offline
- vrabac
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Dec 2010
- Poruke: 4963
|
A T L A S 5
Američki džin sa ruskim srcem
Ime Atlas je jedno od legendarnih imena raketne tehnike. Raketa Atlas5 je samo nosioc tog starog imena i sa svojim starim prethodnkom deli samo Kentaur (stupanj), potekao sa Apolona (Apoloa). Tako ovo mitsko ime opstaje dalje i ima nov život.
Stari Atlas je raketa nastala u osvit raketne ere (11.06.1957 prvo lansiranje) i bila je prva prava strateška vojna raketa. Svojim dometom i nosivošću bila je lider kategorije i otvorila je liniju modernih interkontinetalnih nosača atomika (neznatno starija Semjorka je imala mnogo mana). Imala je neobično rešenje pogona koje je nazvano sistem jedan i pola stepena. Na donjem delu rakete bila su postavljena tri velika lavalova mlaznika ali je samo srednji bio od marševskog motora dugog izgaranja. Oba motora sa strane su bili buster faza i posle uzletanja su odbacivani odjednom oba. Snabdevanje gorivom i oksidatorom je bilo zajedničko za sva tri motora iz balonskih, vrlo lakih rezervoara. Raketa je zahvaljujući dobrim ukupnim performansama ostvarila sjajnu vojnu i svemirsku karijeru.
Ove rakete su osvojile večnu slavu orbitalnim letovima programa Merkjuri. Osim toga raketa je u mnogobrojnim varijantama, zahvaljujući raznim konfiguracijama, korišćena za razne kosmičke terete od vojnih do civilnih, od najnižihniskih orbita pa sve domeđuplanetarnih orbita Pionira10-11, prvih sondi koje su napustile Sunčev sistem . Tokom vremena postojale su zaista mnoge verzije ove rakete mada se generalno mogu podeliti u verzije bez gornjih stupnjeva, verzije sa raznim gornjim stupnjevima i nove verzije. Svakako najslavnija verzija (bilo ih je ukupno devet) raketa bez gornjih stupnjeva je Merkjuri sa kojom je Džon Glen ostvario prvi američki let na punoj orbiti (20.02.1962). Od varijanti sa gornjim stupnjevima treba izdvojiti Atlas Agena i Atlas Kentaur verzije. Nove verzije, Atlas1,2,2A,2AS,3A,3B su sve bile sa Kentaur kriogenim drugim stepenom koji je potekao sa Apolo programa. Vremenom je došlo do izvesnog približavanja konstrukcije prvog stepena rakete Delta i Atlasa a gornji stepeni na čvrsto gorivo su bili skoro isti. Najmanji broj raketa Atlas je bio sa tri stepena, gde je treći uvek bio na čvrsto gorivo (ponekad i drugi) i sa njima su lansirane i međuplanetarne sonde.
Varijante Atlas Agena imale su u periodu od 1963-1977 94 uspešna od 104 lansiranja ka orbiti. Agenom su lansirani Mariner 5; Lunar Orbiter1-5; Ranger, Canyon, Rhyolite serije. Varijante starih Kentaura imale su u periodu 1962-1989 56 uspešnih od 68 lansiranja. Lansirali su serije Mariner 6-10; Pioneer 10-13; Surveyor 1-7. Naravno lansirali su veliki broj vojnih pa i civilnih satelita na niže orbite. Noviji Atlasi (1-3B) su u periodu 1990-2005 imali 77 uspešnih od 80 ukupnih izlazaka na orbite. Lansirali su uglavnom civilne i vojne satelite u orbite oko Zemlje ali i poneki naučni satelit na primer SOHO. Ukupno su sve verzije satarog Atlasa imale u periodu 1961-2005 284 uspešna lansiranja od 326 pokušaja.
