Grcki gradjanski rat i Jugoslovenska pomoc grckim partizanim

7

Grcki gradjanski rat i Jugoslovenska pomoc grckim partizanim

offline
  • WS2 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 01 Okt 2012
  • Poruke: 4121

tema dobija naucno-fantastican pravac.. mada, za ovo "naucno"-nisam bas stoposto siguran Mr. Green
Citat:da li je postojao plan socijalnog zbrinjavanja izbeglica iz Egejske Makedonije?
da.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11872
  • Gde živiš: Vranje

WS2 ::tema dobija naucno-fantastican pravac.. mada, za ovo "naucno"-nisam bas stoposto siguran Mr. Green
Citat:da li je postojao plan socijalnog zbrinjavanja izbeglica iz Egejske Makedonije?
da.


Ja sam taj plan doživljavao u stvarnosti. Neki moji poznanici su uvek mogli da, relativno lako, nadju posao ili promene posao. Naročito jedan, poznanik sa pecanja, Egejac poreklom, koji je mogao da od gvoždja napravi bilo šta, kad je bio trezan. Ali to je bilo retko. Bio je dobarmajstor ali loš radnik. I on je uvek mogao da dobije posao, za razliku od mnogih koji su bili iste struke, a to nisu mogli.

Zato sam još tada pomislio da postoji takav plan, jer, bez obzira na ostalo u gradu, sticao se utisak da takav plan funkcioniše.

Nalazili su im se stanovi, čak je sredinom pedesetih godina sagradjena jedna čitava ulica u Štipu. Interesantno je i da u novosagradjenom Skoplju postoji ulica istog imena i iste namene (naime u njoj su naseljeni doseljenici iz Egejske Makedonije).

Ne vidim zašto bi to bio SF. Države prave planove i sprovode ih, ponekad.



offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 11288

Налетех данас на изјаву Британца кога су заробили ЕЛАС-овци 18/19. децембра 1944, и разменили 25. јануара 1945.
Код Еласоваца је био у Кефисији, Теби, Левадрији и Ланији (?)

offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 8329

The Hidden War

offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 8329

Када смо већ почели о сеобама..

Галипољски Срби преживели Османлије, нестали у Југославији
Борис Субашић | 09. децембар 2013. 21:30 | Коментара: 33

Стравична судбина "сремских прогнаника" говори о страдању дугом пет векова, али и опомиње. Временом асимиловани, матица их заборавила. У Македонији тренутно живи само 12 Срба Галипољаца.

СРБИ из Срема и Београда, браниоци последњег остатка српске деспотовине, поклекли су пред османском инвазијом почетком 16. века. Османлије су их због непокорности у оковима преселиле у Цариград и на Галипољско полуострво. Највећи део се у наредним вековима стопио са околним становништвом, само су сремски изгнаници у селу Бајрамчик 400 година чували свој национални идентитет, језик, веру и наду да ће се једног дана вратити у отаджбину.

Жеља им се испунила 1922, кад су дошли у Југославију, поносни што су сачували српски идентитет. После 1945. за пола века стварања вештачких нација у СФРЈ по рецепту Коминтерне, Галипољски Срби су нестали.

- После невероватне одисеје више од 1.100 Галипољских Срба дошло је 1922. у село Пехчево на крајњем истоку данашње БЈР Македоније. На надгробним споменицима до Другог светског рата види се да су сахрањивани под старим презименима на "ић". После рата на гробницама истих породица пишу презимена која се завршавају на "ски". Од 73 породице Галипољаца које су дошле у Пехчево на последњем попису 2002. само 12 становника ове варошице изјаснило се као Срби - каже историчар Борисав Челиковић, уредник едиције "Корени".

- Реч је о антропогеографским истраживањима порекла насеља и породица Срба на свим нашим етничким просторима. Међу тим сагама о сеобама нашег народа, најинтригантнија је она о Галипољским Србима - сматра Челиковић, који је недавно посетио Пехчево у потрази за Галипољцима.

НЕСТАЛИ ЗБОГ НЕБРИГЕ
СВЕ студије о вековној одисеји "сремских изгнаника" први пут су сакупљене и објављене тек крајем 2012. у књизи "Галипољски Срби" едиције "Корени" у издању "Службеног гласника" и САНУ. - Циљ "Корена" је да у 80 књига објави на једном месту све студије написане о насељима и пореклу српског становништва, од Галипоља до Беле Крајине у Словенији, од јужне Италије до српских насеља у Мађарској, Чешкој, Словачкој, Румунији и Украјини. Основу чине студије објављене у "Српском етнографском зборнику" Српске краљевске академије. Нажалост, оваква озбиљна проучавања српског етничког простора практично су престала половином 20. века. Због такве небриге матице, Срба у удаљеним енклавама више и нема, јер су потпуно асимиловани.

