Nemački bunkeri i skloništa u Beogradu

• 3Ovo se svidja korisnicima: sasans23, Mixelotti, Bojan5150
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Protiv-tenkovski bunkeri

Pored artiljeriskih bunkera koji su predstavljeni na predhodnim stranama u Beogradu su građeni i protiv tenkovski bunkeri, odnosno bunkeri namenjeni da pruže zaštitu za oruđe i posadu koja ga opslužuje, a ujedno omoguće nesmetano dejstvo oruđa. Ovaj tip protiv-tenkovskih bunkera je dosta manji u odnosu na artiljeriske bunkere, ali po izgledu i načinu gradnje veoma su slični.

Tokom Drugog svetskog rata, nemačka armija je duž prilaznih pravaca ka Beogradu u sklopu priprema za odbranu grada napravila niz protiv tenkovskih bunkera. Jedan od tih mnogobrojnih bunkera je i ovaj koji se nalazi u poznatom beogradskom izletištu “Košutnjak”, preciznije na prostoru Filmskog grada.

Bunker je izgrađen u dva nivoa, korišćenjem armiranog betona.
Na gornjem nivou nalazi se toparnica u koju se smešta oruđe, dok je na donjem nivou prostor predviđen za odmor posade i rukovanje mehanizmom za ventilaciju. Ukupna površina unutrašnjosti iznosi oko 46 m². Bunker je nakon završetka II Svetskog rata konzerviran tako što su preko ulaza i toparnice postavljene betonske grede preko kojih je nasuta zemlja.


Ulaz u bunker.


U bunker se ulazi silaskom niz nekoliko uzidanih metalnih šipki.


Sam ulaz u bunker zatvoren je koso postavljenim betonskim gredama.




Metalna kapija koja se nalazi na ulazu verovatno je postavljena nakon završetka rata, odnosno u vreme kada je bunker bio konzerviran.


Betonski poklopac kojim je nekada bio zatvoren ulaz u bunker.


Crtež bunkera za protiv tenkovsko oruđe.
Radi boljeg prikaza izgleda bunkera na skici dodat je i crtež nemačkog protiv tenkovskog topa PAK 36(r) kalibra 7,62 cm.


Crtež poprečnog preseka bunera, stim što je toparnica nacrtana u pravom položaju a ne u zakrivljenom kakva je ona u stvarnosti.


Pogled sa ulaza prema toparnici.
Primetno je drastično smanjenje visine sa 235 cm. na 150 cm.


Pogled sa ulaza prema toparnici.
Sam otvor toparnice postavljen je malo ukoso u odnosu na osu simetrju bunkera.


Pogled iz toparnice prema ulazu u bunker.
Na nešto manje od dva metra od ulaza nalazi se pravougaona “rupa”.
U gornjem levom uglu, vidi se jedan od dva otvora ventilacionih cevi toparnice o kojim će nešto kasnije biti više reči.




Kao što rekoh, dva metra od ulaza nalazi se “rupa” dimenzija 125 x 164 cm. dubine 190 cm. Pretpostavljam da je ova rupa predviđena za čuvanje municije za oruđe. Oko rupe vidi se stepenasti okvir na osnovu čega se može zaključiti da je ova rupa imala neki poklopac.

- Pre nekoliko godina u bunker je bila natrpana gomila raznog đubreta. Prilikom čišćenja verovatno nisu uspeli da se izbore sa ovim federima, pa su oni ostali u rupi.


Vraćamo se na toparnicu. Na desnom zidu vidljiv je otvor za ventilaciju.
Unutar bunkera paljena je vatra, od čega su zidovi i plafon crne boje.


Levi strana toparnice.
Vidi se stepenište kojim se silazi na donji nivo, kao i drugi otvor ventilacione cevi toparnice.


Toparnica, na plafonu iznad položaja za oruđe vidi se uzidan metalni anker.
Inače, sve toparnice koje sam obilazio imaju sličan anker na plafonu. Pretpostavljam da je njegova namena da omogući održavanje i manje manevrisanje oruđem unutar toparnice.


Otvor toparnice je dimenzija 192 x 71 cm.
U pozadini vide se betonske grede sa kojim je prekrivena prednja strana toparnice.


Pogled kroz otvor toparnice. Lepo se može videti način na koji su poređane betonske grede i preko kojih je nasuta zemlja. Takođe, vidi se i “rupa” koja se polukružno prostire ispred otvora toparnice.


