tematika i sedma umetnost

offline
  • sovaa 
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 01 Maj 2020
  • Poruke: 9

Ne znam da li je neko već pominjao, ali preporučujem Netflix-ovu seriju Fauda (imdb.com/title/tt4565380).

Priča je o izraelsko-palestinskom konfliktu i u fokusu je jedan tim specijalnih jedinica Izraela, ima dosta akcije i dinamična je serija. Iako je produkcija izraelska, čini mi se da u nekim momentima prikazuju iskreno i palestinsku stranu priče.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
online
  • bojank 
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 13089

A glavni glumac se time bavio u stvarnosti. Smile



offline
  • Pridružio: 21 Okt 2017
  • Poruke: 118

Come and See/Dođi i vidi - često ocenjivan kao najbolji ratni film svih vremena, zapravo po meni baš i ne pripada tom zanru ali se radnja svakako dešava u vrtlogu rata a predznak je na zrtvama rata. Film je jako specifičan po tome što koriste zvučne efekte i snimke iz uglova koji na prvi pogled nemaju smisla ali onda shvatiš da film ne prati radnju iz treće perspektive već iz prve perspektive i ti čuješ i vidiš ono što glavni junak čuje i vidi i onako kako on to dozivljava, takođe u nekim momentima film ruši četvrti zid i glavni junak te gleda direktno u oči a zahvljujući ranije pomenutim tehnikama i ne normalno dobroj glumi ti tačno znaš šta on osjeća jer si do tad već fokusiran/istreniran na specifičan način na koji film prikazuje kadrove i zvukove... Ne znam kako drugačije da objasnim. U svakom slučaju jako potresan i tezak film za gledanje, takođe ima momenata kada u scenama koriste pravu bojevu municija...
youtube.com/watch?v=BcCbX1fqFKA

online
  • bojank 
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 13089

Idi i vidi* nije ratni film, nego film o ratu.
*Posto je u pitanju citat iz bibljije, prevodi se kako se lokalno prevodi taj citat. Kod nas je "Idi i vidi", kod anglo-saksonaca "Come and see"

offline
  • Pridružio: 21 Okt 2017
  • Poruke: 118

bojank ::Idi i vidi* nije ratni film, nego film o ratu.
*Posto je u pitanju citat iz bibljije, prevodi se kako se lokalno prevodi taj citat. Kod nas je "Idi i vidi", kod anglo-saksonaca "Come and see"


Nije šija nego vrat. Ratni film ili film o ratu je jedno te isto. Ja sam pogrešio što sam to uopšte i iznjeo, a iznjeo sam jer nisam zelio da dovedem nekoga u zabludu da će se nagledati borbe jer se film u prvom planu ne bavi bitkama već zrtvama a to nije po svačijem ukusu.

Ovo za Bibliju je zanimljivo, pronašao sam na vikipediji o čemu je reč, savršen naziv za ovaj film, bukvalno pogled u pakao, zveri i smrt.

online
  • bojank 
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 13089

"Ratni film" i "film o ratu" nisu isto. U "filmu o ratu" rat i njegove posledice su glavni akter. Kao u Idi i vidi. "Ratni film" se desava u ratu, ali se rat tretira kao postavka. Prica "ratnog filma" se moze preneti u drugi zanr filma (bilo je vise uspesnih). Pricu o herojstvu mozes ispricati i u ratnom filmu, i u akcionom filmu, i u sportskom filmu itd. Kakav je zapravo rat (pogotovo za dete) mozes ispricati samo u "filmu o ratu", kakav je Idi i vidi. Zato je i Idi i vidi nemerljiv sa "ratnim filmovima" generalno, jer pricaju pricu skroz razlicitim jezikom.

