Grcki gradjanski rat i Jugoslovenska pomoc grckim partizanim

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Cekam neke materijale da mi donesu pa da produzim ovu temu , obecali su mi pre pet-sest dana , ali jos uvek nista
Nisam hteo da pocinjem glavninu teme bez tih materijala , ali izgleda da cu morati , pa ako mi ne donesu za jos dva-tri dana produzicu sa onim sto imam.
Sto se tice kvislinga , mislim da se tu radi o ostatcima kvislinga koji kasnije menjaju stranu i prelaze na strani desnice u ovom ratu.
Znaci uskoro nastavljam.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko je trebalo da posle avanture sa grckim partizanima, predjemo na Balkanski savez?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na zalost jos uvek nisam dobio materijale , pa moracu da se posluzim sa tekstovima koje ima na net-u
Kada ( ako ) budem dobio nesto pisanog materijala , postavicu i to na nas forum.
Citat:Od 1946-1948 Tito, odnosno, KOS u Grčkoj je poslao Svetozara Vukmanovića - Tempa. Tempo je imao veliko iskustvo u organizaciji partizanskog pokreta, kao što je ranije jedan od organizatora partizanskog pokreta u Makedoniji. Prema dokumentima iz KOS-a, osim Tempa u DAG kod generala Marcos Vafiadis-a , borave i saradjuju : Lazar Koliševski, Dimitrie Aleksievski, Metodi Andonov-Cento, General Mihailo Apostolski ... službene kontakte s DAG je održavao Aleksandar Rankovic i Titov diplomat u Ujedinjenim narodima, Josip Djerdja , tražeći pravo na samoopredjeljenje za komuniste i Makedonace u Grčkoj.
Suradnja u Egejska Makedonija je bila prva međunarodna suradnja Tita, nakon rata u Jugoslaviji, koji završava 1945.
Vafiadis Marcos i njegov pokret imali su tolerantni nacionalni i etnički program, koji je uključivao uživanje svih prava Makedonaca u sjevernoj Grčka: kulturno i etnički. Sa ovim pokret, je postao prihvatljiv Titu i Makedonacima zbog etničkih sloboda koje su nudili.
Vafiadis je prvu veliku bitku, za koju su ga pripremali Titovi stručnjakci izvojevao je 28, Oktobra 1946 na planini Olymp. Borio protiv grčke vojske i britanske armije, koja pomagala za monarhisticki pokret EDES.
Na olimpu , Vafiadis je izvojevao pobjedu, i zaustavio napredovanje monarhista iz Atene prema sjevernoj Grčkoj. Da bi se u predvid razmerite tih bitaka, treba spomenuti da je monarhistička vojska, zajedno s britanskim jedinicama u Grčkoj, brojala oko 200.000 ljudi.
Dvije godine kasnije, u ljeto 1948, braneći se na planini Gramos sjevernom kraju Grčke, Vafiadis i DAG će biti poraženi-razbijeni. Američke vojske, koji je u međuvremenu pridružila britanskoj u Grčkoj, dostavice na raspolaganju monarhistima i napalm bombe koje će te koristiti u borbama Gramos.
Veza Tita sa generalom Marcos Vafiadis u pocetku je odobrivao Staljin. Razlozi su bili - održavati problem s grčkom partizana, jer to može biti prednost za pritisak na britanijce i Cercila da drže sporazuma.
Oscar Davico i Mihailo Lalić pisali su reportaze o borbi protiv monarhističke DAG, a po njihovom scenariju snimljen je i dokumentarni film. KOS obavijestava Tita i Rankovica da se monarhisti u Atini plase mogućnosti da se gradjani NR Makedonije ukljuce u borbu, na strain sunarodnika u Egejskoj Makedoniji na strain DAG. Osim obuke , logistike i komandne suradnje, Tito i KOS pomazu i u drugim pravcima. Za sanitetsku i obavještajnu pomoć DAG-u i partizane Egejske Makedonije bio je zaduzen KOS Srbije. Odgovorni su bili : dr. Velimir Majstorovic, vojni hirurg i nacalnik specijalne bolnice za ranjene iz Egejskog Makedonije, koja se nalazi u Katlanovo, u blizini Skoplja. Zatim, pukovnik Slobodan Krstic Uca, legendarni Titov saradnik general Jovo Kapichic i major Jovan Popovic, instruktor za artiljeriju Jugoslavije armije.
Specijalni titov obavestajac je bio Ivan Karaivanov, agent sovjetske NKVD i instruktor Komintrne.
Neposredni saradnici i instruktori generala Marcosa Vafiadis i bili su: Djuza Radovic, Obrad Trninic Milo Vrbica Velimir Docnic, Svetislav Stojanovic i Petar Lucic, svi iz KOS-Srbije.
Samo u prvoj godini borbe jugoslavenska armija kao pomoc u oružju je isporucila 3.134 protivpesadiske mine, 6550 protivtenkovske mine, 9.177 kg specijalnog eksploziva , puške i mitraljeze MG-15.

