|
Poslao: 02 Okt 2022 01:28
|
offline
- Pridružio: 10 Feb 2012
- Poruke: 271
|
Ako nadjem hemijsku u ovim danim ti je vratim.Pozdrav
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 22 Okt 2022 01:29
|
offline
- Bojan5150
- Građanin
- Pridružio: 30 Jun 2010
- Poruke: 95
- Gde živiš: Banjaluka
|
RJ ::Tačno pre 22 godine tačnije u februaru 1992 godine stajao sam na ovom istom mestu gde stoje ovi muzičari - ništa se od tada ovde nije promenilo izuzev korova koji niče iz pukotina betonske piste.
Okoliš je potpuno isti, pa čak i vreme (sa slika) kojeg se veoma dobro sećam - nije bilo snega, a sunca i vedrih dana na pretek.
Ja se sećam da smo na položaju znali biti čak u košuljama - temperatura kao ovih dana u celom regionu (oko 15 stepeni)...
Znao sam da legnem na sanduk sa dobošima za PAT 20/3 i da se sunčam na zimskom suncu.
Oko nas samo priroda i tišina - nigde nikog. Tišinu su s vremena na vreme narušavali Migovi natovareni FAB-ovkama. Neopisiv je osećaj kada ti iznad glave grme avioni i nestaju u daljini pod punim forsažom.
Niko nam nije dolazio u kontrolu sem patrola pripadnika 63-će padobranske koji su tumarali po ivici ove brezove šumice gde je neko spazio osmatračnicu. Bilo je i rizično šetati se po okolišu jer nismo znali gde su posejane mine a i upozoravali su nas da se ne udaljavamo od položaja. Oni su imali planove minskih polja tako da su znali kuda smeju da idu a kako i ne bi kad su ih i sami postavljali.
Inače, položaj o kome pišem opisivao sam par puta u temi - to je bio PVO položaj sa jednim PAT 20/3 i jednim Boforsom L70. Identičan položaj bio je i na suprotnoj strani gledajući ka Izačiću. Tamo sam posmatrao sve avione koji su dolazili na aerodrom a ovde one u odlasku.
Ovde je bilo bolje baš zbog toga što su nas slabo obilazili, niko nas nije uznemiravao a tamo je non-stop neko znao da bane u kontrolu.
Obično je na položaju bila ekipa od po petnaestak ljudi - smena je trajala po petnaest dana i za to vreme nisi mogao da ideš kući niti da ideš u bazu (izuzev ako je neko bolestan). Hrana nam je dovožena u manjerkama. Svi smo bili smešteni u drvenu baraku prilično dobro napravljenu - čak smo istu obložili stiroporom iznutra tako da nam zaista nije bilo hladno a peć bubnjara odrađivala je posao.
Vreme smo prekraćivali gledanjem TV-a na akumulator ili na Boforsov motor koji je davao 220V, kartanjem, šahom...drugih zanimacija nije bilo a sve i da smo hteli, gde si mogao odigrati fudbala i sl...
Davalo se klasično požarstvo u smenama od po dva sata - požarni je imao b/k municije "za nedaj bože" ali nismo nikad pucali mada smo mogli (municije je bilo na pretek)...slagao sam - ipak smo jedno veče taman kad smo svi polegali, dobili uzbunu od požarnog kako se neko primiče baraci - svi se obučemo na brzinu i izađemo napolje.
Polegali smo po obodu uzvišice gde su bili PAT-ovi. Iskreno, moram priznati da sam se utronjao  - svi smo se pretvorili u uho i osluškivali...i zaista, od pravca Klokota nešto kao da je prilazilo ka nama. Iako je mrkli mrak, svetlost grada je osvetljavao rub šume koja je se prostirala iznad izvorišta Klokota.
E sad šta se tačno čulo - ja (a i moje kolege) čuli smo kao konjski topot i mahanje krilima. Bukvalno kao krilati Pegaz ali zaista tako - nešto je tuklo po tlu kao konj kopitom ali uporedo se čulo kao kada orao sleće ali maše krilima da bi izabrao pravo mesto da sleti. Onda smo svi bez komande osuli paljbu po "nečem" a da ni sami nismo znali u šta pucamo. Tukli smo jedno par minuta....
Odmah su nas zvali iz baze da izvestimo šta se dešava - poslali su patrolu koja je stigla nakon deset minuta pa su oni posle prošetali tim područjem.
Naravno, niko nam nije poverovao u priču a mislili su da smo sve izmislili kako bi mogli da "šenlučimo" - ja samo znam da sam se zaista prepao (iskreno ovo pišem) jer nikad u životu nisam imao prilike da čujem sličan zvuk koji sam čuo te noći.
Na slici sam označio gde sam bio smešten tj. gde nam je bio položaj...
Сјетих се ове поруке а таман сам поново кренуо да читам "Ваздушни рат над Републиком Српском и Републиком Српском Крајином" мог имењака Димитријевића...