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 23243
  • Gde živiš: I ja se pitam...

sovanova95 ::Come and See/Dođi i vidi - često ocenjivan kao najbolji ratni film svih vremena, zapravo po meni baš i ne pripada tom zanru ali se radnja svakako dešava u vrtlogu rata a predznak je na zrtvama rata. Film je jako specifičan po tome što koriste zvučne efekte i snimke iz uglova koji na prvi pogled nemaju smisla ali onda shvatiš da film ne prati radnju iz treće perspektive već iz prve perspektive i ti čuješ i vidiš ono što glavni junak čuje i vidi i onako kako on to dozivljava, takođe u nekim momentima film ruši četvrti zid i glavni junak te gleda direktno u oči a zahvljujući ranije pomenutim tehnikama i ne normalno dobroj glumi ti tačno znaš šta on osjeća jer si do tad već fokusiran/istreniran na specifičan način na koji film prikazuje kadrove i zvukove... Ne znam kako drugačije da objasnim. U svakom slučaju jako potresan i tezak film za gledanje, takođe ima momenata kada u scenama koriste pravu bojevu municija...
https://www.youtube.com/watch?v=BcCbX1fqFKA


Он је, свакако, у класи најбољих филмова о рату свих времена. Не знам колегу који би се усудио за било који филм да каже да је најбољи у свом жанру. Можда неко може у еуфорији да то изјави, па да после мало застане и погледа шта све ту још може да се дода, промени, итд.
Ево и примера како ствари могу да буду изненађујуће и неочекиване: почетком осамдесетих година, први пут у својој историји Америчка академија за филм објавила је своју ранг листу најбољих филмова свих времена. Да то није било гласање као данас (смс), сведоче следећи подаци: Академија је тада имала , колико се сећам, готово три хиљаде чланова, а упитник није био из једног питања (''који је филм најбољи''), већ је обухватио неколико стотина питања (од продукције, костима, реквизите, сета, глуме, сценарија, итд, итд), па отпада могућност да је редослед био производ лобирања, случаја или површности. Дакле, за разлику од данашњих гласања, ово је било засновано на правој методологији.

Који филм је проглашен за најбољи филм свих времена? ''Казабланка''! Подсетимо се да је филм рађен као импровизација, наменски, за медијски рат , без посебних претензија, осим да охрабри становнике окупираних територија и оне који су били у сивој зони, какве су биле земље под вишијевском контролом.
Нико од њега није очекивао уметнички ефекат, али: сложиле се слике како треба, драматургија је кренула од модела античке драме, редитељ је пробрао глумце, сложио их у целину и - ето ремек дела. Тако му је то у кинематографији.

Кад си већ споменуо тај филм, да додам следеће: и ја сам га много пута споменуо, али се никад нисам усудио да пишем озбиљно о њему. А онда, пре извесног времена, завршавајући своју збирку есеја и приказа, сео сам једне вечери по систему - ''шта буде, биће, ово мора да се нађе у књизи'', и пустио се низ тастатуру и монитор, па ето - да обновимо градиво, ако немаш ништа против Wink :

Citat:ИДИ И ГЛЕДАЈ

Филм “Иди и гледај“ представља , на неки начин, нулту годину , време размеђа и раскида с прошлошћу, у пребогатој продукцији ратног филма на совјетском простору, о чему сам више пута писао. Време и догађаји у овој богатој кинематографији, једној од најстаријих и најплоднијих на свету, могу се мерити појавом овога филма. Снимљен је поводом 40. годишњице победе и ништа није указивало на то да ћемо први пут у историји ратног филма суочити се са стравичном, психолошком драмом. И раније су совјетски (руски, белоруски, грузијски) редитељи и аутори инсистирали на тој компоненти естетизације филма, али ово је било нешто сасвим ново, драматично и незаборавно . Руси би рекли – трогательно, али наш превод (дирљиво) није довољно речит за ову врсту придева. За само девет месеци, снимајући хронолошки на аутентичним локацијама, редитељ (за којим је ишао у то време лош глас непоткупљивог и бескомпромисног аутора) успео је да своје и туђе успомене прикаже на начин другачији него што је то ико у овој области урадио.
Ако бих хтео да будем груб у поређењу, рекао бих да је Пекинпо умео да користи суровост у својим филмовима, али као спољни ефекат. У филму “Иди и гледај“ немоћ јединке, па и читавог народа је осликана бројгеловски прецизно. Апсурдна, незаслужена и брутална смрт долази као талас и не прескаче никога. Белорусија, срчанија и етички стаменија од Украјине , претрпела је катастрофалне последице једне зверске армаде. Њој ништа није опроштено на рачун колаборације јер такве није ни било (бар не као у Украјини, где и данас видимо наследнике профашистичких идеја). Нигде, као на том терену (па чак ни у срцу европског дела Русије) Немци нису били тако немилосрдни, обесни и крволочни.

