Citat:Inace interesantno je sto su ameri savetovali da nabavimo norveske Pingvin rakete koje bi lako
(relativno) mogle da se postave na Mi-8 helikoptere, kao i na brodove. Ne znam dal su ikad razmisljali o ovoj raketi u JRV i JRM
Mk2 je napravljen za "spore" platforme, borodove i koptere. I ima pet šest različitih koptera koji su ga nsoili bez modfikacije, tkao da je bio fin izbor.
Što se tiče Leteće ribe, mislim da su mčkari mjaukali žabarima. Pa ovi zacepili.
Nikako ne zaboraviti tada aktuelnu jedno motornu verziju mig 29 mig33 koji nije ušao u proizvodnju a mi bili zainteresovani. Netreba zaboraviti ni projekat za rečnu mornaricu u vidu raketnog broda nas projekat samo zaboravio sam ime ako ga je isti i imao. Bile su neke skice i slično, pa ako je neko upućeniji nek pomogne
lord sir giga ::Mi 26 i Mi24 su stopiran od strane rusije, kada su odlučili da nas ne snabdevaju oružjem dok traju konflikti. Takođe ka25 dva komada nikada nisu vraćena sa remonta. Trebalo je nabaviti jednu eskadrila mi 17 dok se ili ne dogovore o licenci ili naša lola da pravi njihov helis uslovnu oznaku sam zaboravio a broj 90. Trebalo je nabaviti još jednu eskadrila Mig29 dok se nas NA ne pusti u proizvodnju. Trebalo je modernizovano G4 na M standard sa mogućnošću nošenja r60 na krajevima krila za samoodbranu uz povećanu nosivost podvesnih tačaka. Nova avionika.
J22 takođe modernizacija avionika uz nove vodene rakete domaće proizvodnje grom.
Mig21 dovođenje na standard koji je ponuđen od strane SSSRa (mi propustili ali Indija nije) dovođenje na standard mig 29ke sa r73 i r27 mada ovo zadnje je upitno zbog dometa radara.
Što se PVO sistema tiče išlo se pored dodatnih neva i kubova na S300 i buk sistema igla silo tunguska ali sve se završilo građanskim ratom.
To je bilo vec kasne devedeset prve, pocetak devedeset i druge, i tada je sve vec otislo u djavola.
Lola je radila na VNH-90, ali kao "privatni projekt firme", mada je neko u pozadini gurao taj projekt, a izgleda da je imala i stranu podrski (najvise lici na kombinaciju Westland W30-300 i Super pumu).
Vise imate ovde na Palubi oko toga, bilo je dosta informacija oko toga. Znaci nije bila oficijalna narudzbina JNA ili drzave preko VTI i oficijalno nisu imali pojma o tom projektu.
Pricali smo nesto vise oko ovoga na Palubi.
Modernizacija MiG-21 na nivou MiG-21 93 je bila opcija dok ne dodje potencijalni NA, druga opcija je bila nabavka druge eskadrile MiG-29 i "update" od 9.12 na verziju 9.13 verziju onog sto smo do tada imali.
G-4M jeste bila realna, al ode na drzava na dobos. G-4M je skoro bila sigurna stvar jer su turci zeleli da dobiju nov skolsko-borbeni avion za drugim motorom i elektronikom (i normalno integriranim njihovim, odnosno zapadnim naoruzanjem) preko projekta TURGA, a iza ovog projekta je stajala i SAD, pre svega zbog zelje da se F-404 nadje na potencijalnom NA.
Za G-4 (najverovatnije i G-4M) bili su zainteresovani i Juzna Afrika, koji su zeleli novi skolsko-borbeni avion u zameni za Rooivalk helikoptere umesto potencijalnih Mi-24V.
Bilo je mnogo opcija i mogucnosti, ali na zalost videli smo sto se desilo.
