offline
- Pridružio: 26 Apr 2014
- Poruke: 2147
|
„И од Александра Вучића ми је стигла само поштанска повратница”
САОПОШТЕЊЕ ЗОРАНА РАДОЈЕВИЋА, ВД ДИРЕКТОРА МУЗЕЈА ВАЗДУХОПЛОВСТВА – БЕОГРАД
+ Текст У директан сукоб са представницима Војске сам дошао када сам покушао да спречим незаконито одношење музејских збирки из објекта Музеја ваздухопловства, које је наредио командант ВиПВО, генерал-мајор Ранко Живак
Обраћао сам се за помоћ свим министрима одбране Републике Србије, од Александра Вучића, преко Небојше Родића, до Братислава Гашића, али сем поштанских повратница никада нисам добио ни један одговор
Због немоћи да кроз институције система решим настали проблем био сам приморан да подигнем тужбу против Министарства одбране због одношења музејског материјала. Главна расправа заказана је за 15. октобар у Првом основном Суду у Београду
Клеветнички наступ министра Гашића и члана УО (старог и новог) потпуковника Ивана Укића тумачим као плод зле савести и освету због одбијања да један музејски МиГ-21 уступим за споменик у Крушевцу
НАКОН низа нетачних, произвољних, ружних и нападачких текстова у писаним и електронским медијима, приморан сам да се обратим јавности са чињеничним информацијама, које ће можда објаснити шта се стварно догодило 22. септембра под кровом Музеја ваздухопловства – Београд.
До фебруара 2013. године радио сам као кустос за ваздухопловну технику, када сам вољом и једногласном одлуком свих оснивача у Управном одбору постављен на дужност вд директора. Након тешких скандала који су претходних година потресали ову установу, ове незахвалне дужности сам се прихватио на молбу председника УО, генерала Миодрага Гордића.
Супротно обећањима да ће ми сви оснивачи помоћи у превладавању тешких проблема, од самог почетка сам трпео притисак представника Министарства одбране, који нису прихватали јединствену управу над овом установом културе.
Пре него што сам постављен на место вршиоца дужности директора Музеја представници Команде ваздухопловства су пуних 10 година водили главну реч у Управном одбору Музеја. На места директора и њихових заменика у Музеј ваздухопловства су доводили пензионисане официре, који су поред великих пензија примали и директорске плате.
Током овог периода Музеј је био су сталној стагнацији, јер су га водила лица која немају никакве везе са пословима у култури. Управо та лица, уз помоћ официра из Музеја југословенског ратног ваздухопловства, у великој мери су радила незаконите послове о којима се говори у поменутим текстовима.
Уместо расписивања јавног конкурса за место директора, иста интересна група је и сада предложила на то место пензионисаног пуковника Кнежевића.
У директан сукоб са представницима Војске сам дошао када сам покушао да спречим незаконито одношење музејских збирки из објекта Музеја ваздухопловства, које је наредио командант ВиПВО, генерал-мајор Ранко Живак.
Покушао сам о овом проблему да обавестим Управни одбор, али генерал Гордић није дозвољавао отварање ових тема пред осталим оснивачима Музеја. При крају свог мандата генерал Гордић је заједно са представницима МО у УО Музеја опструирао рад овог тела, одбијањем да сазове редовне и ванредне седнице, избегавањем да потпише записнике са ранијих састанака и коначно рушењем кворума на заказаним седницама.
Обраћао сам се за помоћ свим министрима одбране Републике Србије, од Александра Вучића, преко Небојше Родића, до Братислава Гашића, али сем поштанских повратница никада нисам добио ни један одговор.
Због немоћи да кроз институције система решим настали проблем био сам приморан да подигнем тужбу против Министарства одбране због одношења музејског материјала. Главна расправа заказана је за 15. октобар у Првом основном Суду у Београду.
Моје одбијање да извршим примопредају дужности директора Музеја ваздухопловства није било због грчевитог држања за , како су то у неким нарученим текстовима приказали поједини медији. Мој отпор је био принципијелне природе. Ја сам од представника МО решење Владе примио још и мају месецу, али са им тада, и касније, јасно ставио до знања да су те одлуке противзаконите, јер нарушавају правни континуитет ове установе.
Наиме, Влада је још прошле године издала налог министарствима одбране и привреде да организују уговорни пренос оснивачких права са оригиналних оснивача на Државу у складу са важећим законима. Уместо да обаве поверени задатак, представници МО су премијеру Вучићу у априлу ове године подметнули на потпис решења о именовању Надзорног и Управног одбора, као и о именовању новог вд директора, која су у сукобу са Законом о култури. Пошто су одлуке Владе РС извршне у првом степену и на њих није могуће уложити жалбу био сам натеран да у законском року покренем Тужбу против Државе.
Министарство одбране до данас није потписало ни један уговор о преносу оснивачких права, али се ипак одлучило на насилно преузимање контроле над Музејом.
Разваљивање (ногом) врата канцеларије директора, по налогу вд помоћника министра Милана Јанковића, само је круна насиља које ова установа већ годинама трпи од представника Министарства одбране.
Клеветнички наступ министра Гашића и члана УО (старог и новог) потпуковника Ивана Укића тумачим као плод зле савести и освету због одбијања да један музејски МиГ-21 уступим за споменик у Крушевцу.
Министар је након тога злоупотребио свој високи положај тако што прошле године о трошку државе узео и припремио један од исправних Мигова из ВиПВО. Уступање авиона без надокнаде замаскирао је уговором који је градска власт Крушевца склопила са непостојећом установом културе под именом Музеј југословенског ратног ваздухопловства, а чији је начелник тада био потпуковник Иван Укић.
Оптужбе ове двојице људи доживљавам као врхунац хипокризије која влада у појединим структурама МО, а чија је снага једино у томе што се ничега не стиде.
Мени је савест чиста. Најављене истраге о незаконитом раду поздрављам. Исто важи и за оптужбе о продаји авиона и музејских експоната, али не верујем да ће се истраге обистинити јер: Врана, врани очи невади.
Најбољи пример је скандал везан за покушај продаје драгоцених делова ловачког авиона П-38 Лајтнинг иностраном купцу. Поднете кривичне пријаве се још од 2012. године развлаче по судовима. Вероватно се чека њихово застаревање.
На потезу је новопостављени директор Мирослав Кнежевић. Да ли ће повући тужбу за одношење музејског материјала у војне касарне, или ће истрајати на заштитити интересе Музеј ваздухопловства - Београд?
Видећемо. Ја сигурно нећу одустати.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
ili pak da se lakše rasproda što se da rasprodati (a u muzejima ima toga dosta, a novaca nikad dovoljno pojedincima)
i u'vatio kosačicu u ruke i pegla onu travuljinu oko eksponata.
