Mornaricka pjesadija JNA

• 1Ovo se svidja korisniku: navyblue
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Posto je ovo usko vezano za samu temu a stalno pominjemo tu obuku u desantiranju citiracu komentar tj kratak tekst o DJC sa foruma `Bivsi pripadnici nekadasnje JNA`

Citat: DJČ (Desantno-Jurišni Čamac) - kako mu i samo ime kaže, sredstvo za transport i desantiranje mornaričke pešadije na sve tipove uređene i neuređene obale, prema nekoj izvornoj doktrini, namenjeno za jednokratnu upotrebu - da priđe velikom brzinom i iskrca ljudstvo na obalu, pružajući im neposrednu vatrenu podršku do posedanja zaklona na obali, a onda šta bude - ako se izvuče, izvuče se, ako ne, ostavlja se na obali.

Građeni su u periodi između 1975 i 1984. u brodogradilištu "Greben" Vela Luka i ukupno je izgrađeno 32 jedinice.
Razliku se dva osnovna tipa. Prva serija (601-620) imala je jedan motor, i lako se prepoznaje po zakošenom nadgrađu na krmi i jednim topom M.71 20mm.
Drugi tip (621-632) imao je nešto veću nosivost, dva motora i dva topa, kao i prošireno nadgrađe pozadi.

U poređenu sa starijim desantnim jedinicama (DTM, DSM), DJČ su bili radikalan pomak nabolje po pitanju brzine, koristili su hidropropulzore umesto propelera, što im je uz standardno mali gaz omogućivalo i manevrisanje u jako plitkoj vodi.
Izgrađeni su od staklo-plastike, imaju dobru manevrabilnost, veliku brzinu, solidnu nosivost za svoju veličinu (80 vojnika, ili 6t tereta), jedino zbog specifične konstrukcije, karakteristične za desantne jedinice, ne trpi baš teško more, ali pri dobrim vremenskim uslovima, verujem da je pravi užitak držati džojstik u rukama pri brzini od 30čv.
Za podršku pri iskrcavanju pored jednog, odnosno dva topa 20mm, naoružani su i sa automatskim bacačem granata 30mm, izvorno namenjenom razminiranju plaže neporedno pre prilaska i obaranja desantnog mosta.
Brod ima osnovnu radio-komunikacionu i navigacionu opremu (radio stanica, interni telefon, navigacioni radar) i posadu od 8 ljudi.

1995. 4 DJČ-a iz zadnje serije (ovaj veći tip) prebačena su na železničkim vagonima iz Bara do brodogradilišta Brodotehnika u Beogradu, gde su dva do sada remontovana i uvrštena u sastav RRF s novim oznakama 411 i 412 - baziraju na Ušću, u Beogradu.
Hrvatska se domogla tokom 1991. nekoliko primjeraka - sada ih je mislim 3 ili 4 u upotrebi (prvi brod koji je vijo zastavu Hrvatske bio je upravo jedan DJČ).

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Sad pitanje ,na kojim lokacijama su bili tj locirali ovi DJC kao osnovna sredstva prevoza tj desantiranja pripadnika `mp` na moru ?

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znam da je na Katarini u Puli na vezu stalno bio jedan ili dva DJČ, a sećam se i jednog desantnog tenkonosca minopolagača. Na njemu se nikad nisam vozio, a mislim da nije niko iz bataljona mp.

• 1Ovo se svidja korisniku: navyblue
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Hvala .. pa da ,onda je ostatak morao biti u neposrednoj blizini baziranja brigada `mp`,dakle u Sibeniku i u blizini Dubrovnika ( mada u samom gradu i blizoj okolini nije bilo jedincia JNA od 1971g ) ..

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ray ban11 ::^

Hvala .. pa da ,onda je ostatak morao biti u neposrednoj blizini baziranja brigada `mp`,dakle u Sibeniku i u blizini Dubrovnika ( mada u samom gradu i blizoj okolini nije bilo jedincia JNA od 1971g ) ..

Za Šibenik pretpostavljam da su morali biti na vezu u kasarni u kojoj je bila mp, a za Trebinjsku brigadu ne znam gde je bila "baza" za DJČ.

• 1Ovo se svidja korisniku: navyblue
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Neke kolege su pominjale desantiranje tj prevoz helikopterima Mi-8 .Vidim i vi to potvrdjujete .Moze li informacija koliko je u toku vojnog roka bilo takvih desantiranja kako iz DJC tako i iz cuvenih `osmica` ?

