Zločini monarhista: Jugoslovenstvo - Monarhističko zatiranje Srpstva

• 1Ovo se svidja korisniku: Kibo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Treba da ima ono na sta ima istorijsko pravo, ovako je kus. Etalon Bogdana Krsica je dobar za redizajn nekog korporativnog logoa, ali to stari narodi sa starim znamenjima ne rade. Kotromanici i Petrovici mogu da budu i samo ocila, pa onda niko nista ne moze da prigovori.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У питању је само једна погодна основа коју је било лако изменити. Ништа више, ништа мање.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako je tako, bas je lako;-)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

о ком грбу причате?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve to je kao što sam jednom rekao i gospodinu "ŠAMARDŽIĆU" Acine megalomanije i želje da se vaspostavio kao kralj svih južnih Slovena a ne samo Srblja i očigledno da je u toj ideji dobio onaj unutrašnji "Spiritus Muvens" kao promotera nečega super naprednog i modernog, što donekle nije loše, jer ako pogledamo tvorevinu EU...koja nije ništa drugo do Jugoslavija u većem obimu, po toj logici je Aca bio daleko ispred svog vremena, samo nije računao na to "s'kim ima posla" i na kraju ga ubiše Hrvatski nacionalisti jer njima čak nije bio ni kralj po nacionalnoj (ili babinoj)liniji nego ipak je on "srpski Kralj".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ranxerox ::Sve to je kao što sam jednom rekao i gospodinu "ŠAMARDŽIĆU" Acine megalomanije i želje da se vaspostavio kao kralj svih južnih Slovena a ne samo Srblja i očigledno da je u toj ideji dobio onaj unutrašnji "Spiritus Muvens" kao promotera nečega super naprednog i modernog, što donekle nije loše, jer ako pogledamo tvorevinu EU...koja nije ništa drugo do Jugoslavija u većem obimu, po toj logici je Aca bio daleko ispred svog vremena, samo nije računao na to "s'kim ima posla" i na kraju ga ubiše Hrvatski nacionalisti jer njima čak nije bio ni kralj po nacionalnoj (ili babinoj)liniji nego ipak je on "srpski Kralj".
Ја бих стварно молио да се не постављају овакве поруке.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Jugoslavija na ruševinama Srbije (9): Stena o vratu Srbije

Cena koju je srpski narod morao da plati ujedinjujući se u zajedničku državu sa Hrvatima i Slovencima bila je previsoka i u političkom i u ekonomskom pogledu. To se ispoljilo već u prvim danima nove jugoslovenske države, prilikom održavanja Mirovne konferencije koja je 1919. i 1920. zasedala u Parizu. Političke posledice su se iskazale već u nepoverljivom stavu učesnika ove konferencije prema članovima jugoslovenske delegacije, koji su predstavljali novu državu, već obrazovanu 1. decembra 1918. godine.



Predsedavajući Mirovne konferencije i bivši predsednik Francuske republike Žorž Klemanso otvoreno je rekao: "Buknuo je veliki rat, jedna se jugoslovenska država (Srbija) borila na našoj strani i sada žanje slavu i čast, koju joj istorija ne može poreći. Nasuprot tome, vidimo Jugoslovene (Hrvate i Slovence), koji su se u redovima austrijske vojske, sve do poslednjeg časa borili protiv nas."
srpski političari koji su se zdušno zalagali za stvaranje Kraljevine SHS bili su preneraženi kada su uvideli kolika je i ekonomska cena ujedinjenja.



Pripremajući se za Mirovnu konferenciju, na kojoj je trebalo da se odlučuje i o visini ratne odštete državama pobednicama, jugoslovenski eksperti su sačinili detaljan elaborat u kome su izneli sledeće podatke: Srbija je u ratu izgubila preko milion ljudi (svaki četvrti stanovnik bio je mrtav); iz rata je izašlo 264.000 invalida i ratne siročadi; 70 odsto privrede bilo je uništeno, a železnički saobraćaj potpuno razoren.



Ukupna ratna šteta iznosila je 13 milijardi francuskih franaka u zlatu. Članovi delegacije, koju je predvodio bivši predsednik srpske vlade Nikola Pašić, očekivali su da će zahtev za isplatu ratne štete biti povoljno i brzo rešen. Čekalo ih je ogromno razočaranje. Učesnici konferencije bili su spremni da priznaju ratnu štetu Srbiji zbog ljudskih žrtava i razaranja, ali su zahtevali da Hrvatska i Slovenija plate ratnu štetu jer su bili na strani Austrougarske. Regent Aleksandar Karađorđević je dao izjavu francuskoj novinskoj agenciji Havas u kojoj je rekao "da ne treba zahtevati od naroda novog Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca da potpiše obaveze, koje su iznete u poslednjem trenutku, te da se pitanje o ratnoj šteti treba da reši pravednije za nas".



