Ruski "Kaspijski Monstrumi"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sto manja visina, veci teret moze da ponese jer koristi ground-effect potpuno drugaciji princim od aviona koji nastoje da manevrisi i da se kreci kroz sve gustoce vazduha pri svim visinama. On je optimizovan za jako mau visinu i jedan ogroman talas bi mu zavrsio karijeru a i sami znamo da cunami talasi su veoma cesti na otvorenom moru i da im se cak ne zna ni zasto nastaju. Neki put sami od sebe od tektonskih poremecaja na sred mora a negde zbog zemljotresa ali dolaze neocekivano i tiho. Cak i normalni 4-5m talasi bi bili izuzetno opasni po zivot i zbog pene koju bacaju u motore i sl.

• 1Ovo se svidja korisniku: j-22orao
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Besotted ::Sto manja visina, veci teret moze da ponese jer koristi ground-effect potpuno drugaciji princim od aviona koji nastoje da manevrisi i da se kreci kroz sve gustoce vazduha pri svim visinama. On je optimizovan za jako mau visinu i jedan ogroman talas bi mu zavrsio karijeru.

Pa nije bre svaki okean ko Atlantik. Sta mislis zasto je Tihi okean dobio takav naziv?

Najvisi talasi na otvorenom moru su visine oko 30metara. Gde pise da dovoljno velike ekranoplan nece biti efikasan ako leti na visini od 50m?

Citat:
Cak i normalni 4-5m talasi bi bili izuzetno opasni po zivot i zbog pene koju bacaju u motore i sl.

Zasto bi morska pena bila problem?



Evo gde avio motor radi a "guta" pesak:


Negde sam gledao kako u motor ubacuju vodu sa ledom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Besoted razmisli malo pre nego sto napises. Ne moze pa ne moze.

Vidis da sve moze.

Dopuna: 30 Okt 2010 21:09

Evo prekopiranog posta 'Vasiljevica' sa prve strane:

Pravi odgovor na pitanje kako prelazi talase visine 10m je da onda leti malo više. Ti monstrumi mogu inače da bez ikakvih problema lete na visini od 100m. Razlog njihovog projektovanja je bio veoma prost:brži su od raketnih čamaca (i to značajno) pa kad su naoružani sa PBR (kao Lun) imaju veliku brzinu reakcije i brzo napadaju neprijatelja. Drugi mnogo značajniji razlog je razvoj desantnih sredstava za iskrcavanje. Pošto su mornarički desanti veoma "ugrožena vrsta" vojnih operacija one se obavljaju samo kad se mora i nema drugog načina da se postigne cilj. A najgori deo je u momentu iskrcavanja kad su i najugroženiji. Tad je samo brzina iskrcnog sredstva spas. I tu mali monstrumi imaju značajnu prednost: nema protivbrodske rakete koja pogađa cilj brzine 550 km/h. A to znači da se borba protiv desanta više ne vodi kad je desant na moru već tek kad je na obali. A to znači da su gubici manji.
Ono što mogu da kažem je da je šteta što su projekti ekranoplana zaustavljeni, bila bi to prava revolucija u pomorskim desantima. Sada je i dalje na snazi tehnologija iz 2 svetskog rata. Šteta.

Opet Vasiljevic:

Ovi monstrumčići mogu da lete do 100m. I na tim visinama su i isprobani. Njihov prvenstven način upotrebe jeste visina od par metara zbog upotrebe efekta tla ali to nije nešto našta su se konstruktori samo pouzdali. Treba da se uzme u obzir da su ekranoplani serije lun trebali da posluže kao zamena za raketne topovnjače i koverte u ruskoj mornarici ali isto tako i da budu i brzi spasilački sistemi. A moramo da priznamo da spasilački brod (ili ekranoplan u ovom slučaju) ne može da čeka da se vreme smiri pa ajd na misiju. Razlog što su razvijani na kaspijskom moru je opet prost: daleko od zainteresovanih očiju amera. Inače proveravani su i u letu nad priobalnim područijem i nad ruskim stepama ( mada za stepe mislim da su koristili znatno manje prototipove).
Usput oni pravi monstrumi koje su planirali su trebali da imaju nosivost od 1500 tona i da u jednom naletu iskrcaju jedan mornarički desantni bataljon sa opremom. E sad zamislite koliki je to proizvod ako su ovo ogromne stvari( ako se dobro sećam mislim da Lun ima nosivost od nekih 120tona). To je nešto što bi voleo da vidim u letu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve moze ali jos nisam cuo da su pravili takav dizajn da ide preko mora zbog ogromnog rizika. Neka me neko ispravi ako je bilo takvih ideja ili prototipa testiranih na otvorenom moru.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dzejms Mej i mali ekranoplan:


Dopuna: 01 Mar 2011 22:49

Ruski ekranoplani:

Протекле године се сазнало да Русија намерава да обнови производњу екраноплана који ће се у перспективи користити за потребе специјалних ресора земље. Екраноплан користи ефекат аеродинамичког екрана при кретању над воденом или земаљском површином. Такав апарат је способан да клизи изнад површине на рачун подизне снаге која се обезбеђује током ваздуха који ствара притисак под апаратом. Најчешће екраноплани лете над воденом површиногм јер је она за разлику од земље равномернија по својој висини. Од других бродова, рецимо, хидроглисера екраноплан се разликује брзином – до 250 чворова (463 километра на сат). Генерални директор ЦКБ «Алексејев» Сергеј Платонов је објавио да ће серијска производња руских екраноплана почети после 2015. године. Током 2010. до 2011. године ће бити остварени пројектни радови. Од 2012. године ће почети друга, дужа етапа на уходавању пројекта и стварању довољно крупног екраноплана. Према речима Платонова, у првој етапи обнављања производње екраноплана у Русији ће се разрађивати апарати носивости 50, 100 и 600 тона. Иначе, средином децембра 2010. године је заменик премијера РФ Сергеј Иванов објавио да пројекат државног програма наоружања за 2011. до 2020. године не предвиђа изградњу екраноплана. У СССР-у је производња екраноплана почела 1957. године и била обустављена 1990-х година. 1960-х година ЦКБ «Алексејев» је створио и пробао на Каспијском мору експериментални екраноплан, који су западни специјални ресори назали Каспијским монструмом. Екраноплан је имао размак крила 37,6 метара, дужину око 100 метара, макмималну масу узлетања 544 тоне. 1980. године је прототип тог брода имао удес и потонуо, после тога је било одлучено о обустави тог пројекта. Најпознатији совјетски екраноплани су били теретно-десантни Орлић (изграђено је било 5 јединица) и екраноплан-носач ракета Луњ (саграђен је био само један примерак, повучен из састава Црноморске флоте 1990-х година).
http://serbian.ruvr.ru/2011/02/28/46541442.html

• 1Ovo se svidja korisniku: j-22orao
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

http://www.24sata.hr/news/morsko-cudoviste-sovjets.....eri-224116

Kako se da zakljuciti brzo ce ga isjeci u staro gvozdje......a Rusi su dokazali jos jednom da ne mogu odrzavati ono sto su nasljedili od velikog SSSR-a ni kao muzejski primjerak....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Могу они то одржавати да од тог чуда има неке користи. Очигледно да нема никакве користи зато и трули тамо где трули.
Погледај Ту-160...авион он стратешког значаја...не фали му ништа чак изгледа и свежије него за време СССР-а....

• 1Ovo se svidja korisniku: j-22orao
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedan zanimljivi ekranoplan Bartini Berijev VVA-14
http://en.wikipedia.org/wiki/Bartini_Beriev_VVA-14
i današnji izgled
http://englishrussia.com/2010/09/06/a-weird-soviet-plane-vva-14/#more-17762

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Buva ::Bartini Berijev VVA-14
današnji izgled
http://englishrussia.com/2010/09/06/a-weird-soviet-plane-vva-14/#more-17762

Realno danas liči na c==3. Kabina c, trup ==, plovci 3