offline
- Jovan Nenad
- Elitni građanin
- Pridružio: 14 Okt 2012
- Poruke: 2296
|
A sad da se osvrnem i na ,,Homogenu Srbiju,, Stevana Moljevića na koju se recimo da je ni9si pomenuo nikada ne bih osvrnuo jer je nikada nisam shvatao previše oztbiljno
Dakle ovaj politički pamflet -što on uistinu jeste, bio je pisan u duhu vremena u kom je nastao. Upravo zbog toga, on sam po sebi ne može i nije naročito šokantan jer su ovakvi i slični programi bili karakteristika tog vremena. On bi možda bio šokantan da je nastao u ovom vremenu, kada su nam usta puna demokratije, jednakosti, zaštiti seksualnih manjina. Ali u Evropi tog doba, on nikako nije bio šokantan.
Osim toga, Moljevićev politički pamflet nikada nije bio u sklopu nekog sistema - nikada nije zaživeo, stupio n
a delo, da bismo o njemu vodili ozbiljnu raspravu. Bio je usitinu podržan on mnogih, ali to opet nije dovoljno da bismo mu dodelili etiketu kakvu je dobio od tebe.
Hitler nije ratni zločinac zbog ,,Majn Kampfa,, već zbog Aušvica.
Nego, ajmo da se vratimo na Moljevića, odnosno na stvari na koje ti stavljas akcenat.
[quote="6.lickadivizija"]Jovan Nenad ::
http://www.scribd.com/doc/73543970/Homogena-Srbija-Stevan-Moljevic.
Obratite paznju na fasisticke elemente samog programa:
1. drzava nije vise samo servis gradjana i pravno-birokratski aparat, nego ona dobija, kao i kod fasista metafizicki smisao;
U svakom ratu država ima primese metafizike, te tako postaje Otadžbina, Domovina, Patria, Rodina, Fatherland, Motherland. Malo njih je poginulo za državu. Većina ih je poginula za Otadžbinu.
Citat:2. poziva se na homogenost i duhovno jedinstvo nacije kao jedinice organizovanja naroda;
Osim što je jel te, kao što sam napomenuo u duhu vremena u kom je nastalo, u teškim vremenima, kakva je Drugi rat bio, svi su pozivali na duhovno jedinstvo svoje nacije. Hitler, Ruzvel, Staljin, Čerčil.
Zar parola ,,Bratstvo i jedinstvo,, ima drugačije značenje?
Citat:3. da bi se drzava osecala organski, tj. da bi u ocima svih njenih gradjana bila ziva, ona mora okupiti sve Srbe u njoj i plus svi Srbi u njoj moraju totalitaristicki imati isti pogled na nju;
Šta se ovde bitno razlikovalo od parola vođa ostalih naroda? Zar je u ratnom SSSR-u bio dozvoljen drugačiji pogled na državu od onog koji je imalo rukovodstvo na čelu sa Staljinom.
Citat: 4. ta drzava ne samo da mora da bude drzava svih Srba, nego mora da zauzme i neke teritorije preko toga da bi obezbedila Srbima kontrolu znacajnih komunikacija i da bi obezbedila Srbima resurse koji im omogucavaju privredni razvitak;
Moljević u svoj program unosi i pretpostavku pobede JVuO u ratu, na čelu Jugoslavije- kao saveznice Zapadnih sila. Kao takva, okružena poraženim zemljama-saviynicama Nemačke (Bugarskom, Albanijom, Italijom, Mađarskom) očekuje novi položaj na međunarodnom planu, kao i profit koji sleduje pobednika, najčešće u vidu proširenja teritorije
Citat: 5. humanitarno preseljenje tj. demografski inzenjering - iseljene iz Srbije svih Hrvata i muslimana. Naravno, ovde ide i reciprocna mera, iseljenje Srba sa hrvatskih podrucja, ali buduci da Moljevic navodi da "homogena Srbija" mora biti drzava svih Srba, pa i preko toga, da bi bila ekonomski samostalna, postaje se pitanja koji to Srbi ostaju van Srbije svih Srba?
Opet napisano u duhu vremena u kom je nastalo. Hrvati, iz cijeg korpusa je nastalo ustaštvo, bivaju proterani sa teritorije Srbije - baš kao što su proterivani Nemci iz Galicije, Banata....