Ево један детаљ који се тиче баш фебруара 1992, "провјера система ПВО"...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Jan 2023 22:45
|
offline
- Pridružio: 10 Feb 2012
- Poruke: 271
|
- 12Ovo se svidja korisnicima: Kenanjoz, LUDI, Bojan5150, dac, kybonacci, sasans23, mushroom, ILGromovnik, pein, ladro, RJ, HrcAk47
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Dva dana poslije miniranja Zeljave snimano iz gazele Milicije RSK i snimak je moj.Nadjen sasvim slucajno u bespucu interneta prije par.Pozdrav
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Mar 2023 08:12
|
offline
- Vida Samardzic
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 14 Mar 2023
- Poruke: 1
|
Pozdrav svima ,
Da li imate neke informacije o miniranju Zeljave sa obje strane,BiH i RH?Po informacija ima svega do nema ništa.Imamo informaciju o sedam poginulih na lokacijama Zeljave ,PROM-1 .Svaka informacija je od pomoći.
Hvala
Lp
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Mar 2023 10:56
|
offline
- Bojan5150
- Građanin
- Pridružio: 30 Jun 2010
- Poruke: 95
- Gde živiš: Banjaluka
|
Повезано:
nezavisne.com/novosti/drustvo/Pocelo-d.....ava/763081
Citat:BIHAĆ - Deminerski timovi Oružanih snaga Bosne i Hercegovine započeli su proces deminiranja na lokalitetu nekadašnjeg vojnog aerodroma "Željava", nadomak Bihaća, a planirano je da ove aktivnosti traju do kraja novembra ove godine.
Sredstva za ove aktivnosti osigurana su iz državnog budžeta, potvrdio je Aladin Bajraktarević, šef Regionalnog ureda Centra za uklanjanje mina BiH.
"Radi se deminiranje oko dva miliona metara kvadratnih teritorije koja se nalazi na području Bosne i Hercegovine. Plan je da se tehničko izviđanje i čišćenje, odnosno deminiranje terena završi u narednih 18 mjeseci", istakao je Bajraktarević.
Deminiranje ovog područja posebno je značajno s aspekta sigurnosti građana, te realizacije turističkih i privrednih planova, a treba istaći kako je Republika Hrvatska u proteklim godinama obavila deminiranje prostora aerodroma koji se nalazi na njenoj teritoriji.
Prostor nekadašnjeg vojnog aerodroma, koji je već punih trideset godina prepušten propadanju i zubu vremena, u posljednjih godinu dana oživljavaju članovi Aero-kluba "Željava", nakon što im je Vlada Federacije BiH dala da koriste taj lokalitet na period od deset godina.
Namjera članova ovoga kluba je da uspostave letjelište za sportske potrebe kako bi se omogućio prijem aviona čiji je kapacitet do deset osoba.
U međuvremenu očistili su oko kilometar poletno-sletnih staza koje je vremenom okovalo rastinje, a pokrenuto je i saniranje dijelova piste koji su u međuvremenu propali. Predsjednik pomenutog kluba Hamdija Mešić kaže kako sve aktivnosti finansiraju vlastitim sredstvima, a cilj svega je da se na ovome lokalitetu razvijaju aero-sport i turizam.
Prema njegovim riječima, ovaj vojni aerodrom presijeca međudržavna linija razrgraničenja između Bosne i Hercegovine i Hrvatske, ali se veći dio aerodromskih pista nalazi na teritoriji naše zemlje.
Namjera članova kluba je da u budućnosti prilagode prostor za sve vrste sportskog letenja koje uključuje male avione i jedrilice, te padobranstvo. Također, žele da privuku potencijalne turiste koje zanima istorija i tajne koje krije nekadašnji vojni aerodrom "Željava", čiji je najveći dio skriven u njedrima planine Plješevice.
"Uvjereni smo da bi se na ovakav način mogla upotpuniti turistička ponuda Bihaća, koja uključuje Nacionalni park 'Una' i druge sadržaje", kaže Mešić.
Ovaj nekadašnji vojni kompleks bio je najskuplji projekat bivše Jugoslavije i jedna od najvećih podzemnih vojnih baza u Evropi, a gradio se punih 13 godina. Gradnja je započela 1955, a završena je 1968. godine, od kada ga je koristila Jugoslovenska narodna armija. Grandiozni podzemni kompleksi su izgrađeni u utrobi Plješevice, a veći dio tunela i prostorija uništen je i zarušen početkom rata u Jugoslaviji, kada je aerodrom napušten.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Maj 2023 00:10
|
offline
- amstel
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 2526
- Gde živiš: Hiljadu milja od topolivnice
|
На данашњи дан 1992 године, серијом експлозија дигнут је у ваздух, односно доведен у неупотребљиво стање, војни аеродром код Бихаћа, један од најважнијих војних објеката ЈНА, чија је изградња коштала наводно чак четири милијарде долара.
|
|
|
|
|
|