Prednja leva strana toparnice. Ovo kamenje postavljeno je prilikom konzerviranja bunkera kako bi se popunila praznina između zidova bunkera i betonskih greda. Time se sprečava urušavanje veće količine nasute zemlje unutar bunkera.


Desna strana otvora toparnice.




Polukružna “rupa” koja se nalazi ispred otvora toparnice.
Rupa je širine 165 cm. i dubine 230 cm.
Pretpostavljam da je namena ove “rupe” da omogući nesmetano širenje barutnih gasova nastalih nakon ispaljenja granate iz cevi oruđa. Time se verovatno postiže i smanjenje količine barutnih gasova koja ulazi u toparnicu, a verovatno i podizanje prašine koja može da demaskira požaj bunkera prilikom otvaranja vatre iz oruđa.


Uzidanje metalne šipke kojima se može spustiti na dno rupe.


Ova slika malo će pojasniti izgled otvora toparnice i položaja “rupe”.
Slika je iz identičnog bunkera koji je udaljen par stotina metara. Pre par godina prilikom radova na rasčišćavanju terena, bager je naleteo na ovaj bunker i delimično ga otkopao. Ubrzo zatim bunker je dobio bespravnog stanara koji nikome ne plaća stanarinu i komunalije, a pri tom bunker zatrpava đubretom!
Šalu na stranu, slika je snimljena u proleće 2009. godine. U kakvom stanju je taj bunker danas - ne želim ni da zamislim.
- U pozadini vide se dva radoznala oka, koja pažljivo prate svako motanje oko bunkera…


Betonske grede koje prekrivaju toparnicu bunkera.


Vraćamo se u toparnicu, desna strana otvora toparnice.


Stanovnik bunkera kojem je zadosadilo sevanje blica…


Stepenište kojim se silazi na donji nivo bunkera.
Na zidu vide se kuke koje su verovatno služile kao nosači nekih poklopaca koji su spuštani preko stepeništa.


Crtež donjeg nivoa bunkera.
Mali prolaz sa dvoje teških metalnih vrata služi da izoluje prostoriju za odmor posade od ostatka bunkera. Skicirani su i položaji kreveta, koji su inače “nestali” iz bunkera.


Donji nivo bunkera. Mali prolaz sa dvoje teških metalnih vrata, koji razdvaja stepenište kojim se sliazi sa gornjeg nivoa i prostor namenjen za odmor posade i smeštaj mehanizma za ventilaciju bunkera.


Prva metalna vrata skinuta sa svog ležišta. “Sakupljači” sekundarnih sirovina skinuli su sve delove mehanizma za zabravljivanje vrata.


Prostorija za odmor posade. Od metalnih kreveta ostali su samo nosači na zidu i kuke koje su držale krevete kada su oni u sklopljenom položaju.




Prostorija za odmor posade. Vidi se deo ventilacionih cevi i rezervoar za vodu zapremine 200 litara. Ventilaciona cev kojom se vazduh potiskuje prema toparnici ima mali otvor kroz koji je omogućeno da vazduh ulazi u ovu prostoriju.


Račvanje ventilacione cevi kojom se vazduh potiskuje prema ventilacionim otvorima u toparnici. Levo je rezervoar za vodu koji je pomeren sa svog postolja i sa kojeg je skinut poklopac. Na podu vidi se betonsko postolje na koje se montira mehanizam za ventilaciju.


Prostorija za odmor posade, desna strana od ulaza. U donjem desnom uglu vidi se postolje na kojem treba da stoji rezervoar za vodu.


Ventilacione cevi unutar prostorije za odmor posade i ventilaciju.
Priuncip rada mehanizma za ventilaciju zasniva se na uvlačenju spoljašnjeg vazduha preko cevi koja je na slici sa desne strane, i njegovog potiskivanja u račvajuću cev (sa leve strane) kojom se vazduh usmerava prema ventilacionim otvorima u toparnici.
Time se u toparnici stvara nadpritisak koji je potreban kako bi se obezbedilo provetravanje, odnosno izbacivanje barutnih gasova koji nastaju prilikom dejstva oruđa. Na betonskom postolju vide se šrafovi koji služe za pričvršćivanje mehanizma za ventilaciju.


Pogled iz prostorije za odmor vojnika prema stepeništu koje vodi na gornji nivo bunkera.