Slobodan Markovic je imao zadatak po potrebi ilegalno da donosi i vraca u Beograda Generala Vafiadisa.

Sve do ljeta 1948 partizana u Egejska Makedonija drže teritoriju pod kontrolom, a monarhisti i britanske vojske ne postizu neke velikie pobjede. Ali , u proljece 1948 Cercil vršiti pritisak na Staljina da naredi Titu povlacenje suradnje s DAG, a u zamijenu nudi slobodnu akciju u Rumunjskoj.
Tito se dugo drzao protiv tih pritisaka, ali kad se dogodi rezolucija informbirota protiv Tita i KPJ (Juna 1948), jasno je da DAG i Makedonce iz Egejske Makedonije Staljin je prepustio samimima sebi.
Tito je suocen sa pritiscima iz Moskve i njihovih saveznika, a opasnost da izgubi Jugoslaviju. Povlaci se iz Egejske Makedonije.
General Marcos Vafiadis emigrira u Sovjetski Savez, pod imenom Mark Ivanovic. Godinama kasnije, Atini i Londonu se svete Titu za njegovu pomoc partizanima DAG i egejskogim makedoncima. Posle 23 godina egzila u SSSR-u 1982, Vafiadis se vratio u Grčku i priključio grckoj socijalistikoj partiji PASOK.
Makedonci iz Egejske Makedonije dozivljavaju genocid. protjerivanje, uništavanje i oduzimanje imovine.
U kojoj mjeri je velika ta tragedija, moze se vidjeti iz dokumenta od grčke monarhističke vlasti, sa kojim je tada raspolagala KOS. Naime, prema izvješću o 24.7.1946 S. Teotokis, ministar javnog reda u inistarstvu spoljasnih poslova Grcke, Makedonsko stanovnistvo neprijateljski raspolozeno prema monarhiji – navodedi se broj 104.605 Makedonaca i Vlaha 2207. I Filipos Dragumis, ministar obrane Grcke 1945-47, te 1946-49 poslanik iz Soluna, u svom memorandum povodom događanja u Egejskoj Makedoniji i na sjeveru Grčkoj, kaže da postoje 120.000 Makedoncaca.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U Enciklopediji "Svet posle drugog svetskog rata" se navodi da je poraz DAG nastao i zbog pasivizacije,odnosno,kako je u toj knjizi rečeno "prelaska na strategiju utvrđenih planina".Kao primer se navode bitke na planinama Vič(c)o i Gramos.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Greek Civil War(stare fotografije)

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ristović Milan: "Trumanova doktrina, Grčka i jugoslovenske reakcije, 1947-1949"
Tokovi istorije 2008, br. 1-2, str. 84-112




Spisak literature za temu

*** (1947) G. Truman 'opravdava' kupoporodaju Grčke i Turske. Politika, 16. III

*** (1985) Govor potpresednika Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ Moše Pijade, Beograd 31. marta 1947. u: Dokumenti o spoljnoj politici SFRJ, I, 1947, dok. 68, str. 381-383

