|
ho shi min ::
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
evo i knjige kome treba u pdf-u .. 
Hvala vam "ho shi min".
Nemam ovde skener, pa nisam mogao da izvucem neke primere ogromnih junastava nasih Cetnika, narocito mi je zao za primer iz 1. Balkanskog rata, gde je jedan Kosovac zrtvovao sebe da spase drugove...
Ipak na netu ima po nesto, ne bas dostojno, ali bolje ne nadjoh...
Sa sajta pogledi [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Citat:Јован Стојковић, војвода Бабунски
Борба за десну обалу Вардара
Рођен као Јован Стојковић, надимак је добио по планини Бабуни, у Македонији. Живео је 42 лета (18781920). Почео је да иде у школу тек у десетој години, затим га је отац одвео у Велес, који је био бугарска тврђава у Македонији. Учио је нешто бугарске школе. Завршио је четири разреда.
Војвода Бабунски (Јован Стојковић): Турци су од њега тражили дозволу да обиђу своја имања на десној обали Вардара
Дошао је у Београд, у гимназију и учио годину дана, па прешао у богфословскоучитељску школу, отворену за Србе из Турске. Затим је опет нешто учио у Ваљеву, тамо завршио нижу гимназију, па учитељску школу у Нишу и Београду. Постао је српски учитељ у Тетову (западна Македонија је и данас етнички српска, уколико је словенска, као што је источна Македонија и данас етнички бугарска). Против војводе Бабунског одмах се дигла ВМРО. Имао је више сукоба са њима и заједно са војводама Глигором Соколовићем из околине Прилепа, Тренком Тујановићем, Јосифом и Михаилом из Брода, Долгачем, Василијем Трбићем и Ценом Марковићем очистио је десну обалу Вардара од бугарских чета или ВМРОа. Треба знати да су ове борбе биле страшне, на нож. Да је годишње гинуло у Македонији по две хиљаде српских, бугарских или грчких четника. (Бугарски четници су исто тако били велики јунаци).
Четничке јединице организовала је Народна одбрана. У њеним правилима, у члану 29 писало је једноставно: "Ко изда, казниће се смрћу": Прву српску чету формирали су др Гођевац, Васа Јовановић и Лука Ћеловић
Када је 1908. године у Турској извршен преврат и када су дошли на власт Младотурци, прогласили Устав и опште поми-рење, војвода Бабунски је неко време прекинуо четовање. Међутим, балкански чир се није могао лечити фразама. Младо-турци су ухапсили војводу Бабу-нског али је успео да побегне у Србију, одакле је 1912. на челу српске војске састављене од елитних четника прошао Бал-кански рат од Куманова до Би-тоља. Исто тако се истакао и на Солунском фронту и добио највиша српска и француска вој-на одликовања. Умро је у Велесу где му је између два светска рата подигнут споменик.
Citat:
Мицко Крстић, четнички војвода: Робијао 17 година, помиловање одбио речима - ја нисам Бугарин
Рођен је и погинуо у Македонији. Пореклом је из околине Охрида. Још у младости је четовао против Турака и Арнаута. Затим се борио против Бугара који нису имали пролаз у његовом Поречу. Турци су га ухватили на превару и осудили на доживотну тамницу. Робијао је 17 година. Помилован је као Бугарин и одбио помиловање речима: "Ја нисам Бугарин". После две и по године је помилован - али као Србин.
...
У позним годинама живео је у Крагујевцу, где се око њега створио најјачи четнички центар. Мали Војин звани Туре, упијао је његове приче. Воја Туре, ући ће у историју четништва као Војвода Вук
...
Одмах је отишао у четничку мајку - гору. Створио је чету и заробио чувеног бугарског војводу Дамњана Грујева и поклонио му живот.
Када су стигле младе четничке снаге Глигор Соколовић, војвода Бабунски и Довезенски, војвода Мицко је као стар човек отишао на одмор у Србију. Живео је три године у Крагујевцу и Пожаревцу. Вратио се у Македонију. Убили су га Турци између Кичева и Брода.
Citat:
Лазар Кујунџић, четнички војвода: Умро пуцајући и певајући, издао га Шиптар који му је дао бесу
Рођен је у Старој Србији у селу Ораховац близу Призрена. Погинуо је (изгорео) у Великој Хочи у истом крају. Основну школу је завршио у родном месту. Богословско учитељску школу у Призрену. Био је учитељ у Призрену и Кичеву. Био је у чувеној борби на Челопеку када су четници разбили Турке. После тога није хтео да бежи у ондашњу Србију него је са војводом Саватијем и Живом Миловановићем четовао по Старој Србији. На Спасовдан је њихова чета осванула у Великој Хочи. Примио их је Арнаут Лања Укин и дао им бесу (реч) да им се ништа неће десити у његовој кући. Одмах је обавестио Турке у Ораховцу који су их опколили. Запалили су кућу. Умрли су мушки до краја, пуцајући и певајући четничке песме. Турци су довели мајку Лазареву да позна сина али је она стегла срце и није га тобож препознала да би спасла село и породицу.
Између два светска рата Лазар Кујунџић је слављен као највећи јунак. Ушао је у књижевност и кнез Иво Војновић написао је "Лазарево Васкрсење"; а Милосав Јелић, Мајка Кујунџића".
Ovo je samo mali deo neispricane price o Cetnickom junastvu. Strasne borbe sa Turcima, Komitama, Siptarima, Austrougarima, svedoce nam o nepokolebljivoj Veri u Pravdu. A njihovim Majkama koje su odgajile ovakve sinove, prilici nebeska pesma.
|