Открио је да се они данас изјашњавају као Македонци.

- То је очекивано јер их је матица заборавила. Претапању у нову нацију допринели су и природни процеси мешања и стварање вештачких нација у СФРЈ. Тек тад су Галипољци изгубили национални идентитет и заборавили језик који су чували вековима - констатује Челиковић.

Одисеја "сремских прогнаника" почиње после пропасти деспотовине, кад турски хроничари бележе да Срби са "острва Срем", како су називали простор између Саве и Дунава, и даље жестоко бране своје утврђене градове, пре свих тврђаву Шабац и резиденцију деспота, престони град Купиник. Ипак, њихова храброст није могла да заустави инвазију. Срем је опустошен, а османска војска је успела да у обруч затвори Београд, који је пао 1521. после јуначке одбране. Малобројну угарску посаду Османлије су пустиле на слободу, али не и непокорне Србе. Сремци и Београђани су под пратњом турских војника кренули на дуги марш ка Цариграду.

- Тврђаве Купиник, Бареш, Земун и Сланкамен освојене су великим залагањем бораца. Предводници отпора и они који су се упорно супротставили били су заробљени и стављени су у ланце. Да би се упокорили и постали послушни, пребачени су у околину Цариграда - записао је турски хроничар Бостан.

Српско градско становништво насељено је у Цариград, у кварт који се и данас зове Београдска шума, а "неверници прогнани из Срема" упућени су на Галипоље.

- Нјих око 2.000 насељено је у девет села на Галипољу. Забележена су имена Павле, Радослав, Радован, Марко, Јован, Милош, Вук, Радич, Лазар... С временом се део Срба исламизује, а део хеленизује под снажним утицајем Грка из околних села и грчког свештенства, јер је служба на српском била забрањена - каже Челиковић.

Ипак, Сремци у селу Бајрамич остали су непоколебљиви и задржали су језик и обичаје далеке отаджбине.

- Они представљају јединствен феномен. У потпуном окружењу Турака, Грка и Бугара, они су успели да четири века очувају свој етнички индентитет, иако нису имали никакву везу с матицом - наводи Челиковић.

Турски документи у којима пише да је део "сремских изгнаника" у 17. веку побегао с Галипоља, стигао у Србију и укључио се у аустро-турске ратове. Кад су се Аустријанци повукли остављајући Србе на цедилу, Турци су крај Јагодине поново заробили део Галипољаца. Једну групу су одвели на опустеле поседе у пиротском крају, а другу у Ниш, у четврт која се и сада зове Јагодин-мала. Већ на почетку следећег аустро-турског рата 1737-1739. пиротска раја - Галипољци - истерала је Турке из своје нахије. Турски продор из Софије 1737. почео је покољем ових устаника.

- Становништво пиротске нахије кренуло је за Аустријанцима у другу сеобу Срба. Народ који је прешао на аустријску територију помилован је 1740. и дозвољен му је повратак на своја огњишта. Део Галипољских Срба вратио се у опустелу Србију, у Темнић, у близини Јагодине - открила је др Радмила Тричковић.

Нови преокрет у живот Галипољаца у Бајрамичу доносе балкански ратови. Српске трупе долазе у помоћ бугарској војсци и ослобађају европски део Турске. Разјарени Турци и придошли муслимани из Босне бес због пораза искаљују на Галипољским Србима. Они уз велике перипетије добијају одобрење за сеобу у Србију и долазе у тек ослобођено Скопље.

- Власти су им одмах доделиле земљу где је било размерено земљиште за грађење кућа, па је већ и камен донет, кад изби Први светски рат и прекиде тај рад на насељавању ових Срба у околину
Скопља - записао је наш чувени етнолог др Миленко Филиповић.

У јесен 1915. део Галипољаца креће са српском војском према Албанији, али их на Косову сустижу Бугари и одводе у интернацију, као и оне које су затекли у Скопљу. Већи део упутили су у села око Ниша и Алексинца, да раде као слуге и надничари, а мању групу шаљу у Пловдив.

- По окончању Првог светског рата, погрешно обавештени од неких грчких војника да је Бајрамич заузела Грчка, Галипољци крену да се врате у своје село. После 40 дана путовања у Солун су стигли почетком 1919. Ту их је сачекало велико разочарање, у Бајрамичу су још били Турци. Неки су се одмах вратили у Скопље, а Грци остале упуте у село Лутру, где су остали једну и по годину и многи страдали од разних болести - навео је Филиповић.

Мировним уговорима из 1920. Бајрамич је припао Грцима и Галипољски Срби су из Лутре кренули у свој крај.