Dopuna: 16 Avg 2023 11:14
lord sir giga ::Nikako ne zaboraviti tada aktuelnu jedno motornu verziju mig 29 mig33 koji nije ušao u proizvodnju a mi bili zainteresovani. Netreba zaboraviti ni projekat za rečnu mornaricu u vidu raketnog broda nas projekat samo zaboravio sam ime ako ga je isti i imao. Bile su neke skice i slično, pa ako je neko upućeniji nek pomogne
Jedan od najvžnijih planova JRM bio je dalji rad na KIS Stina Jadrana, prevashodno Stina 3 koja je bila namenjena za brodove. Ima tu sad nekih projekata patrolca, pa desantnog broda. Novo minsko naoružanje. Čak i raketam naružane podmornice.
Penzionisanje torpednih i rkatenih čamaca, nova klasa raketnih topvnjača, od koje će nastati hrvatski Kralj klas, prenaružavanje Končara i tako.
KIS Stina Jadran (Svetski sistem Stina kupljen i uvodjen kod nas kao Stina Jadran) je u osnovi postavljen i tada su poceli i povezivanje brodova u sistem. Pokojni @Oriceb je radio na tom sistemu i prepricao nam je dosta oko Stine na Palubi.
Ali tu su uglavnom napisani razvojni programi, kao i kupljene licence. Nema tamo nista oko direknih nabavki naoruzanja i opreme.
Ne znam odakle mi ovo Stina 3. Nešto sam zabagovao. Podsistemi koji su trebali da idu na brodove su bili nabavljeni, ugrđeni su na Konije, ugrađen je na Končara, vođu klase topovnjača. Ostali su ostali bez. Operativni su bili Stina C u Žrnovici, Stine S u Šibeniku i Kumboru, ona pulska je služila za testiranje. Nju je menjla lošinjska Stina R. Stine R su bile najmanje, namenjene za tri uporišta, samo je oana an Visu bila aktivna.
Jena zanimljivost, za domaću klasu Kotor kupljeni su moderni fransucki navigacioni stolovi, kakve i dan danas koriste starije frnacuske fregate, ali nikada nisu postali operativni, pa slu služili da njima samo stoje karte.
Druga stvar, a i poznata za JRM bila je nabavka i prenaoružavanje brodovlja švedskim raketama RBS-15. Rakete jsu nabavljene, zarobljene su u Žrnavici. Končari su trebali da budu prenaoružani sa njima tokom remonta. Takođe krmeni Bofors 57mm je zamenjen sa sovjetkim AK-630, na Konačaru 401 i na Četkoviću 402. Sva je prilka da bi 402 i u JRM bila prva topovnjača koja je nosila RBS i koja ga je ispalila, kao što se desilo u HRM. Brod je zarobljen u procesu modernizacije.
Ovo je polunezvanino, torpedni čamci su trebali da budu otpisani 92/3. Raketni čamci oko 95, sa tim da bi u to vreme prve dve topovnjae nove klase (buduća Kralj) ušle u operativu.
Sad neke više špekulacije oko brodova, izgradnja još minimum tri DBM, no to su već uhadani projekti. Sad, reklakazala uz vino i dagnje. Veliki desantn brod 3100, zapravo naslednik klase P(omoni) O(ružar) 91. Tri broda, po jedna za svaki sektor.
Slične priče, brzi patrolni brod tip 400, jedan od koncepata za klasu Kobra ili ti Kralj.
Tip 700, samo ideje za zamenu Konija u jednom trenutku, verovatno kasne devedesete, rane dvehiljadite.
Inače često mogu d as enđu crteži ova tri broda na netu. I Učka 7a, raketna podmornica. Pitanje je koliko je to bila vežba Brodarskog, a koliko začetka koncepta.
I još nešto, JRM recimo nije tražila domaće raketno naružanje za brodove. Vrlo zanimljivo.
Mozda su znali/zeleli/planirali da bi kasnije svedjani da modifikuju RBS-15 sa podmornica (i aviona, logicno kako su kasnije napravili) pa bi se time dobili univerzalne rakete za potrebe mornarice, mada se spominjalo nabavljanje sovjetskih/ruskih raketa za B-73 nove raketne podmornice.
