|
Poslao: 18 Maj 2021 08:54
|
offline
- Pridružio: 20 Maj 2017
- Poruke: 2474
|
Da to svi očekujemo. Istina tu ima ipro et contra argumenata raznih, pa prema njima treba očekivati i pojavu tipova dronova.
Ključni igrač u ovome je Iran, Hamas se ovim napokon uvukao u *ljubicu* Irancima obzirom na sva zla koje je naneo u Siriji. Ovo je očigledno startovano zbog peglanja Iranaca u Siriji od IAF-a, samo su čekali dobar unutrašnji povod koji kako navode je neki napad na hrišćane, valjda Palestince u Izraelu pa onda ona šira njesra po Izraelu protiv Arapa itd. A mrmot je zamotao čokoladu ...
Vrlo lukavo nije iskorišćen Hezbolah iz više razloga da sada ne ulazimo unjih.
E sada kakva su očekivanja sa dronovima, koji su argumenti za a koji protiv to treba razmotriti.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 18 Maj 2021 14:20
|
offline
- jazbar
- Legendarni građanin
- Pridružio: 28 Dec 2009
- Poruke: 16072
- Gde živiš: Lublana
|
T.z. swarm ili mali dronovi kamikaze imaju kratak domet pa su iz tog razloga ograniceni. Dok su dugodometniji dronovi (UAV) preskupi za Hamas. Osim toga naoruzani imaju vec jaki odray na radarima pa bi bili laka meta za izraelsku PVO.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Maj 2021 14:53
|
offline
- Pridružio: 05 Feb 2018
- Poruke: 2317
|
Ništa ne bi bilo ljepše za Izrael već te zujalice. Poskidali bi ih elektronski ko rukom. Ovo ostaje najopasniji način dejstva po Izrael. Možda neki ins da odrade na ozbiljnijim sredstvima i nešto izviđanja pa da i neku vojno vrijednu metu smlate. Koji f35 u plamenu bi bio fora
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Maj 2021 17:32
|
offline
- Pridružio: 20 Maj 2017
- Poruke: 2474
|
Napisano: 18 Maj 2021 17:30
Na osnovu informacija, dostupnih, kako su iz Jemena izvršili napada dronovima na rafineriju nafte rekao bih da ipak postoji vrlo ozbiljna opasnost po Izrael. Dron koji leti nad morem po nekoj vrlo obilaznoj trasi, onda okrene ka obali i pređe na INS može da bude vrlo opasan.
Ne treba mu zemaljska stanica vođenja, ide u radio tišini i nije posebno ni veliki ni skup.
Dopuna: 18 Maj 2021 17:32
Štaviše, pitanje je dostupnosti kodova različitih i njihovog ometanja prilično upitno, da li bi možda mogao gurati po GPS-u do skoro samoga cilja ili sve do njega.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Maj 2021 19:14
|
offline
- Pridružio: 10 Nov 2020
- Poruke: 315
|
Video sam diskusiju o avionskim radarima u drugoj temi ali je ovde mesto da pitam: koliko dugo (bez prekida) mogu da rade radari ovih sistema i koliki im je zivotni vek? Predpostavljam da je to tajna ali mozda ima nekih podataka.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Maj 2021 21:09
|
offline
- dragon986
- Legendarni građanin
- Pridružio: 02 Jun 2013
- Poruke: 3803
|
Ja sam davno procitao da je prosek rada bez nekog kriticnog kvara preko 3000 sati. E sada verovatno nikada necemo imati podatke.
Ima taj podatak da je bez prekida 2014 radio 72h, bez kvara al opet svaki ciga svok konja hvali.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Maj 2021 15:47
|
offline
- Pridružio: 10 Nov 2020
- Poruke: 315
|
Tehnicki govoreci, ispaljivanjem manjeg broja raketa tokom duzeg vremena Hamas moze ugroziti rad ovih baterija? Ako je ovo i samo delom tacno, onda nije ni cudo sto je odgovor Izraela takav.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Maj 2021 07:53
|
offline
- Pridružio: 10 Nov 2020
- Poruke: 315
|
Mozda nisam bio najjasniji. Da li se konstantnim opterecenjem (stalnim radom) elektronskih komponenti (primarno radara) moze postici izbacivanje PVO sistema iz upotrebe? Moje pitanje je zasnovano na predpostavci (cisto laickoj) da ako neko konstantno ispaljuje manji broj raketa ali tokom duzeg vremena ka nekom prostoru to moze dovesti do otkaza PVO sistema koji cuva taj prostor. Da li je ovo, bar u teoriji, moguce? I koja je razlika izmedju novijih i PVO sistema starije generacije po ovom pitanju?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Maj 2021 09:21
|
offline
- cezar 35
- SuperModerator
- Pridružio: 19 Feb 2006
- Poruke: 11156
- Gde živiš: Banja Luka
|
@Ctrl x ...
Nejasno je kako bi radarsko-racunarski uredjaj mogao biti ostecen ako radi u funkciji za koju je projektovan. Moze biti unisten, ili u kvaru kao posledica loseg odrzavanja, ili nekog vanrednog dogadjaja. Svi ti uredjaji imaj propisan vremenski resurs u kojem bi trebali raditi u granicama prihvatljive tehnicke ispravnost uz redovno i kvalitetno odrzavanje. Resurs propisuje proizvodjac, a pre nego sto uredjaj udje operativnu upotrebu, prodje kroz dugotrajne i rigorozne testove uz simulaciju svih mogucih ekstremnih uslova rada (ratni uslovi).
U vreme dok sam bio u sluzbi, radari su radili 24 sata dnevno svaki dan u godini i tako godinama do isteka resursa, kada idu na generalni ermont. U vremenu izmedju dva remonta, nedeljno je vrsen "nedeljni" tehnicki pregled (8-10 sati), a na godisnjem nivou I i II tehnicki pregled (u trajanju 5-7 dana).
Vazno je naglasiti da se teh. pregledi vrse na ISPRAVNOM uredjaju. Ako je nesto u kvaru, prvo se otkloni kvar, pa se pristupi pregledu po specifikacijama sa liste teh. pregleda.
Ako su ispostovane sve tehnicke norme propisane za eksploataciju uredjaja, mala je verovatnoca da ce doci do otkaza u kriticnom momentu, ali desavaju se i kad ih najmanje zelis.
|
|
|
|
|
|