Citat: 6. Za razliku od unitarnog jugoslovenstva, iako brane monarhiju i na subarama nose kokarde sa sve sahovnicama u jugoslovenskog grbu, prema ovom programu cetnici zameraju osnivacima Kraljevine SHS sto unutar nje nisu formirali jednu srpsku politicku jedinicu i zalazu se za njeno stvaranje u buducoj Jugoslaviji koja ce se izgradjivati nakon njihove eventualne ratne pobede. Ova tacka najbolje govori o protivurecnosti i idejnoj smusenosti cetnickog pokreta. Oni su JVuO, trude se da se predstave kao legalna vojska drzave pri cemu od tri naroda (ili tri plemena) te drzave zastupaju interese samo jednog od njih. Ovde nigde ne vidimo program uredjenja buduce Slovenacke ili buduce Hrvatske, samo buduce "Velike Srbije" unutar Jugoslavije. Uostalom, sam Moljevic je tu veoma eksplicitan, on kaze, za razliku od 1918. godine Jugoslavija nije ovde prioritet, nego "Velika Srbija". Najpre ce se ona urediti "homogeno", nacisticki, razume se, a onda ce se prema Hrvatima, Slovencima i muslimanima (pada u oci da Moljevic na vise mesta spominje muslimane samostalno i od Srba i od Hrvata, dakle gleda na njih kao na naciju u rangu ostalih jugoslovenskih naroda) postupa politikom "svrsenog cina" (ovo su Moljeviceve reci, a ne nekakve moje interpretacije).
O unitarnom slovenstvu i mom mišljenju glede toga, raspravljali smo na drugoj temi. Opet, u duhu vremena u kome je nastao - u vremenu pogroma Srba od strane bivše braće, u vremenu Jasenovca, ovaj pamflet koji je pre svega imao propagandni karater, daje kritike na račun međuratne Jugoslavije i njenog uređenja, pre svega u izostavljanju srpske federalne jedinice unutar nje.
Sama ideja stvaranja Velike Srbije nakon Drugog rata nije bila realna. Ona je daleko realnija nakon Prvog, nego nakon Drugog rata - što samo govori o karakteru Moljevićevog programa. Posleratna Velika Srbija nije bila prihvatljiva ni Zapadnim silama ni Staljinu. U prilog mom stavu da se radilo o nedovoljno razrađenom i dubioznom programu govori i činjenica da se o programu uređenja Hrvatske i slovenačke vrlo malo piše. Kakva god im sudbina bila namenjena, preogram je morao da je obradi - barem ako je pretendovao da naraste u ozbiljan državni projekat - a sve nas navodi da on to nije bio, niti je pretendovao da bude.
Citat:7. "Velikoj Srbiji" nije dovoljna samo raspodela kolaca unutar predratnih jugoslovenskih teritorija, nego se ide i dalje od toga. Recimo, zahteva se prosirenje na racun Madjarske, Rumunije, Bugarske i "Velike Albanije" sto bi znacilo da "Velika Srbija" prevazilazi stare jugoslovenske granice. Adolfu Hitleru nije bila dovoljna teritorija Vajmarske Nemacke, Stevanu Moljevicu jer za srpski narod ocito bila tesna i Kraljevina Jugoslavija.
O ovome sam već rekao. Ali ajde da ponovim. Dakle, Moljevićeva i programska pretpostavka je da je Velika Srbija, odnosno Jugoslavija zemlja pobednica u ratu, okružena poraženim yemljama, Mađarskom, Bugarskom, Velikom Albanijom i Rumunijom. U skladu sa time, očekuje povoljan međunarodni položaj i nagradu za pobednika u vidu teritorijalnih proširenja. Ništa novo kada su u pitanju pobednici u ratu.
Citat:8. Nametanje srpske hegemonije u buducem Balkanskom savezu. Moljevic ovde priznaje napredne ideje kneza Mihaila i balkanskih saveznika iz Prvog balkanskog rata, ali istice srpsko prvenstvo u tome. Kao sto je u zamislima Hitlera istorija namenila Nemackoj prvenstvo u izgradnji "novog svetskog poretka", tako je i u Moljevicevom predlogu prvenstveno mesto na Balkanskom poluostrvu za Srbiju. Pritom, od svih balkanskih suseda, sem Grcke, svi bi bili teritorijalno osteceni od "Velike Srbije" unutar Jugoslavije, pa je pitanje ko bi to, osim ako ne na silu, usao u savez sa nekim ko mu "krajcuje" teritoriju?
U vezi je sa prethodnim. Nakon Drugog rata SAD se nametnula kao vodeća zemlja tzv, slobodnog sveta - s druge strane to je zemlje istočnog bloka bio SSSR. Obe zemlje su svoju hegemoniju nametale na ovaj ili onaj način. Ovo nikako nije kako ti kažeš, usko povezano sa naciszmom, već je jedna politička i istorijska konstanta. Ovde ponovo u prvi plan izbija pretpostavka o statusu pobednika u ratu, te jedinoj vojnoj sili u regionu - koja bi se kao takva nametnula svojim susedima. Ništa novo u međunarodnim odnosima i nije ekskluziva fasiticke ideologije.