Ovo cisto teoretski.
Vidiš RBS je krajem osamdesetih bio razvijen i u vazduhpovnoj verziji. Mislim da je oznaka F. Švedi su razvilaji i verziju za vertikalno lansiranje, za svoje podmornice Vestgotland (nije bilo para da realizuju lansere na kraju).
Domaća raketna podmornica je misterija, bliža nekoj urbanoj legendi ili misaonoj vežbi. Mada opet, pričalo se da je Branko Mamula bio zainteresovan. Nivo pričalo se i da je koncept bio sa kosom rampom ispred tornja. Al sve je domen priča se.
354. IAE sa aerodroma Lađevci je prva trebala da bude prenaoružana sa novim izviđačkim Orlovima IJ-22M sa DS, ako sam to dobro shvatio. IJ-22M imali bi topove GŠ-23 i sposobnost da nose naoružanje na četiri podvesnih tačaka. Imali bi izv. kontejner sa kamerama Vinten 880 i 753A (iste se koriste u izv. kontejneru Jaguara) i Vinten Linescan 401 (kod nas nazvan ICLS-401). Ili bi nosili kontejner za širokopojasno elektronsko izv. VRTIO-VK (vazudhoplovna komponenta) koja bi se daljinski upravljala i slala podatke na VRTIO-ZK (zemaljsku komponentu). Osim toga kontejner za pasivno ometanje PIO-65-13 sa 65 radarskih mamaca dipola i 13 IC mamaca odnosno POK-78 sa 78 dipola, nepoznati kontejner za aktivno ometanje, sistem za automatsko pračenje terena na malim visinama, HUD i IC samonavođene rakete.
J-22M je trebao da bude opremljen sa laserskim daljinomerom u nosu naoružan sa raketama AGM-65D sa termovizijom i ukoliko bi se išlo na integraciju kontejnera sa termovizijom + sistem za lasersko vođenje i laserski vođene rakete AGM-65E i nepoznate laserski vođene bombe (da li ima nekih dodatnih izvora gde se pominju i tipovi kontejnera i bombe na koje se mislilo?). Takođe je interesantno da je nosivost unutrašnjih nosača trebala da bude povećana do 1000kg. Nova varijanta modernizacije Orla sa laserskim daljinomerom i termovizijom u nosu je verovatno ista ta iz 90tih godina. Naravno sa drugim, novijim senzorima.
J-22M nosio bi ic samonavođene rakete na dodatnim podvesnim tačkama bilzu krajeva krila koji su i trebali da posluže za nošenje elektronske opreme kako navodi jedan izvor sa foruma. Zbog nezadovoljstva sa italijanskim kontejnerima za aktivno ometanje vodili su se pregovori sa Izraelom 1993-će godine. Pošto nema informacija koji kontejneri su u pitanju, kopao sam u internet arhivama i knjigama iz tog perioda da vidim šta je bilo u ponudi. Izrael je nudio podvesne kontejnere ili integraciju raznih ometača u avione. Kontejneri iz 70tih i 80tih godina bili su sa oko 250kg dosta teži i veći od italijanskih ELT-555 i serije ELT-457 do 460 sa oko 150kg. 1990tih godina pojavio se Elta ELL-8212 za avione manjih i 8222 za avione većih performansi. ELL-8212 ima težinu od samo 100kg i kači se na podvesne tačke za IC samonavođene rakete. E sad... šta je planirano, šta im se svidelo, šta bi se desilo da se Juga nije raspala nećemo nikad znati. Međutim (da su Izraelci i Ameri hteli i) da je ovaj kontejner bio za nas u ponudi, on mi deluje kao najbolje rešenje za Orla M 1990tih godina. Mala masa, imaš 5 slobodnih podvesnih tačaka, jednu spoljnu tačku za kontejner i jednu za ic samonavođenu raketu za samoodbranu. Orao nema šta da traži u vazdušnoj borbi ispališ i bežiš.