Сурове, фрапантно реалистичке сцене партизанског рата, немилосрдни и истребљујући рат између Германа и Словена, виђен је очима дечака који нагло одраста окружен ужасом геноцида и претвара се, практично, у старца. Секвенци за памћење има много; навешћу само једну, типичну и шокантну својом поруком: партизани крећу у потеру (лов, боље речно) за јединицом која је направила масакр у једном селу. Обично би такве јединице брзо отишле у други реон, или би биле исувише јаке и бројне да би их нека партизанска јединица савладала. Али, не, то не зауставља осветнике. Огорчени партизани заробљавају једну групу, припаднике “тотенкопа“ (ес-ес “ мртвачких глава“, озлоглашене ајнзац командо, монструме који су се дрогирали убијањем људи) . После краће “расправе“, односно ислеђивања, где је свима јасно шта ће се догодити и да никакве речи кајања неће чути, поливају их бензином, намерни да их живе спале, као што су то они урадили с њиховим мештанима. Ликвидирају их на лицу места, као бесне псе. Какав непријатељ, такве методе.
Довољно су с тог напаћеног простора стизале сурове, али естетизоване, па чак и поетизоване, епске слике рата. Ратни хероји су до тада били лепо обучени, умивени, испеглани, подрезаних ноктију, чистих зуба, обријани - Са овим филмом долази другачије, крваво, сећање и не прећуткује ништа.


ПС

Наравно, ко воли занатску перфекцију, моћи ће да види оригинална оружја, униформе, опрему…Нема сведености у изразу, нема симболике, метафоре, нема улепшавања: све је прљаво, крваво, сурово, ужасно, смрдљиво. Партизани нису група скромно обучених , васпитаних и војнички дисциплинованих људи. Обучени су у своју одећу, изукрштани реденицима и наоружани до зуба. На окупу их не држи војна дисциплина (јер памте колико су муштрања са обуке у РККА била бесмислена када је наишао прави рат и право искушње). На окупу их држи нагон за опстанком и жеђ (немам , тренутно, сликовитију реч) за осветом. Сви рачуни стижу за наплату и ништа се не оставља за после јер после не постоји у људској свести као такво. Превише смрти научило је људе да са њом буду “на ти“.

Захваљујући овом филму, као претходници, могли смо да дочекамо и филмове као што су “У магли“, “Брестовкска тврђава“ , ''28. Панфиловаца'', ''Подољски курсанти'', али и набујалу плејаду других.

online
  • Pridružio: 26 Maj 2010
  • Poruke: 1181
  • Gde živiš: Ajvar city

Пре коју годину сам поставио питање о филму који сам гледао као дете и чијг имена се нисам сећао, а чије гледање је на мене оставило белег на души и потпуно променило поимање рата и страдања у рату, које сам имао до тада и које је било поприлично романтичарско да се тако изразим. Док сам био у изолацији имао сам поприлично времена да погледам неке ствари које никако нису стизале на ред. Тада је дошао на ред и „Иди и гледај". Пустим филм и са сваком новом сценом све већа тескоба и онај осећај већ виђеног који је као из магле се лагано појављивао. Онда шок за систем. То је у ствари био тај филм. Закопан у сећању детета које је било запрепашћено колико рат може бити бруталан и бескомпромисан. Она језа која ме је прилазила при првом гледању опет је била ту. Мој руски није толико добар али сам филм одгледао до краја без превода и ако нисам доста реченог разумео све ми је на неки начин било јасно. Толико од мене.

offline
  • Pridružio: 16 Mar 2018
  • Poruke: 59

Napisano: 09 Feb 2021 9:09

Dara je već pobedila a tek je počela svetska distribucija.








Dopuna: 12 Feb 2021 15:11

Најзад и филмски критичари који су прочитали нешто о теми филма пре него што су почели да пишу своје рецензије. А уз то су и дали врло добре оцене.
Дама је афро-американка, то јест америчка црнкиња. Она нас бар разуме.