Modernizacije koje su izvršene na verzijama Atlas 1,2A,2AS koje su obuhvatile tovarni prostor, žiroskope, elektroniku, poboljšanje sistema vođenja, zatim uvođenje većih promena na motorima prvog stepena pa i poboljšanje vršnog stepena Kentaur (dobio udvostručen motor) i na kraju uvođenje donjih potisnih bustera sa čvrstim gorivom (mnoga poboljšanja su srodna sa raketom Delta) nisu suštinski mogla da produže život raketi. Zato se pristupilo radikalnom rešenju, odnosno uvođenju novog motora prvog stupnja. Izbor je pao na modifikovani ruski motor RD-180 karakterističan po radu u zatvorenom ciklusu sa vrelom komorom zasićenom oksidatorom što mu daje performanse daleko bolje od većine drugih motora. Isproban je na poslednjim verzijama koje su imale komponete starog Atlasa, odnosno na Atlasima 3A i 3B a onda je oko motora napravljen sasvim nov prvi stepen nove rakete Atlas 5 sa malo poboljšanim kerozinom i tečnim kiseonikom (RP-1/LOX). Veliki napredak su doneli i novi Aerodžetovi busteri sa čvrstim gorivom (HTPB). Jedini stariji sistem je drugi stepen Kentaur sa tečnim vodonikom i kiseonikom (LH2-LOX). Kod verzije Kentaura sa dva motora se ne povećava totalni impuls ali se značajno povećava oštrina manevara u poslednjim fazama ka orbiti. Na žalost on je ove godine bio uzrok jedinog neuspeha Atlasa. Atlasi5 se označavaju sa tri broja. Prvi broj je 4 ili 5 i označava prečnik tovarnog prostora. Drugi broj od 0 do 5 predstavlja broj donjih potisnih bustera. Treći broj 1 ili 2 označava broj motora Kentaur stepena. Ove godine do sada su lansirana tri 401 (jedan neuspešno) i i jedan 421 Atlas 5. Bilo ih je predviđeno znatno više ali lansiranja kasne zbog pomenutog neuspeha i problema sa strategijom SAD o budućim raketama nosačima. Za sledećih nekoliko godina predviđeno je mnogo lansiranja raznih Atlasa 5 ali kako sada stvari stoje ostvariće se nešto više od polovine planiranih. Na ruku će mu možda ići još gora tehnička pozicija Delte4, teška katastrofa Zenita 3SL, kao i problemi Protona i naravno umiranje Šatla. Ukupan projekt Atlasa5 je veoma ambiciozan, i predviđa 4 verzije u grupi 4XX i 6 verzija u grupi 5XX pa čak i razvoj jednog nosača koji bi imao velike bočne bustere jednake prvom stepenu i koji bi sa još nekoliko donjih potisnih bustera na čvrsto gorivo postao najači nosač današnjice kome bi konkurenti bili samo Delta 4 Hevy i nove Arijane. Trenutno operativna najača verzija Atlasa 5, 551 može da iznese na GTO orbitu 8,67 tona a na LEO 20,5 tona ali će izgleda više biti zaposlene verzije linije 4 sa nosivostima na GTO 4,95-7,64 tona i na LEO oko 12,5 tona. Cena lansiranja se okvirno kreću od 90 mil.$ za 401 verziju do 110mil.$ za 551 verziju što čini ovu raketu veoma konkurentnom ali su to samo teorijske ili prinudne tržišne cene jer dok ne ostvarite jedno 50 lansiranja i postavite neki standard, nema ništa od konkurentnosti prema direktnom takmacu Deltama a ni Arijani ili čak i najnovijim Protonima koji na LEO mogu da iznesu 22 t a na GTO 7 t. Do sada su letele sledeće verzije Atlasa 5 - 401,411,421,431,521,551(lansirao New Horizons) sa ukupno 10 uspešnih od 11 lansiranja. Ipak, treba ozbiljno računati na ovog Amerikanca sa ruskim srcem.
Prečnik/dužina
(m) Težina
(t) Potisak
(kN) Totalni impuls
(MN) Specifični impuls
N*s/kg
Busteri 1,55/20,42 46,5 1205 128,4 2697
1.Stepen 3,81/32,78 305 3827 941 3053
2.Stepen 3,05-5,4 22,75 99,2(198,4) 92 4418
P.S. Proteklo je nekoliko godina i pokazalo se da je Atlas 5 bio najperspektivniji od svih američkih nosača a direktni konkurent mu je bila smao Delta 4. U državnoj administraciji je ipak bilo nešto otpora prema njemu verovatno iz razloga korišćenja u biti ruskog motora što je bila potpuno nekorektna insinuacija. Istina je da su ti motori ruskog porekla ali se oni ne samo licencno proizvode u Americi već su Amerikanci uložili sve svoje znanje i umeće da ih opreme sopstvenim sitemima kontrole i regulacije što im je u potpunosti uspelo a oni prevazilaze trenutne ruske pandane u toj sferi. Kao drugo motori su kupljeni za 10 ako ne i više puta manju vrednost od realne tržišne. Međutim protežiranje Delte 4 je nastavljeno a pogotovu se to osetilo u najtežim konfiguracijama Dellta 4 Hevy. Praktično Atlas u toj grupi nosivosti nije dobio poslove. Problem je što se ispostavilo da je Delta 4 možda najskuplji raketni nosač na svetu, ali zbog potpune razlike u motorima američka administracija je ukupno uzevši zaštitila deo branše od propadanja i svaka im čast na tome. Kasnije su međutim doneli neke dalekosežno loše odluke (Ares projekat) i neke krajnje rizične (Felkon projekat) ali to je druga tema... Kako bilo Atlas 5 je do sada ima 25 uspešnih od 26 pokušaja što je krajnje lep uspeh za nepunih 10 godina postojanja i jedino što mu nedostaje još jedno prosečno lansiranje godišnje. Teška verzija međutim za sada nema aktivnost. Na fotografijama je i lansiranje Nju Horizonsa koji je najbrži aparat koji je do sada čovečanstvo lansiralo a drugi po ukupnoj uloženoj energiji (misli se na lansiranja u duboki kosmos).
|