Citat:9. Kao sto nacisti govore o nekakvim uzvisenim ciljevima, tako ni Moljevic ne govori hladnokrvno o srpskim zadacima, vec im unosi neku misticnost i povezuje ih sa "istorijskom misijom" koju pripisuje Srbima. U ime istorije, Srbi moraju ne samo zbog sebe, nego i zbog drugih balkanskih naroda da budu lideri u regionu.
Mistika je uvek prisutna u teškim vremenima kakav je Drugi rat bio. to sam već pominjao. Uyvišena uloga Srba bila je pominjana i u toku oslobađanja od Turaka. Zar uloga ,,jugoslovenskog Pijemonta,, ne predstavlja uyvišen cilj. Ali, sve to bi se moglo svrstati pod retoriku - kao i uopstalom i ovaj deo Moljevićevog programa
Citat: 10. Cetnici odbacuju liberalni kapitalizam koji se, po Moljevicu, pokazao neefikasnim u medjuratnom razdoblju. NJegova ideja je da nosilac privrednog razvitka buduce drzave bude drzava. Po ugledu na italijanski korporativizam iz zamisli Benita Musolinija drzava sve sto radi u privredi radi za nacinalne potrebe, a privreda je baza za nacionalnu nadgradnju ideja koje je Moljevic ranije obrazlozio.
Ako je kritika liberalnog kapitalizma dokaz nečijeg fašizma, onda sam eto, ja prvi na toj listi. I ne samo to - već ću se naći u društvu sa mnogim kritičarima poput Če Gevare, Kastra.
Zar kontrola države nad privredom nije bila podjednako svojstvena kako predratnoj Italiji i Nemačkoj, SSSR-u, tako i posleratnoj Jugoslaviji, Kini. Priznaćemo da su sve ove zemlje imali u suštini sličan pristup kontroli privrede,
Citat:11. Prema Zakonu o stampi u Srbiji kralja Petra I stampa je kod nas bila slobodna. Ovde se ne kaze da je stampa slobodna, nego da je, kao, uostalom, i sve ostalo u nacistickom sistemu "u sluzbi drzave i naroda, te podizanju javnog morala". "Javni moral" - mozemo pretpostaviti na sta se misli ako se pogleda iskustvo Nemacke koja je iz svega navedenog do sada, uz Italiju, uzor za izgradnju cetnicke drzave.
Koliko je opozicionih novina izlazilo u periodu nakon drugog rata u Jugoslaviji? Koliko je ,,slobodna štampa,, u Jugoslaviji bila u službi režima, njegove promocije i u službi podizanja javnog morala. Da li je u američkoj, sovjetskoj, britanskoj štampi u toku rata i nakon njega, bilo kritika na račun države i njenog sukoba sa Hitlerom. Da li su ove nabrojane zemlje fašističke? Pa nisu, naravno.
Citat: 12. Ne prizanje se klasna podela drustva, vec se sve klase udruzuju u jednu naciju i svi rade na njenu korist. Ovde opet imamo iskustva italijanskog korporativizma koji je odbacio ne samo klase, vec i sindikate, udruzenja poslodavaca, gradjanska udruzenja itd. i sve ih objedinio u vid korporativnog udruzivanja.
Eto, za razliku od italijanskog ,,korporativizma,, u zemljama istočnog bloka sve je bilo u rukama jedne klase- radničke klase. Dakle, opet suštinski vrlo sličan pristup. Što opet dokazuje da ni ova 12. tačka nije dovoljna da ovaj program okarakterišemo kao fašistički.
Citat: 13. Crkva postoji, ali se i ona podredjuje drzavi i nacionalnim interesima. Drugim recima: nacija je starija od svega, pa i od svih crkava koje egzistiraju na teritoriji koju ta nacija naseljava i politicki kontrolise preko administrativnog aparata.
Srpska Crkva je istorijski bila uvek podređena nacionalnim interesima - narodu a kasnije, nakon obnove državnosti i narodu. Ne vidim nikakakvu ,,rupu na saksiji,, u ovoj 12. tački.
Citat: Dakle, kao sto se moze videti, ovaj dokument pokazuje da je u samom rukovodstvu cetnickog pokreta bilo izrazito nacistickih elemenata. Rukovodstvo NOP-a nikada nije imalo nijedan slican dokument sa ovako jasno preciziranim ciljevima i sredstvima!
Mislim da sam ti u prethodnim pasusima pokazao da nisi u pravu glede ovoga.
Napominjem da nisam simpatizer Moljevića i da ,,Homogenu Srbiju,, posmatram kao pamflet propagandističkog tipa, bez nekog ozbiljnog suštinskog potencijala. U ovom programu nema izrazito nacističkih elemenata - odnosno, nema elemenata koji se samo u fašističkim programima a ne mogu se pronaći u pristupima ideologije zemalja istočnog bloka.
|
