Negde osamdesetih godina je trebalo da se napravi neki dil između Jugoslavije i firme Nortrop koja je proizvodila F-20. On je bio toliko tehnički napredan da je u ono vreme (dakle pre 30-ak godina) imao umesto hidraulike kompletno električno pokretanje aktuatora. To je mnogo pouzdanije nego hidraulika i mnogo je manja težina tog dela opreme (videti tekst ispod). Lično, pretpostavljam da bi se sigurno makar deo problema (a zapravo SVI problemi) koje možda ima Orao sa hidraulikom mogao da se reši sa tom novom tehnologijom. Projekat za ovako nešto može da se u principu pokrene bez obzira na stanje aviona i da li je predviđena modernizacija ili ne, treba samo definisati koje i kakve aktuatore treba koristiti kao i stepen njihovog pokretanja kao i kontrole. Japanci su na primer 1996 godine modernizovali svoju amfibiju US-1 u US-1A između ostalog izbacivši hidrauliku i ugradivši FBW.
Nama bi bili svi avioni zanimljivi da se prebace, počevši od Laste pa do MiG-21/29!!!
Electromagnetic Maneuvering Flaps
Yet another shortfall of the F-20 in comparison to the F-16 was the instantaneous and sustained turn rates. The F-20 was the best gun platform flying, with the most stable point-and-shoot capability in the air. Yet, like all of the other differences between the F-16 and F-20 that the Koreans flung in Northrop's face, this was one that management decided had to be addressed. The thin 1950's-vintage supersonic wings of the F-20 allowed no conventional technical solution. Therefore the engineers decided they would, for the first time in a combat aircraft, use electromagnetic actuators together with new maneuvering flaps which would increase the effective wing area in maneuvering situations by 10%. These infinitely-variable flaps would allow the F-20 to out-maneuver the F-16 in all situations and were the wedge that could lead to later F-20 models being 'all electric' aircraft, with no hydraulic actuators, accumulator, pumps, or lines. However it was yet another (virtually!) leading-edge technology. For a while it looked like the disc-shaped actuators could not be thin enough to fit into existing wing mold line. There was even the possibility that aesthetically-disastrous-but-aerodynamically-inconsequential bumps would have to protrude from the wing surface to accommodate the actuators. Fortunately it was found the actuators could actually be built within the specified depth, and the bumps would be unnecessary. Development of the actuators was another element of the production-model F-20 that was barely begun at cancellation, but could have resulted in significant development and production delays, risks, and extra costs.
Predsednik Srbije odlikovao je majora Jocica zlatnom medaljom za hrabrost "Milos Obilic". Pejstovacu i kompletan tekst obrazlozenja:
7. Јоцић Слободан, мајор авијације Војске Србије - одликован је златном медаљом за храброст „ Милош Обилић“ због исказане личне храбрости приликом извршавања летачких задатака.
Дана 3. јуна 2010.године, на тактичком полигону аеродрома Лађевци, извођена је летачка обука у гађању, ракетирању и бомбардовању циљева на земљи са авионом Ј-22 ОРАО. Приликом завршних поступака у припреми групе за слетање, дошло је до отказа уређаја за извлачење стајног трапа. Именовани у потпуности извршава наређења руководиоца летења и примењује радње предвиђене ваздухопловно-техничким упутством везаним за поступак отказа стајног трапа на авиону Ј-22.
Тек након неуспешне примене свих могућих поступака, руководилац летења доноси одлуку о примени додатних поступака и маневара авионом ради извлачења забрављене леве ноге стајног трапа, које мајор Јоцић Слободан контролисано изводи и управља авионом до потпуног утрошка горива. Непосредно пре потпуног утрошка горива, руководилац летења му наређује напуштање рејона аеродрома ка рејону Книћког језера. Мајор Јоцић Слободан, врши одабир безбедног правца за напуштање ваздухоплова, усмерава авион у ненасељено место ради спречавања настајања људских жртава и додатне материјалне штете и напушта авион активирањем избацивог седишта. Авион је пао у Книћко језеро, а мајор Јоцић Слободан се приземљио око 3 км југозападно од места пада авиона. Именовани је од настанка отказа стајног трапа до напуштања авиона покушавао да авион оспособи за слетање, до последњег тренутка провео је у ваздуху настојећи да сачува поверену технику.
Комисија које је формирана ради утврђивања разлога и одговорности за настанак ванредног догађаја, није утврдила грешку пилота већ је мајора Јоцић Слободана предложила за награду узимајући у обзир шта је све именовани покушао у настојању сачува авион. Мајор Јоцић Слободан је приликом описаних дешавања у изузетно стресној ситуацији током које му је живот био угрожен, исказао личну храброст, смиреност, присебност, бригу за људске животе и поверену му технику и извршавао је наређења у потпуности и правовремено. Одликован је 2005. године медаљом заслуга за одбрану и безбедност II степена.