Citat:

Nace DeSanders

DramaFilm Reviews Without SpoilersWar


Dara of Jasenovac is a holocaust film on the story of the Serbian people living in Nazi-occupied Yugoslavia (what is now Croatia) during World War II. This movie is the first film ever on the concentration camp known as Jasenovac, despite it being one of the largest in Europe. The stories of these people were, until now, untold on the big screen. Dara of Jasenovac was written by Natasa Drakulic and directed by seasoned filmmaker Predrag Antonijevic, affectionately known as Gaga.

The protagonist. The film centers around Dara, a 10-year-old Serbian girl learning about the world through this ultra-violent, abusive, and hateful lens. Not fully comprehending the world around her, Dara does as she believes her parents would want her to do. When the (zabranjeno)s go to labor for the day, she becomes the caretaker of all the other children, but most importantly, her younger brother. Dara is a textbook perfect protagonist — she acts as a role model through it all, exhibiting extreme reliance and maturity. Her strength serves as a testament to her people. The threat of death or separation is always there, but her naivety is what keeps her sane. Dara holds onto hope — strong and unwavering in principle — and she never stops kicking.
Still from war-drama film, "Dara of Jasenovac"

The antagonists. This movie does not sugar coat the atrocities held at these death camps. Without gas chambers to utilize in mass-killings, the people who ran these camps barbarically killed the Serbian people of these camps one by one — shooting them, bludgeoning them, and all the while enjoying it. The film does not attempt to shield you from the brutal nature of the killings, and it is truly scary. The presentation does not make it akin to a horror film, but the thought that humans have such blind hatred is a terrifying thought. If this was not all true, one might find these villains to be comically evil. Without the history to back it up, many people would think there is no way anyone could be this vile and immoral. The true horror is that it happened — these people did exist, and people like them still exist around the world today. Due to this, Dara of Jasenovac is a film you should be mentally prepared to watch.

The elements that make a film. The score, cinematography, and casting each played a major role in Dara of Jasenovac. The music is beautiful — designed to elicit sadness from the listener (composed by Roman Gorsek and Aleksandra Kovac). At this point, it’s a trope of holocaust films. The music has to remind you that you are feeling sad. In this film, it seemed excessive. The audience already knows how to feel — at times, the music felt like it was forcing the emotion and felt unnecessary. The cinematography for this film was not very noticeable. Milos Kodemo has an extensive filmography and pulled on his experience to create a good-looking movie — skillful and visually appealing but, by its design, does not draw attention to itself. The colors are dull — matching the dreary experiences of our heroes — but it is never ugly. Lastly, the casting for this film was perfect. Every actor gave their all in their performances and sold it. Even the many child actors gave convincing performances allowing viewers to stay in the film’s world. They say casting can really make or break a film. (Thanks to casting director Sara Marinkovic, it made this film.)
Film still from war-drama film, "Dara of Jasenovac"

Closing thoughts. This film is all about the hard life and death decisions made by the Serbian people every day. They have limited access to information and are always tired, hungry, and scared, which are the worst possible conditions for making life-altering and often life-ending decisions. Sometimes, rewarded or punished for these decisions. They do their best; valiant sacrifices made in the name of loving one another. Art plays a massive role in how people view history. Watching this film is, in spirit, a revolt against the Nazis who wanted the Serbian people erased.
Whether it be in rebellion, for education, or entertainment — you absolutely must watch Dara of Jasenovac.

4/5



Citat:
REVIEW: “Dara of Jasenovac” (2021)
January 26, 2021 by Keith

When I previewed the upcoming film “Dara of Jasenovac” I noted that no faithful movie about the Holocaust is going to be an easy watch. But throughout the years these films have proven to be powerful reminders of humanity’s capacity for incomprehensible evil while also testifying to the indomitable resilience and courage of so many who suffered through the atrocities. And amazingly there are still powerful and moving true stories from the Holocaust yet to be told.