Na pomenutom forumu i tema o trebinjskoj brigadi mp ,za sad jedan uvodni komentar

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ray ban11 ::^

Neke kolege su pominjale desantiranje tj prevoz helikopterima Mi-8 .Vidim i vi to potvrdjujete .Moze li informacija koliko je u toku vojnog roka bilo takvih desantiranja kako iz DJC tako i iz cuvenih `osmica` ?
Kuda god da se išlo prevozili su nas sa DJČ, tako da je vožnja bila relativno česta i uvek je bilo uvežbavano iskrcavanje iz DJČ. Već sam napisao, u blizini obale se pripremiš za iskrcavanje, kad DJČ skoro priđe obali, ili u plitke vode, spušta se most, na trenutak se zaustavi, ne znam tačno koliko, ali nikad duže od par sekundi i odmah kreće nazad, neko iskoči na suvo, neko neko u vodu do članaka, neko do kolena, ne sećam se da je neko upao do vrata. Jednom je jedan vojnik ostao i vozikali su ga satima dok se DJČ nije vratio po nas posle izvođenja vežbe na nekom ostrvu. U kasarni je lako prilazio obali tako da smo svi mirne duše izlazili na suvo. Tu je obala bila sigurno namerno tako prilagođena, sitan šljunak i školjke i kad se spusti most svi na suvom.
Vožnja helikopterom je bila samo jedna dok sam ja bio na obuci u mp. Mislim da je zbog štednje bila samo dva puta godišnje za svaku klasu po jednom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

^

Zahvaljujem ... znaci bilo i tada stednje ...

Evo jos jednog interesantnog komentara ,ovo nisam ranije vidjao na temi kod nas ..

Citat:u Sibeniku bila skola rezervnih oficira za mornaricku pjesadiju

sa FB teme `Objekti JNA` , u prvom planu slika kasarne `1maj` Pula

Kasarna "Katarina" - Pula



[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Da li je ovo tacno da je u Sibeniku navodno bila SROMP ???

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko je meni poznato ŠRO pešadije je bila u Bileći. Odatle su u Pulu u mp dolazili vodnici, odnosno mlađi vodnici stažisti. Za ovo u Šibenikau nikad čuo. To je neka greška.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Da ,ocigledno ,greska ... i meni je to bilo skroz nepoznato .Evo jedan komentar sa foruma `Paluba` koji potvrdjuje vasu tvrdnju o ukidanju brigada `mp` u JRM/JNA...

Citat:Ako ima neko da je služio u mornaričkoj pješadiji u Trebinju a volio bi da se podsjeti kako izgleda kasarna u Trebinju rado ću je slikati i postaviti slike na forum


Ja sam sluzio u Trebinju, septembarska 91-ve. Tad tamo vec 2 godine nije postojala mornaricka pesadija, vec samo obicna smrtna pesadija i sanitetski centar koji je prebacen u avgustu 91-ve u NS.
Imam nekih slika iz vojske i par sam napravio pre 3 godine na putu za more (pauza u TB-u), nisam mogao da verujem da ulazim posle toliko godina u tu kasarnu.
Osim tog skolskog dela i SUP-a koji je smesten u zgradi bivse Komande, ostatak kasarne izgleda ocajno, prepusteno zubu vremena.

Bilo bi lepo ako je neko sluzio ranije, voleo bih videti slike iz nekih srecnijih vremena kad je tamo bila mornaricka pesadija.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]


E sad je li bas 2 ili ipak samo godinu da nije bilo `mp` u trebinjskoj kasarni tj 472ga je ostala samo motorizovana ... Bice da je samo godinu dana ...