*** (1985) Govor ministra spoljne trgovine inž. Nikole Petrovića. u: Dokumenti o spoljnoj politici SFRJ, I, str. 388

*** (1985) Govor člana Politbiroa CK KPJ Milovana Đilasa na I kongresu Narodnog fronta Crne Gore, Cetinje, 12. IV 1947. u: Dokumenti o spoljnoj politici SFRJ, I, str. 404, 405

*** (1985) Govor zamenika stalnog jugoslovenskog predstavnika u Savetu bezbednosti UN Staneta Krašoveca o američkoj pomoći Grčkoj i Turskoj, Njujork, 7. aprila 1947. u: Dokumenti o spoljnoj politici SFRJ, I, dok. 76, str. 399-401

*** (1985) Izjava zamenika stalnog jugoslovenskog predstavnika u savetu bezbednosti UN Staneta Krašoveca o američkoj pomoći Grčkoj, Njujork, 18. aprila 1947. u: Dokumenti o spoljnoj politici SFRJ, I, dok. 84, str. 422

*** (1985) Odgovori predsednika vlade i ministra narodne odbrane, maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita, na pitanja američkog radio-komentatora Johanesa Steela, 21. aprila 1947. u: Dokumenti o spoljnoj politici SFRJ, I, dok. 88, str. 432-433

*** (1985) Ekspoze predsednika vlade FNRJ i ministra narodne odbrane, maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita, u Narodnoj skupštini FNRJ o spoljnoj politici FNRJ, Beograd, 31. marta 1947. u: Dokumenti o spoljnoj politici SFRJ, I, dok. 64, str. 357-367

*** (1947) Ekspoze maršala Tita o spoljnoj politici FNRJ. Trideset dana, vol. V, apr., str. 10

*** (1986) Govor šefa jugoslovenske delgacije Stanoja Simića na plenarnoj sednici Generalne skupštine UN, 22. IX 1947. u: Dokumenti o spoljnoj politici SFRJ, II, str. 178-186

*** (1986) Izlaganje dr Jože Vilfana u Savetu bezbednosti UN povodom prenošenja grčkog pitanja u Generalnu skupštinu, 15. IX 1947. u: Dokumenti o spoljnoj politici SFRJ, II, str. 155

*** (1986) Uvodnik Borbe povodom Informacionog savetovanja predstavnika nekih komunističkih partija, Beograd 8. oktobra 1946. u: Dokumenti o spoljnoj politici SFRJ, II, str. 248-252

*** (1986) Govor člana jugoslovenske delegacije dr Aleša Beblera u Komitetu za politička pitanja i pitanja bezbednosti Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o situaciji u Grčkoj, 13. X 1947. u: Dokumenti o spoljnoj politici SFRJ, II

*** (1986) Govor stalnog predstavnika FNRJ u Ujedinjenim nacijama dr Jože Vilfana u Savetu bezbednosti UN o Izveštaju Anketne komisije za incidente duž grčke granice, 12. VIII 1947. u: Dokumenti o spoljnoj politici SFRJ, II, str. 115

*** (1947) Politika, 15. III, str. 4

Amen, M.M. American foreign policy: Economic, military and institutional aspects. European University Papers, Series XXI, vol. 13

Anderson, T.H. (1981) The United States, Great Britain and the cold war 1944-1947. Columbia - London: University of Missouri Press

Averoff-Tossitzz, E. (1978) By fire and axe: The communist party and the civil war in Greece 1944-1949. New Rochelle, N.Y

Clogg, R. (1979) A short history of modern Greece. London itd

Close, D.H., Veremis, T. (1993) The military struggle, 1945-9. u: Close David H. (ur.) The Greek civil war 1943-1950, London - New York, str. 118

Couloumbis, T.A., Petropulos, J., Psomiades, H. (1976) Foreign interference in Greek politics: A historical perspective. New York

Drašković, B. (1947) Bezobzirnost grčkih tutora. Trideset dana, vol. V, jan.-feb.-mart, str. 73