- Нажалост, долазак у Бајрамич 1920. није донео мира већ знатно умањеној групи Срба пошто су неки помрли, а неки остали у Пловдиву, Скопљу и Солуну. Септембра 1922. после по Грке несрећног грчко-турксог рата, Бајрамич је пао поново под Турке - пише Филиповић.

Галипољски Срби су морали да беже главом без обзира пред новим турским погромима хришћана.

- Овог пута нису могли готово ништа да понесу од имања. Док су раније носили стално са собом и звоно из своје цркве, приликом ове сеобе нису могли, него су га бацили у црквени бунар. Многи нису понели ништа сем икона - забележио је Филиповић.

Бежећи, стигли су до Солуна, где су се обратили за помоћ српском конзулу молећи да буду пресељени у Србију. Крајем децембра у планинско село Пехчево стигле су 73 породице Галипољских Срба и усељене су у напуштене турске куће.

- И данас су потомци Галипољских Срба живе у Пехчеву груписани у горњем делу вароши. Говор старих Галипољаца знају само они најстарији, и са њима ће нестати та снажна нит која је вековима била веза са завичајем предака - сматра Бранисав Челиковић.

Ипак, додаје он, још има неколико Галипољаца који памте своје порекло и претке. Један од њих је и Лјупче Галзов, чији је отац био је врло поносан на српско порекло, па га је у средњу школу послао у Јагодину, а потом на факултет у Београд.

- Он нас је одвео до капеле Свете Петке, где Галипољци чувају своју највећу светињу - икону Свете преподобне мученице Параскеве - коју су са собом носили током свих сеоба. Ту се последњи Галипољски Срби моле да њихови потомци не забораве корене. Да не доживе оно што се већ збило са многим другим српским заједницама и појединцима ван државних граница Србије, током 19. и 20. века, а дешава се и данас, као што ће се све више дешавати у времену које долази - закључује Челиковић.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%.....1%98%D0%B8

offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 8329

Егејска Македонија во борбата за слобода 1941-1949

offline
  • Pridružio: 03 Jan 2012
  • Poruke: 822
  • Gde živiš: Beograd

VJ ::... само су сремски изгнаници у селу Бајрамчик 400 година чували свој национални идентитет, језик, веру и наду да ће се једног дана вратити у отаджбину.

Одисеја "сремских прогнаника" почиње после пропасти деспотовине, кад турски хроничари бележе да Срби са "острва Срем", како су називали простор између Саве и Дунава, и даље жестоко бране своје утврђене градове, пре свих тврђаву Шабац и резиденцију деспота, престони град Купиник.


Secam se da sam u jednoj od Ivicevih knjiga procitao da su Galipoljski Srbi poreklom iz okoline Jagodine. Inace, Pavle Ivic je napisao posebnu knjigu "O govoru Galipoljskih Srba" ali mi ona nije pala u ruke. U citiranom tekstu se nekoliko puta pominje Jagodina ali u drugom kontekstu. Mislim da se moze verovati Ivicu tj. njegovom poznavanju ovog problema: Galipoljski Srbi su iz okoline Jagodine poreklom.

Drugi pasus koga sam citirao dovodi u vezu Sabac i Srem. To nije greska, do pre par stotina godina se prostor Macve zvao Donji Srem. Ravnica oko obe obale Save, oko Sirmijuma, je po tom gradu nazvana Srem.

Da se iskupim za off. Na sajtu dole (iz nekog razloga ne uspevam da spojim link)
https://mk.wikibooks.org/wiki/Б)_Етничките_промени_во_Егејска_Македонија_и_проблемот_на_иселувањето_на_Македонците

...pise "Така, според извештајот на оваа специјална комисија од 13 мај 1949 година, бројот на бегалците од Грција изнесувал 552.000 лица од кои 232.000 од Македонија."

Predpostavljam da prevod nije potreban.

offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 8329

offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 8329

offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 8329

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 707 korisnika na forumu :: 52 registrovanih, 4 sakrivenih i 651 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2732 - dana 31 Okt 2019 06:39

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Aleksandar Tomić, Alojz Hauptman, arsa, awathorn, batofilm, brufen2, celeron, celik, cikadeda, Cili, darkangel, darkstar101, DENA, Djokislav, Ehinacea, Gibli, greenmachine, ILGromovnik, Ivan Gajic, kovacicbozo, krkalon, Kubovac, Lieutenant, ljuba.b, lovac12, marija_ned, Marko Marković, MB120mm, mercedesamg, Mercury, Metanoja, Mixelotti, nemkea71, nenadovic.ivan, Nennad, ofbeyond, perko91, radoznalac, repac, ruso, saputnik plavetnila, sasa.zoric, Slobodan Filipović, Toni, Uciteljgoran, USSVoyager, vasa.93, vdeki, Velibor Rado, VladaKG1980, voja64