Unurašnja vrata prostorije za odmor posade ostala na svom nosaču, ali i sa njih su takođe skinuti svi delovi mehanizmom za zabravljivanje.


Pečurka ventilacionog otvora kroz koju se vrši usisavanje spoljašnjeg vazduha sa površine bunkera.



***
Prilikom ponovnog obilaska bunkera par nedelja kasnije, zateklo me je veoma neprijatno iznenađenje.



Prolaz ka prostoriji za odmor posade iz kojeg su ukradena oba teška metalna vrata.



- Nažalost na tome se nije završilo. Treći obilazak doneo je još neprijatnih iznenađenja...


Prosto je neverovatna upornost kojom su kradljivci sekli masivnu čeličnu kapiju.



Takođe ukraden je i deo ventilacionih cevi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

svaka cast. I upravo ovo je najbolji primer kako akcije dobrih ljudi ovde mogu da otrgnu od zaborava neke crtice iz nase istorije. Postavlja se pitanje ko gazduje ovim objektima i kako stati na put njihovom potpunom devastiranju.
Da li je ovo onaj objekat kod Ace devetke?
i da, da li je iko zavirio u ono skloniste kod Zoo vrta?

• 1Ovo se svidja korisniku: Vl veliki
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo ga jedan u Lapovu, koji je pretvoren u kucu:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

to je blockhause.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Bosko Mistrelovic ::Napisano: 14 Jun 2012 4:55

Shufle ::Citat:Oni prema Zemunu, kod Paviljona su navodno izgradjeni od strane Austro-Ugara i nisma siguran da li su imali vonju funkciju ili ne. Znam da kad sam ih zadnji putr video(pre vise od 8 godina) da su bili zatvoreni vratima koja su uobicajeni za sklonista. Takodje se prica o tunelima koji idu od GArdosa ispod groblja, pa sve do Gornjeg grada. Dok su neke urbane legende isle do toga da zu neki lagumi isli sve do Kalemegdana!

Ja sa odrastao u Ulici vladimira Nazora, ispod Bezanijske Koce. Znam da se jedan bunker nalazio a trista metara od moje kuce. Negde oko 1965 godine komsije sa broda "Kerina" Braca (nisam siguran za ime) su otkopali jedan bunker i pronasli par nemackih leseva pusaka i slicno. Dalje blize Kokotoviceve (kuce jedna od najvecih kuca u kraju) kod nekadasnjeg vojnog aerodroma, nalazilo se naselje ORA beograd. U brdu iznad naselja bili su ogromni nemacki bunkeri. Secam se da smo pravili baklje od trave i isli da istrazujemo bunkere. Kasnije su postaqvili metalna vrata i gvozdene resetke. Ja sam tamo ziveo seve dok se nisam odselio u Naselje Brace jerkovica 1967 godine.

Bole

Jeste ja sam se ko klinac stalno zavlacio u pomenute Bila je opsta opsada pola skole sam dovukao tamo Ulaz u tunel se nalazi iznad vatrogasne stanice (koliko me secanje sluzi).Kad se udje u tunel,posle jedno 50 metara ulazi se u jednu veliku sobu iz koje se tuneli racvaju u tri smera.Samo jedan koliko se secam nije bio zazidan i u jednom trenutku pocinnje voda u njemu.Ta velika soba je imala vetnilaciju posto je svetlost pobijala iz otvora.Postoji i drugi ulaz iz njega se ide do neke vrste bunara koji ima stepenice kojima se penjes na povrsinu.Koliko se secam,zakljucili smo da su tuneli nekad bili spojeni al se tamo svasta radilo pa su ih prekinuli.Tuneli su puni djubreta,svasta si mogao tamo da vidis.Onaj tunel sa vodom je isao u smeru Dunava sto bi moglo da znaci da izlazi na njega posto postoji prica da ti tuneli izlaze na obalu Dunava tacnije tamo gde se se sada nalazi ostava za kajak klub.