Pravednije rešenje, prema njemu, bilo je da Hrvatska i Slovenija ne plate ratnu štetu. Za takvu opciju su se zalagali i članovi jugoslovenske delegacije, a naročito ministar inostranih poslova dr Ante Trumbić, koji je smatrao da bi bilo politički štetno i nepopularno da Hrvati i Slovenci plate ratnu štetu "svojoj braći Srbima, sa kojima su se tek ujedinili". Predstavnici velikih sila prihvatili su zahtev jugoslovenskog regenta da se Hrvatima i Slovencima oprosti "ratno dugovanje", ali je Srbija time bila oštećena za nekoliko milijardi francuskih franaka u zlatu. Iako su otpisali ratnu štetu "srpskoj zapadnoj braći" saveznici to nisu hteli da učine sa državnim dugovima Austrougarske.



Oni su zahtevali da sve oblasti koje su se posle završetka Prvog svetskog rata izdvojile iz Habzburške monarhije, a to znači i Hrvatska i Slovenija, plate ove dugove. Finansijsko opterećenje koje je po ovom osnovu palo na Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca iznosilo je 3 milijarde dinara. Da bi paradoks bio veći, srpski narod je morao da otplati austrougarske državne zajmove, koji su, između ostalog, podignuti i radi nabavke oružja i municije sa kojima je 1914. godine napadnuta Srbija.

Velika finansijska opterećenja koja je Jugoslavija trpela opraštajući štetu i preuzimajući državne dugove svoje "zapadne braće" istoričar Branislav Gligorijević je okarakterisao kao "kamen o vratu Srbije". A taj kamen nije bio tako mali: prema tvrđenju dr Velizara Jankovića, finansijskog eksperta Jugoslovenske delegacije u Parizu, od 13 milijardi francuskih franaka, koliko je iznosila ratna šteta Srbije, nova jugoslovenska država, posle velikodušnih opraštanja "braći" mogla je da očekuje samo 500 miliona franaka.



Najinteresantnije, ali sa istorijskog stanovišta najkrupnije pitanje je: šta je Pašića i regenta navelo da se upuste u stvaranje jedne državne u kojoj je trebalo da žive tri naroda koji su razdvajale duboke istorijske, kulturne i verske razlike. Kao najkrupniji razlog za ujedinjenje obojica su navodili potrebu da se zajedno sa Hrvatima i Slovencima stvori jedna veća i snažnija država, nego što je Srbija, koja će sa svojih 12 miliona stanovnika biti čvrst bedem u slučaju ponovne germanske ekspanzije u pravcu Balkana. Iskustvo iz Drugog svetskog rata, a naročito prilikom nemačkog napada na Jugoslaviju u aprilu 1941. godine, pokazuje, međutim, da većina Hrvata, ne samo da nije ojačala bedem protiv germanske najezde, nego je svojom izdajom tu prepreku uklonili pred neprijateljem. Kao drugi ozbiljan razlog za stvaranje zajedničke države istican je sledeći argument:



Samo u granicama Jugoslavije, Srbi mogu biti okupljeni i živeti u jednoj državi. Tu tvrdnju su kasnije doveli u pitanje neki demografski stručnjaci, među njima i Stevan Moljević, ideolog pokreta Draže Mihailovića, koji je sačinio jednu geografsku kartu, iz koje se vidi da se uz manju razmenu stanovništva mogla stvoriti Srbija u etničkim granicama, i da je iz tih razloga stvaranje Jugoslavije bilo nepotrebno. Prema tvrđenju češke istoričarke Milade Paulove, politički stavovi Nikole Pašića posle Oktobarske revolucije znatno su se promenili. On je sve manje bio jugoslovenski orijentisan a sve više počeo da zagovara srpsku opciju. To potvrđuje i njegov najbliži saradnik Jovan Jovanović Pižon.



On kaže: "Predsednik srpske vlade davao je izjave i diplomatski radio na oslobođenju i ujedinjenju svih Srba, Hrvata i Slovenaca, ali nije bio ubeđen da je to i moguće i da je uopšte izvodljivo. Što god se rat više bližio kraju, to je njegovo osećanje bivalo jače." Na osnovu uvida u mnoge istorijske izvore može se doneti poražavajući zaključak: srpski političari, na čelu sa Pašićem i regentom, nisu imali ni jasnu viziju, ni razrađenu koncepciju u stvaranju jugoslovenske države. To je, između ostalih, tvrdio i ugledni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i ministar u radikalskoj vladi dr Lazar Marković.


