offline
- powSrb
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Mar 2015
- Poruke: 9466
|
Citat:Бог да го бијет Мицко кумита,
Мицко кумита Латофчанецон!
Кај што јодеше Бога молеше:
Ај, дај ми, Боже, профирна зима,
Профирна зима, убава пролет,
Ја да си појда више Текија,
Више Текија киче'ските села,
Да си собера малу дружина,
Малу дружина педесетмина,
Педесетмина се Кичефчани,
Па да си појда Долно Порече,
Долно Порече, село Слатина,
Село Слатина кај Карафилка.
Како ми Мицко Бога молеше,
Така му Госпот нему поможе,
Па си отиде киче'ските села,
Тамо си собра малу дружина,
Малу дружина педесетмина,
Па си отиде село Слатина,
Село Слатина кај Карафилка.
Тогај је Мицко нези зборујет
Кажи ми, кажи, бре Карафилко,
Кажи ми, кажи каде је Џемо?
Ак' не го кажиш Џемаил-ага,
Ја ћа те сеча касај по касај,
Најголем касај што мрава носит!
Џан Карафилка диван му стојит,
Диван му стојит, Мицка го молит:
Еј ђиди, Мицко, еј ђиди, брате!
Вистина, Џемо овдека беше,
Овдека беше па си отиде,
Па си отиде во село Зворци,
Во село Зворци, Стрмол Планина,
Тамо ми седит тој калеш Џемо.
Мицко Крстић (1855 — 13/16. октобар 1909), познат као Мицко Поречки, је био четнички војвода у Старој Србији (данашњој Македонији).
Мицко одлази у Србију која те 1876. улази у рат са Османским царством. Мицко је у Српско-турском рату 1876—1878. учествовао као добровољац заједно са својим земљацим из Пореча. Након рата пребацује се у Пореч и ту учествује као четовођа заједно са Илијом Делијом, Стефом Петровићем, Ристом Костадиновићем у герилском рату 1880-1881. познатом као Брсјачка буна. Тада је и извршио освету над Џемаил агом, што је забележено у народној песми "Седнал ми Џемо".
Citat:Седнал ми Џемо слободен, Џемо
Под таја круша горница,
На таја њива орница,
Во лева рока ћилибар,
Во десна рока мартинка!
Мајка му вели, говори:
''Не седи, синко, слободен,
Слободен, Џемо, распашан,
Србите глава дигнале,
Искочил Мицко комита
Со седамдесет дружина''.
Тогај ми Џемо говори,
- Не бој се, мајко, Србина:
Српска ми пушка не дупи,
Српска ми сабља не сече.
Уште ми Џемо не сврши-
Ете го Мицко војвода!
Летна ми Џемо да бега,
Низ таја пуста планина.
Тогај му Мицко повика:
- Почекај, Џемо, не бегај
Да видиш, Џемо јуначе,
Дупи ли пушка србинска,
Сече ли сабља комитска!
Још једна. Има мали опис на свакој песму у "опису" кога занима и хоће даље да истражи ако већ не зна.
Citat:Соко птица лети горе,
Зраком високо,
Под њом, доле, тамна гора,
Бујна, зелена.
Соко птица тихо збори
Гори зеленој:
Ој, ти горо, зелен-горо,
Горо мирисна,
Чули ноћас, кад у теби
Оро заигра?
Три су чете ноћас стигле,
Чете комитске,
У врх, горе, на висини,
Барјак развиле.
Око њега бујном снагом
Оро повеле;
А из грла, мушка грла,
Песма забруја.
Ој, ти горо, зелен-горо,
Горо мирисна,
Чу ли ноћас, кад у теби
Оро заигра?
Чу ли песму, бујну песму,
Мушку, јуначку,
Знашли, горо, разабра ли,
Који беху то?
Зелен-гора тихо збори
Птици соколу:
Ој, соколе, сив-соколе,
Птицо јуначка,
Све сам вид'ла, све сам чула,
Слушај, који су:
Прва чета, што се спусти
Озго, с' Козјака –
То је чета, дивна чета,
Ђорђа Скопљанца:
Друга чета, што пристиже
Оздо, из Пчиње –
То је чета, снажна чета,
Довезенскога:
Трећа чета, што се прибра
Отуд с Прешева –
Њу предводи главом сами:
Крста Војвода.
На свима је, сив-соколе,
Дивна опрема;
У свакога, птицо моја,
Спрема убојна.
Коло води млад Скопљанче
Хитро, момачки,
До њега су млади момци,
Момци Вардарци.
Узаврела крв јуначка,
Игра снага сва;
Прибрали се, да учине
Борбу последњу.
Јер с Мораве данас, веле,
Креће Србија,
Мој соколе, сив-соколе,
Мајка Србија!
Махни јаче, прни небом,
Пусти широм глас –
Мој соколе, птицо моја,
Иде слобода!
Ђорђе Ристић (Пећ, 6. август 1881 — Ниш, 27. јануар 1911), звани Скопљанче, је био српски четнички војвода, који је четовао по Старој Србији и Маћедонији. Због показане храбрости већ 1905. је стекао звање војводе. Учествовао је у биткама на Гуглину, Петралици и Челопеку 1905. године. Његов рејон је била кумановска околина где се често сукобљавао са бугарским војводом Крстом Коњушким. Умро је од последица дуготрајног четовања, и нарушеног организма услед дугог живљења на отвореном под лошим временским условима.
Јован Довезенски (8. април 1873, Довезенце — 2. мај 1935, Куманово), је био четнички војвода у Старој Србији и касније политичар у југословенској држави. Године 1904. изазван Кокошињским покољем Срба у селима Кокошињу и Шопском Рудару извршеним од стране ВМРО-а, одмеће се у шуму и формира српску чету. Учествовао је у бројним борбама српских чета у Кумановском крају, на Челопеку 1905. и 1906. У Првом Балканском рату учествује у Кумановској бици, као и у Првом светском рату.
Крста Ковачевић Трговишки (Трговиште, 1877 — Прешево, 30. јануар 1948), познат и као Крста Прешевски, је био српски четнички војвода у Старој Србији у време борби за Маћедонију почетком 20. века. У родном селу бавио се ковачким занатом све до 1900. када је убио турског војника због насиља над његовим малим братом Спиром. Од 1904. је српски војвода и кроз његову чету као кроз школу пролазе Војислав Танкосић и Војин Поповић Вук. Након младотурске револуције живи мирно у Прешеву све до 1909. када Турци покушавају да га убију, што је благовремено открио и одметнуо се у шуму. У Првом балканском рату учествује као војвода у четничком одреду војводе Војина Поповића Вука у Кумановској бици, бици на Мукосу, и на Бакарном Гумну. У Првом светском рату учествује са шесторицом браће. Самостално преводи чету преко Албаније 1915-1916. Учествује у пробоју Солунског фронта. Од 1924. води чету која гони комите Ванча Михаилова и албанских качака. За време окупације 1941-1944, живи скривено у Лесковцу. Умро је 1948. у Прешеву.
|