Dopuna: 14 Jun 2012 5:29

BUNKERI KOJI SU OVDE PREDSTAVLJENI SU MANJI, BUNKER NA BEZANIJSKOJ KOSI JE MMNOGO VECI SECAM SE KADA SMO ISLI U ' ISTRAZIVANJE" DA NAM NI 10 BAKLJI OD SUVE TRAVE NIJE BILO DOVOLJO DA ODEMO DO KRAJA. TAKODJE VENTILACIJA ZA BUNKERE NALAZILA SE NA BRDU DALEKO OD ULAZA PA PRETPOSTAVLJAM DA JE BUNKER OGROMAN
BOLE


Sirius ::Radi lakšeg praćenja budućih priloga na ovoj interesantnoj temi, evo skenova iz najkompetentnije knjige kod nas, kada je ova oblast u pitanju - Vojne enciklopedije. Dakle, pogledajmo šta ona kaže o najmasovnije zastupljenim objektima kod nas:

Najpre preteča - blokhaus.


a zatim i bunker:





Neznam dali ste videli clanak u Novostima o Bunkerima ispod bezanijske Kose

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skeniraj ako si sačuvao...

• 1Ovo se svidja korisniku: Vl veliki
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odlicna tema i svidja mi se sto ima dosta Beogradjana koji daju komentare. Evo i ja da malo prokomentarisem u vezi sklonista u Mestrovicevoj 34. S obzirom da je nas.Bra.Jerkovic izgradjeno 60ih god verovatno je to skloniste izgradjeno za potrebe tog dela naselja. Tako da ne verujem da su ga Svabe. gradile.

• 1Ovo se svidja korisniku: Vl veliki
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sklonista u Naselju Braca Jerkovic jesu gradjena 60 thih. Igrom slucaja ja sa se preselio u Mestrovicevu 13 1967. Mi i vecine ostalih zgrada izgradenih u to vreme, imali smo skloniste u podrumu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kao i vecina posleratnih zgrada u Bgd:)

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bobo123, marshal, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Pionirski grad
U Beogradskom izletištu Košutnjak, na mestu na kojem se danas nalazi "Pionirski grad" 1942. godine započeta je gradnja vojnog kompleksa za potrebe nemačke vojske. Na prostoru površine oko 4 hektara izgrađeno je više objekata potrebnih za funkcionisanje kompleksa. Pored kasarni za smeštaj vojnika izgrađena je i pošta, ambulanta, intendanski servis, trpezarija, radionice za popravku i održavanje voznog parka, kao i objekti za smeštaj inžinjerske jedinice koja je bila razmeštena na tom prostoru. Kompleks je raspolagao i agregatom za proizvodnju električne energije. Za izgradnju kompleksa kao radna snaga u početku korišćeni su logoraši, da bi kasnije tokom 1943. godine njima pridodati i italijanski zarobljenici. Ceo kompleks završen je 1944. godine. Na ovom prostoru bio je smešten nemački vojni štab za jugoistočnu Evropu, koji je činio bataljon sa oko 700 vojnika pod komandom Maksimilijana fon Vajksa (Maximilian von Weichs).


- Izgled jedne od nekadašnjih kasarni.

Jedna od zanimljivih građevina u okviru kompleksa bila je zgrada trpezarije. Nalazila se na mestu na kojem je danas "balon sala". U zgradi su se pored velike trpezarije nalazili i vojnički klub i velika sala sa binom. Sala je bila specifična po tome što je imala drveni parket (što je tada bio luksuz), dok je binu krasio veliki koncertni klavir, koji zbog svoje veličine ni posle oslobođenja nove vlasti nisu uspele da iznesu, tako da je klavir ostao u zgradi sve do njenog rušenja 1970-ih godina. Na spratu zgrade nalazio se oficirski klub, a posebno je zanimljivo to što je na južnoj strani zgrade bila terasa na kojoj je bio napravljen mali bazen!

U zgradi u kojoj je se danas nalazi „Skvoš klub“ nekada je bila pošta. Pored zgrade izgrađen je bunker koji je bio specifičan po tome što je jedini imao hidro-izolaciju, odnosno jedino je u njemu unutrašnjost bila suva i bez vlage. Ovakva mera prilikom gradnje bila je neophodna obzirom da je taj bunker bio namenjen za smeštaj akumulatora potrebnih za rad pošte u slučaju nestanka električne energije.

Što se tiče sistema za komunikaciju, kompleks je raspolagao centrom veze kojim je bilo moguće uspostaviti telefonsku liniju sa bilo kojom neutralnom državom u svetu.

