|
Трагом вести
Хрватски авиони над Ловћеном
Да ли је остварив предлог Црне Горе да хрватски авиони чувају ваздушни простор Црне Горе, БиХ и Македоније?
Званична Подгорица, тј. Министарство одбране Црне Горе предложило је одговарајућим министарствима у Хрватској, БиХ и Македонији да хрватски борбени авиони чувају ваздушни простор Црне Горе, Македоније и БиХ. Наводно је реч о пројекту под именом „Паметна одбрана“, по којем ће четири републике бивше СФРЈ, јер ту је наравно и Хрватска, „мирно спавати под крилима хрватских борбених авиона, уз значајну финансијску подршку НАТО-а“.
Вест је одмах изазвала реакције у Црној Гори, од противљења и питања колико ће све то да кошта црногорске пореске обвезнике, до лобиста НАТО-а и њиховог става како је то „природан потез на путу Црне Горе у НАТО“.
Не знам ко је тај генијалац у Министарству одбране Црне Горе који је паметно смислио ту идеју о „Паметној одбрани“. Вероватно неко од оних официра који су 1991. године са мора гађали Дубровник и попалили Конавле, па сада из чисте гриже савести хоће да се мало додвори Хрватској и додели јој титулу регионалне ваздухопловне силе. Ти мене сердаром, ја тебе војводом...
Јер, ствари технички, технолошки и политички стоје сасвим другачије. Хрватска данас нема борбену авијацију за такав посао – три или четири исправна авиона типа „миг-21” на крају су рока употребе, a Руси су одбили да продуже ресурс налета тих апарата. Загреб покушава да тај проблем реши са Украјинцима, али је питање како ће на то реаговати Руси  . И са исправним авионима, Хрватска тешко може да контролише ваздушни простор Црне Горе из базе у Загребу, јер тактички радијус „мига-21” то не дозвољава. Ако би хрватски „мигови-21” били базирани на аеродрому Чилипи у Дубровнику – то би значило да је тамо стално базирана јединица од најмање два авиона, шест пилота и 12 механичара, што све кошта. Исти случај јесте и да су хрватски „мигови-21” стално базирани на аеродрому у Подгорици. И са тог аеродрома хрватски „мигови-21” немају радијус да покрију ваздушни простор Македоније. Опција да хрватски „мигови-21” буду стално лоцирани на аеродрому у Скопљу опет значи базирање јединице са пилотима, авионима и механичарима далеко од куће. Питање је и како би на то гледао други савезник у НАТО-у, Бугарска? Сигурно не са одобравањем. Лоцирање у Албанији? Како онда „покрити“ БиХ. Проблем тактичког домета авиона „миг-21” по плану „Паметне одбране“ може да се реши лоцирањем хрватских „мигова-21” на аеродрому у Приштини, која би сигурно радо помогла „Паметни план“. Аутори тог плана за сада крију детаље, али аеродром у Приштини и његови подземни капацитети идеални су за смештај такве јединице. Са те локације може се покривати ваздушни простор Македоније и Црне Горе, па чак делимично и БиХ. Наравно, друга је прича ако Хрватска набави друге авионе, рецимо америчке Ф-16, но више од 12 таквих авиона тешко да ће моћи да одржава. Још теже да са њима помаже другима. Осим ако ти други не плате добро. Као што знамо, ти други су препуни пара.
Пројекат „Паметне одбране“ не говори ништа о политичком аспекту приче. Обласна контрола летења Београд покрива ваздушни простор БиХ до 18. меридијана, линија иде од Славонског Брода на југ. Све што лети изнад 6.000 метара у том простору мора да се претходно најави Београду и без дозволе Београда нико не може да уђе у тај простор. Београд контролише 55 одсто ваздушног простора БиХ. Западно од 18. меридијана ваздушни простор БиХ контролише обласна контрола летења Загреб. То је распоред посла наслеђен из времена СФРЈ. У случају узбуне, а војни авиони који контролишу ваздушни простор полећу увек у таквим случајевима без икаквих претходних најава, како би то изгледало у пракси? Хрватски „мигови-21” би се одмах јављали београдској контроли летења? Или би Бањалука дозволила Сарајеву такав аранжман? Која би то влада у Бањалуци дозволила?
Када је у питању Црна Гора, ваздушни простор те земље контролише заједничка фирма: „Контрола летења Србије и Црне Горе“, друштво са ограниченом одговорношћу, при чему је Србија власник тог друштва са 92 одсто, а Црна Гора са осам одсто капитала. Сви авиони који лете у ваздушном простору Црне Горе воде се из контроле летења у Београду. Било какво ангажовање хрватске авијације на том простору није могуће без претходног споразума са тим друштвом. Осим ако Црна Гора не изађе из те фирме.
Небулозни планови добродошла су покривалица за атлантске интеграције без обзира на то колико то кошта. Извори ми кажу да су својевремено за школски брод црногорске ратне морнарице „Јадран“ набављене две тоалет-шоље са жиростабилизатором, свака по неколико хиљада еврића. Знате, док седите, а брод се на таласима љуља, да све буде равно и ви се не љуљате. То није стандард НАТО-а, то нема ни командант Шесте флоте на свом броду, али кад је бал – нек је бал  . Као и „Паметна одбрана“...
Мирослав Лазански
објављено: 21.09.2013.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