Neuzvraćena ljubav


Regent Aleksandar Karađorđević se pred kraj Prvog svetskog rata toliko zaneo jugoslovenskom idejom da je smatrao da se prilikom stvaranja Jugoslavije neće nailaziti na krupnije teškoće. Dan pre proglašenja ujedinjenja, odnosno 30. novembra 1918, budući kralj Aleksandar je na upozorenje nekih srpskih političara iz Hrvatske "da su Hrvati i Slovenci u golemoj većini za republiku, a ne za monarhiju, između ostaloga i zato što su kralj i regent Srbijanci i pravoslavne vere", odgovorio sledeće:



"Ja podjednako volim i Slovence, i Hrvate i Srbe." Ta ljubav, izgleda, nije bila uzajamna: kada je 1921. godine dospela otplata državnog duga Kraljevine Srbije Francuskoj, koji je učinjen u toku Prvog svetskog rata, dr Ante Trumbić je postavio sledeće pitanje: "Da li se te obaveze odnose i na Hrvate i Slovence, pošto oni tada nisu živeli u Kraljevini Srbiji?

Izvor:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gledajuci sa danasnje distance mozemo sa jedne strane da kazemo da je kralj pogresio a sa druge da nije. Okolnosti i prilike na kraju Prvog rata su totalno razlicite u odnosu na kraj drugog rata. Aleksandar je imao prvi cilj demontiranje Austro-ugarske a da bi to postigao bio je prinudjen da napravi SHS u suprotnom da je doslo do stvaranja 1918 god. Hrvatske i Slovenije bilo je ocigledno da ce oni postati austriski sateliti. Smatrao je da treba pokusati da sa njima napravi zajednicku i ravnopravnu drzavu i da u takvoj drzavi u kojoj bi se ravnopravno zivelo i radilo oni nemaju potrebe da se bore da budu neciji vazali. Vrlo brzo se uverio u suprotno i on je prvi krenuo u demontiranje te drzave. Poseta Kralja Aleksandra Francuskoj je bilo trazenje saveznika za to demontiranje i kaze se da je u njegovoj torbi koju je poneo bilo mapa za mirno razgradjivanje zajednicke drzave, smrt ga je sprecila u tome.

Ali i to da mu stavimo na dusu i da kazemo da je pogresio sigurno ne bi bio prvi vladar koji je pogresio.
Medjutim pouceni iskustvom iz prve Jugoslavije i vidjenjem sta je doslo u zajednickoj kuci za samo 4 godine drugog rata uvek sam se pitao sta je komuniste nateralo da prave drugu Jugoslaviju.
Da li su bili vise slepi od kralja Aleksandra misleci da posle Jasenovca ti narodi mogu zaista zajedno da zive i da ih duhovi proslosti nece pnovo posetiti...

Ako je kralj Aleksandar uveo diktaturu i zabranio partije i na taj nacin napravio revolt medju narodom zasto pouceni tim iskustvom komunisti nisu napravili vise partisku drzavu, moje misljenje jer nikada ne bi dobili izbore.

Voleo bih kriticare kralja Aleksandra da upitam

Na koji nacin je kralj Aleksandar vise naudio Srbima od komunista
Zasto mrzeti coveka koji je mislio dobro svima sem dokazanim neprijateljima Nemcima
Zahvaljujuci njemu ostala je ona sala i Austija ima ratnu flotu samo nema more...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

objekat 505 :: Voleo bih kriticare kralja Aleksandra da upitam
Na koji nacin je kralj Aleksandar vise naudio Srbima od komunista
Zasto mrzeti coveka koji je mislio dobro svima sem dokazanim neprijateljima Nemcima.

Ovde su vec navedeni brojni razlozi. Ali ako to nije dovoljno evo ih jos:

1 -Kralj Aleksandar je 1929g. rasparcao Jugoslaviju na 9 banovina, koje su bile administrativne jedinice.
Nije bilo republickih granica u danasnjem smislu. Tek na AVNOJ-u su utvrdjene sadasnje republicke granice.

2 - Srbija je bila rasparcana na 3 banovine.

3 -Kosovo je vecim delom bilo u sastavu Zetske banovine ( danasnja Crna Gora) i tek je Tito uredbom iz 1945 Kosovo pripojio Srbiji.

4 - Iste godine je i Vojvodinu pripojio Srbiji.

Ovo pokazuje da je veliku Srbiju stvorio Tito. Kralj je Srbiju razbio na delove.

5 - Aleksandar je strogo zabranio pominjanje naziva Srbin ili srpski , itd. (isto je vazilo i za druge narode)

Sve ovo monarhisti ili ne znaju ili se prave da ne znaju.
Komunisti su vratili Srbima slobodu da se nazivaju Srbima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nikada nisam imao priliku da pitam, i koga da pitam:

Ko nam uze Temišvar?