Ova lokacija bila je jedna od meta savezničkog bombardovanja Beograda 1944. godine. I danas se mogu videti zemljani krateri nastali eksplozijama bombi. Nakon završetka rata u blizini današnjeg restorana "9-ka" pronađene su i dve neekksplodirane savezničke bombe koje su prema sećanju jednog od žitelja Pionirskog Grada bile "žute boje" (?).

Ono što će pre svega biti interesantno za ovu temu jesu skloništa koja su građena na ovom prostoru. Tako je pored svakog objekta izgrađeno i sklonište za slučaj vazdušnog napada.


- Površinski izgled jednog od skloništa.

Način gradnje bio je kombinacija opeka – beton, odnosno zidovi skloništa napravljeni su od opeke složene u dva reda, ukupne debljine 40 cm. dok je tavanica izrađena od armiranog betonam čija se debljine kreće između 30 i 45 cm. Samo sklonište sastoji se od ulaza, nekoliko stepenika kojim se silazi na dubinu od 2 m. i glavne prostorije dimenzija 1,5 x 7 m. (10,5 m²) na čijem kraju se nalazi pomoćni izlaz. Visina unutar skloništa iznosi 2 m. U skloništu nije bilo električnog osvetljenja niti sistema za ventilaciju. Ukupna površina skloništa iznosi 15,76 m². Skloništa su prekrivena tankim slojem nasute zemlje.

Ova skloništa bila su skromnih zaštitnih mogućnosti i po načinu gradnje ne bi mogla da pruže zaštitu od direktnog pogotka bombe teže od 50 kg.


– Crtež izgleda skloništa.


– Ulaz u sklonište.




– Ulaz u sklonište.


– Ctrež preseka ulaza u sklonište.




– Vrata glavne prostorije skloništa.


– Glavna prostorija skloništa.


– Pomoćni izlaz.


– Pomoćni izlaz.


– Pogled prema ulazu u glavnu prostoriju.


– Crtež preseka pomoćnog izlaza.


– Pomoćni izlaz.




– Pomoćni izlaz.


– Vrata pomoćnog izlaza.


– Ovo su ostaci jednog od skloništa koje je delimično porušeno kako bi se oslobodio prostor za izgradnju teniskog terena.


Komadantovo sklonište

Pored vojničkih kasarni u okviru kompleksa izgrađena je i posebna kuća namenjena za smeštaj i rad komadanta objekta. Kuća površine oko 250 m² imala je prijemnicu, sobu za smeštaj dežurnih vojnika, prostoriju u kojoj su bili smešteni sistemi veze, radnu sobu komadanta i njegovu spavaću sobu. Prilikom izgradnje vodilo se računa o potrebama malo luksuznijeg smeštaja za komadanta, pa je tako u njegovoj radnoj sobi napravljen kamin za čiju gradnju je korišćena austriska cigla.

Za potrebe zaštite komadanta pored kuće u kojoj je živeo izgrađeno je posebno sklonište koje je bilo mnogo viših zaštitnih mogućnosti u odnosu na skromnija skloništa koja su građena za vojnike.

Sklonište je u celosti izgrađeno od armiranog betona. Sastoji se od dva ulaza / izlaza, koja su napravljena u obliku slova "Z" u odnosu na hodnik koji je vodio do glavne prostorije. Glavna prostorija skloništa je piramidalnog oblika, površine 10,35 m². Iz nje ide mali prolaz koji vodi prema pomoćnom izlazu. Ukupna površina skloništa iznosi oko 45 m².


– Ulaz u sklonište, u pozadini se vidi površinski deo centralne prostorije skloiništa.


- Nadzemni deo centralne prostorije skloništa napravljen u obliku piramide.


– Skica nadzemnog dela centralne prostorije skloništa.






– Osnova ventilacionog otvora. Nekada je iz ove osnove izlazila ventilaciona cev, ali je ona na žalost skinuta od strane "sakupljača" sekundarnih sirovina.




– Rezervni izlaz, ispred njega vidi se betonski okvir u koji je trebalo da bude ugrađen mehanizam za ventilaciju skloništa.


– Na ovoj slici mogu se videti ankeri koji su nekada služili kao nosači metalnog poklopca kojim se zatvarao pomoćni izlaz.


– Izgled unutrašnjosti pomoćnog izlaza.


– U okviru posleratne dorade skloništa, započeta je gradnja betonskog okvira u koji je trebalo da se smesti mehanitam za ventilaciju skloništa.