• 3Ovo se svidja korisnicima: navyblue, ray ban11, Šid
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I sad nekoliko odgovorana na pitanja koja je napisao rayban 11.
Kasarna u Dubrovniku se nalazila u području pod imenom Gruž. To je predio sa lukom i po ulici prema starom gradu. Od raskrsnice prema Lapadu je bila udaljena oko 150 m prema starom gradu.
Navy blue je tačno opisao maskirna odela koja su bila obično u skladištima. Ta odela su bila izradjena iz lakih materiala i oblačila su se preko uniforme. Ako si štof okrenuo prema suncu,videla se obična mreža. Sve je bilo vrlo tanko i obojena zeleno,žuto plavo i smeđe. Naravno bile su i bijele za zimu i neke bež boje kao za pustinju. Nisu bile jednako obojene. Neke su imale više zelene,druge plave,treče smeđe i neke žute boje. Neznam dali je to namerno ili su bile izradjene po različitim fabrikama u celoj Jugi.
Što se tiče obuke je trajala od dolaska u kasarnu 26.11.1969 pa sve do odlaska u prekomandu usred jula 1970 godine. Stvarno je to bila pešadijska obuka ali je imala nekoliko dodataka i polaganja više pažnjena neke teme kao što je diverzija,fizička spremnost,borba iz bliza kao što je prsa u prsa i verovatno još ponešto. U celom vremenu obuke smo odlazili na gadjanje najmanje jednom do dvaput nedeljno na Ivanjicu i to pod punom ratnom spremom. To je bilo malo selo izza Srđa. To znači 11 km u jednu stranu. Imali smo dva pravca za dolazak na cilj. Obično smo išli prema starom gradu i po uskoj stazi iznad starog grada dok nismo došli na Jadransku magistralu. Posle nekoliko kilometara po magistrali smo skrenuli na uzku stazu i se popeli na vrh brda. Od tu smo produžili po cesti prema selu u dužini oko 4 km. Drugi put je bio malo drugačiji. Kad smo došli na magistalu smo krenuli u suprotnom pravcu i posle par sto metara smo se počeli uzpenjati po kamenim stepenicama do Napoleonove tvđave i napred po grebenu Srđa da smo došli na isto mjesto kao drugim putem i onda produžili po cesti prema selu. Da bi se vozio kamionom okolnim putem preko Dubrovačke reke morao si imati potvrdu od garnizonskog doktora dr.Matić-a.
Obično smo imali obuku na raznim mestima u okolini Dubrovnika. Jedno mjesto je bilo na Žarkovici,drugo na Lapadu gde su bila obično i stražarska mesta. Na tom poligonu je bio stari tenk Shermann iz II.sv. rata. Taj tenk smo napadali dan za danom,naravno bio je neprijateljski-Američki. Na kraju ovog poligona je bila privatna kuča. Obično si izgledalo kao da ovde nema nikoga. Dok smo bili mi tu na zanimanju,ukučani su rijetko izlazili. Sa vojskom nisu razgovarali. Ponašali su se dostojno i od njih si čuo jedino pozdrav dobar dan. Oko tog poligona su kružile različite priče. Obično kad smo dolazili tu na stražu smo pitali šta uopšte čuvamo je osim starog tenka i te kuče nije bilo ništa. Na jugo zapadnoj stani prema moru je bila na kraju poligona vertikalna stijena od kamena. Pričalo se da je izpod podzemna luka za podmornice i raketne čamce. Stvarno ni danas neznam šta smo čuvali. Za vreme obuke smo imali i nekoliko logorovanja koja su trajala oko 7-10 dana. Nisam nikad brojao koliko smo imali marševa. Na početku su bili najkraći oko 30 km onda su bili sve duži sve do oko 60 km.
U programu obuke je bilo i ukrcavanje i izkrcavanje sa broda. To se vršilo na brodu DTM-desantni tenkonosač i minopolagač. Obično su te brodove zvali Detektaš. Mogao je utovariti 3 tenka i 200 vojnika ili kamione ili do sto tona robe.
Ukrcavanje na helikopter smo vežbali na suho. To znači da smo umesto helikoptera imali neki podium na kojeg smo se ukrcali i posle izkrcali. Obično smo smatrali da je to bez veze jer nemamo helikoptera. To je bilo pogrešno mišljenje.
Na kraju obuke je bila svearmijska vežba čitave pomorske oblasti Split. Najprije smo se ukrcali na DTM brodove i odvezli su nas na Lastovo. Tu su bile vežbe 3 ili 4 dana. Nakon toga kad smo osvojili Lastovo je bilo opet ukrcavanje ali sa malom razlikom. Svi osim 1.čete su se ukrcali u brodove. Mi 1.četa smo ostavili rance u brodovima da bi se kasnije ukrcali u helikoptere i poljeteli prema Visu. Posle nekih 4. dana,kad smo osvojili i Vis bio je zbor u Komiži i početak čekanja brodova da bi se njima vratili u Dubrovnik. Posle nedelju dana otišli smo u prelkomandu.
Toliko za danas.
Na kraju obuke