Kazna i zločin-Snage kolaboracije u Srbiji: odgovornost za ratne zločine (1941-1944) i vojni gubici (1944-1945)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Citat:Kazna i zločin
Snage kolaboracije u Srbiji: odgovornost za ratne zločine (1941-1944) i vojni gubici (1944-1945)
Izdavač: Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe
preuzmite PDF

Iako je od završetka Drugog svetskog rata prošlo 70 godina, događaji koji su se odigrali na prostoru Srbije i Jugoslavije 1941-1945, i danas, jednako kao i pre dve ili tri decenije kada je započeto menjanje istorijske paradigme tih događaja, izazivaju pažnju javnosti. To se naročito odnosi na tragične i nedovoljno rasvetljene epizode rata koje su vezane za ljudske gubitke, ubistva civila i streljanja zarobljenika. Takvu pažnju ne izazivaju događaji iz Prvog svetskog rata iako je Srbija 1914-1918. imala nekoliko puta više vojnih i civilnih žrtava nego tokom Drugog svetskog rata.

Razloge za nejednaku zainteresovanost treba tražiti u činjenici da tokom Prvog svetskog rata mnogi delovi Srbije nisu bili poprište ratnog sukoba (u drugoj etapi rata glavno ratište nalazilo se daleko na jugu) za razliku od narednog rata gde su svaki srez i svako naselje bili poprište oružanih borbi i ideološkog sukoba. Sećanje na Drugi svetski rat antagonizovano je na mikronivou, među stanovnicima istog sela, neretko i među članovima iste porodice, u zavisnosti od usmene predaje u porodici i uticaja vladajuće ideološke paradigme koju plasiraju mediji i obrazovni sistem, a u čijem kreiranju važnu ulogu igra akademska istoriografija. Antagonizam sećanja ne jenjava ni danas, naročito kada ga podgreva zvanična politika sećanja. Osim toga, u Prvom svetskom ratu nije zabeležen fenomen vojne i političke kolaboracije i postojanja kolaboracionističkih oružanih snaga i vlasti kolaboracionista u pojedinim delovima zemlje niti je zabeležen teror domaćih formacija nad domaćim stanovništvom i sunarodnicima. Važno obeležje Drugog svetskog rata na tlu Srbije predstavlja upravo teror nad civilima i zarobljenim pripadnicima suparničkih pokreta koji su sprovodile oružane snage sastavljene od domaćeg stanovništva.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala puno za knjigu! U prvi mah sam bio odusevljen jer sam je trazio vec neko vreme. Malo mi je opalo odusevljenje kada sam video da je recenzent Milivoje Beslin, taj Miloslav Samardzic druge Srbije, ali sta je tu je. Ako se izbace relativizacije zlocina, koja meni bas para usi (tj. oci), knjiga ima bas dosta dobrih i konkretnih podataka. Hvala jos jednom i slobodno "baci" jos nesto ako imas

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

О књизи се већ дискутовало на форуму, можете да потражите.
Врло студиозно и темељно урађена, о темама које су биле лоше урађене или неко време игнорисане, а у скорије ”ревидиране” прилично нестручно.

Што се тиче Бешлина, дај мало поштовања према Самарџићу, човек је без премца и лево и десно

Иначе је тренутно врло актуелна тема о губицима црногорских четника не Лијевче пољу, у хрватском тиску поново излазе неке бајке.

• 1Ovo se svidja korisniku: Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Meni je super sto ima konkretno o odnosu prema ovim kvislinskim formacijama nakon oslobodjenja. O odnosu prema JVuO smo manje vise znali ali o odnosu prema SDS i SDK se samo pretpostavljalo. A ovde imas konkretne brojke.
Ono sto je veliki minus knjige je ta relativizacija zlocina koja je imanentna tom ideoloskom krugu istoricara. Tipa "za veci broj streljanih zarobljenika odgovornost snose njihovi komandanti koji su odbili da se predaju partizanima". Ne tvrdim da je ovo citat ali se svodi na to - kriva je devojka sto su je silovali jer je nosila minic. Ali ako se to apstrahuje, knjiga ima ogroman broj podataka.