Unutrašnjost skloništa


– Plan izgleda unutrašnjosti skloništa.


– Ulaz u sklonište koji je posle rata dozidan. Iznad dozidanog dela izlivena je betonska tavanica debljine 20cm. dok su preko ulaza postavljena metalna vrata.


– Ulaz u sklonište.




– Ulaz u sklonište.


– Crtež poprečnog preseka ulaza.


– Stepenište kojim se silazi u sklonište.


– Vrata koja razdvajaju stepenište i hodnik koji vodi prema centralnoj prostoriji skloništa.


– Hodnik koji povezuje dva ulaza/izlaza sa centralnom prostorijom. Sa leve strane vide se metalna vrata od ulaza u centalnu prostoriju skloništa.


– Pogled prema ulazu u hodnik.


– Ulaz u centralnu prostoriju skloništa.


– Crtež preseka centralne prostorije skloništa.


– Centralna prostorija skloništa piramidalnog oblika.
Par dana pre prvog obilaska bilo je obilnih padavina, pa se u skloništu nakupila voda.


– Prilikom drugog obilaska nije bilo više vode. U prvom planu vidi se prolaz koji vodi prema pomoćnom izlazu. Kružni otvor pri plafonu je od ventilacije. Sklonište sada koriste obližnji stanovnici kao podrumske prostorije, stoga u njemu ima svega i svačega...


– Sa leve i desne strane celom dužinom prostorije napravljene su betonske klupe.


– Sa leve i desne strane celom dužinom prostorije napravljene su betonske klupe.


– Prolaz koji vodi iz centralne prostorije prema pomoćnom izlazu.


– Prolaz koji vodi iz centralne prostorije prema pomoćnom izlazu.


– Pomoćni izlaz je nakon rata dodatno zaštićen izlivanjem betonske ploče debljine 20 cm. Ostavljen je samo otvor tik iznad merdevina.


– Pogled na ulaz u centralnu prostoju.


– Hodnik koji vodi prema drugom ulazu / izlazu.




– Crtež preseka drugog ulaza / izlaza u sklonište.


– Stepenište kojim se od drugog ulaza silazi u sklonište.


– Drugi ulaz / izlaz.








– Originalni izgled ulaza u sklonište.
Ovako je izgledao i prethodni ulaz u sklonište pre nego što je dograđen.






– Nadzemni deo ulaza u sklonište.


Što se tiče podzemlja Pionirskog grada, pored ovih skloništa prema nekim kazanjima i danas postoji mreža podzemnih hodnika koja je iskopana od strane nemaca, ali je sada uglavnom zapuštena. Jedan od tih prolaza navodno je vodio od železničke stanice u Topčideru do vrha Košutnjaka, odnosno do mesta gde je danas Pionirski grad…


Rađanje "Pionirskog grada"
Nakon završetka rata, postojeći objekti iskorišćeni su za smeštaj dece koja su ostala bez roditelja. Ideja za izgradnju "Pionirskog grada" realizovana je 1947. godine, dobrovoljnim radom omladinskih radnih brigada, prvobitno na 8,4 hektara, da bi 1961. godine proširen na 18,7 hektara. Krajem 1962. Pionirski grad dostigao je površinu od 40 hektara.

21. septembra 1947. godine od podnožija Košutnjaka puštena je u rad "Pionirska pruga", uskog koloseka do Pionirskog grada i išla dalje do Kijeva. Bila je to prva takva u FNRJ. Ova pruga je 1951. godine predata na upravljanje i korišćenje Pionirskom gradu. Postojale su tri stanice "Kosmaj", "Sutjeska" i "Jastrebac", a kondukteri su bili deca. Nažalost, 1953. godine ova atrakcija ugašena je zbog dotrajalosti i neodržavanja.

Tokom Čehoslovačke krize 1968. godine, na ovom prostoru bio je dislociran deo jedinica JNA. Zamimljivo je da su tada postojeća skloništa dorađena. U sklonšta je uvedeno električno osvetljenje, dok su na "komadantovom" skloništu započete veće prepravke gove u tekstu već opisane.

Ni događaji iz novije istorije nisu zaobišli ovaj prostor. Tako je tokom bombardovanja 1999. godine, na ovoj lokaciji bio razmešten deo JSO sa opremom, kao i njihov rezervni sastav koji je kasnije upućen na prostor Kosova i Metohije.