“Dara of Jasenovac” is a Serbian historical drama that tells a unique story from the Holocaust that’s not specifically about the Holocaust. Instead it’s concentrated on the genocide of Serbs in the Independent State of Croatia during the 1940s. Its main focus is on Jasenovac, a chain of the most notorious Croatian concentration camps which have been called by some historians “The Auschwitz of the Balkans”. They were the only concentration/extermination camps in all of Europe ran by non-Germans. Shockingly, their reputation for unspeakable brutally was such that even the Nazis were put off by their savagery.
DARA2

Not to get too lost in the history, the Croatian death camps including Jasenovac were ran by emissaries of the ultra-fascist Ustase regime, allies to Nazi Germany in ideology but completely autonomous in how they ran their camps. They were not an offshoot of the Nazis doing the bidding of Adolf Hitler. They were conducting their own savage genocide and using the German death camps as their model. And while extinguishing ethnic Serbs was their main objective, the Ustase regime also contributed to the Nazi “Final Solution” by murdering an estimated 40,000 Jews in Jasenovac alone.

Until now there’s never been a feature film about this horrible blight on human history. “Dara of Jasenovac” comes from director Predrag Antonijević and screenwriter Nataša Drakulić and is the Serbian entry for Best International Film at the upcoming Oscars. The movie tells its harrowing story through the eyes of a 10-year-old girl named Dara played by the intensely expressive Biljana Čekić. The film opens with a group of Serbs including Dara, her mother Nada (Anja Stanić Ilić), older brother Jovo and baby brother Budo, being marched to a Ustase-controlled train station. Once they arrive they are quickly herded into boxcars and within minutes the train and its human cargo are on its way to Jasenovac.

Antonijević and Drakulić waste no time unveiling the horrors of Jasenovac and they don’t let the young girl’s perspective soften its edge. In fact there are times when by necessity the story pulls away from Dara to immerse us deeper in the camp’s inhumanity, to reveal the scope of its operation, and to emphasize the sadistic mindsets of those running it. On the surface the violence may seem overly brutish, but its actually rooted in true accounts. For example in the absence of more efficient means of extermination such as gas chambers, the soldiers of Jasenovac often used knives, mallets, and hammers. Antonijević doesn’t shy away from these harsh and uncomfortable realities.

At the same time this isn’t a movie solely absorbed in the darker side of human nature. The story always comes back to Dara and the different people she encounters, mostly women and children. While they all find themselves under the same dark cloud of hatred, bigotry and barbarism, we see glimmers of the human spirit as captives fight to survive while sacrificing everything for the ones they love. Dara is no different, determined to protect young Budo while holding out hope that her father Mile (Zlatan Vidović) may still be alive.

In addition to the story’s emotional resonance, “Dara of Jasenovac” immerses the audience through a richly detailed period setting highlighted by terrific costumes (Ivanka Krstovic) and production design (Goran Joksimovic). Cinematographer Milos Kodemo takes breaks from intimate close-ups and cramped spaces to acquaint us not only with the camp but the surrounding area. A long-time cameraman turned DP, Kodemo shoots with a mostly classical style but tosses in some stylish modern flourishes as well.

I fear it will be tempting for some to let politics sway their perception of “Dara of Jasenovac” considering the decades of tension and violence in the Balkans. But siding-up and treating the film as either justification or propaganda misses out on the stark warnings and profoundly human themes at its core. The movie doesn’t stick a forever label of Croatians nor does it excuse Serbian atrocities that would follow. It tells a potent story of love and hate while opening eyes to an ugly slice of history that (hopefully) we all can come together and condemn. “Dara of Jasenovac” opens February 5th.

VERDICT – 4.5 STARS

offline
  • voja64  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 23227

RTS 1 večeras od 21h film T-34 .

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 709 korisnika na forumu :: 41 registrovanih, 10 sakrivenih i 658 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., aljosa7, amstel2, Apok, Atomski čoban, bojank, Boris90, dankisha, darcaud, darkstar101, dogodine, elenemste, goxin, h8propaganda, ikan, kalens021, Krusarac, kybonacci, manda87, Marko Marković, MB120mm, Milos ZA, misaru, nenad81, nikolapetkovic, Pakito93, PFC90, piton, Profica, Roman, sabros, stug, theNedjeljko, virked, VJ, VP3987, Vzor50, x9, zajcev1, zixmix, |_MeD_|