2
Esche, M. (1981) Die Kommunistische Partei Griechenlands 1941-1949, Ein Beitrag zur Politik der KKE vom Beginn der Resistance bis zum Ende des Btirgerkriegs. Munchen: R. Oldenburg Verlag

Eudes, D. (1972) The kapetanis: Partisans and civil war in Greece, 1943-1949. London

Iatrides, J.O. (1980) Ambassador Mac Veagh reports, Greece, 1933-1947. Princeton, New Jersey

4
Kljajić, D. (1987) Izgubljena pobeda generala Markosa - građanski rat u Grčkoj 1946-1949 i KPJ. Beograd: Narodna knjiga

Kofas, J.V. (1988) Intervention and underdevelopment: Greece during the cold war. University Park - London: Pennsilvania State University Press

Kontiz, B. (1986) Ē aggloamerikanikē politikē kai to ellēniko problēma 1945-1949. Thessalonikē: Paratērētēz

Laiou, A.E. (1987) Population movement in the Greek countryside during the civil war. u: Baerentzen L., Iatrides J.O., Smith O.L. (ur.) Studies in the history of the Greek civil war, Copenhagagen, str. 55-103

Mitrović, S. (1947) Povodom poslednjeg napada monarhofašista na mir na Balkanu. Trideset dana, vol. V, juni, str. 1-4

Petrović, M.S. (1948) Posledice imperijalističkog vršljanja u Grčkoj. Trideset dana, feb., str. 14-23

Petrović, M.S. (1947) Pripreme u Sjedinjenim Američkim Državama za preuzimanje 'obaveza' Velike Britanije u Grčkoj. Politika, 9. III

Philiphs, C. (1969) The Truman presidency: The history of a triumphant succession. Baltimore, Maryland: Penguin Books

Ristović, M. (2007) Toxētēma tēz gioygkoslabikēz stratiőtikēz boētheiaz proz ton Dēmokratiko Ztrato Elladaz, 1946-1949. u: O ellēnikoz Emphylioz Polemoz. Mia apotimēsē. Politikez, ideologikez, istoriographikez proektaseiz, Athēna: Ellēnika Grammata, str. 97-122

KoBSON
Ristović, M. (2001) Kriza oko priznanja Markosove 'Privremene vlade' i Jugoslavija - decembar 1947-januar 1948. Jugoslovenski istorijski časopis, 1-2, str. 147-168

2
Ristović, M.D. (1996) Jugoslavija i građanski rat u Grčkoj 1945-1950. u: Kačavenda Petar (ur.) Balkan posle Drugog svetskog rata - zbornik radova sa naučnog skupa, Beograd: Institut za savremenu istoriju / ISI, str. 71-85

Rothwell, V. (1982) Britain and the cold war 1941-1947. London

Saunders, S.F. (1999) The cultural cold war: The CIA and the world of arts and letters. New York: New York Press

Truman, H.S. (1965) Memoirs. New York, vol. II, Years of trial and hope

Ziherl, B. (1947) Američki plan 'novog poretka' u Evropi. Trideset dana, vol. V, juli, str. 1-12

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trpe, jesi li i ti "gumena glava"?

• 1Ovo se svidja korisniku: 4channer
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Treba spomenuti, da je usledilo iksrcavanje Engleza..navodno da gone Nemacku, "goneci'i Nemce, Englezi su pobili preko 100.000 Grckih patriota, partizana i komunista..prema pisnju Noama Comskog..knjiga.."u stvari sta to hoc Amerika"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:lune
Treba spomenuti, da je usledilo iksrcavanje Engleza..navodno da gone Nemacku, "goneci'i Nemce, Englezi su pobili preko 100.000 Grckih patriota, partizana i komunista..prema pisnju Noama Comskog..knjiga.."u stvari sta to hoc Amerika"
Ovo je toliko preterivanje da baca mrlju na ozbiljnost Noama Čomskog.Nema ni govora da su Englezi ubili toliko Grka.Englezi su se sa ELAS-om sukobili uglavnom u Atini,vrlo retko ili nikako u unutrašnjosti.