Osmatrački radar P-15 "Tropa" / "Flat Face"

2

Osmatrački radar P-15 "Tropa" / "Flat Face"

offline
  • Pridružio: 20 Maj 2017
  • Poruke: 1447

До пре неколико година, када је војска дала његово фреквенцијско подручје рада цивилним телекомуникацијама.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
online
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2977

*P-15 u JNA

Od 1966. Godine, počelo je opremanje jedinica VOJIN i KoV sa radarima P-15, namenjenih za pokrivanje malih visina i osmatranje nepokrivenih zona taktičkih jedinica VOJIN. Za potrebe KoV, nabavljeno je tada 8 kompleta.
Iako je tačan broj teško pronaći, na osnovu raspoloživih izvora, mogu proceniti da je za potrebe JNA i to sistema VOJIN, ARJ PVO KoV I RJ PVO, nabavljeno između 25-30 radarskih kompleta P-15.

U jedinicama VOJIN, radari P-15 su bili u sastavu samostalnih vodova VOJ ili kao rezerve u četama VOJIN.
S obzirom na potrebne uslove za pravilno formiranje radarskog snopa od zemlje (površine), radar je najbolje karakteristike pokazivao na položajima u ravničarskim krajevima, na planinskim visoravnima sa blagim nagibom terena ili na obalama Jadranskog mora.
Evo par primera korišćenja radara P-15 u sistemu VOJIN JNA:
Na radarskom položaj Umag, 1968. godine zadejstvovan je samostalni vod VOJ sa radarom P-15 sa antenom UNŽA-2.
Tokom 1970. godine formiran je samostalni vod VOJ na rezervnom RP na Braču (kota 778).
U sklopu 3. Čete VOJIN u Osijeku, P-15 je bio rezervni radar.
U Somboru je od 1972. godine zadejstvovan samostalan vod VOJ sa radarom P-15 sa antenom UNŽA-2 i radarom za merenje visine PRV-11. Na tom položaju, s obzirom na panonsku ravnicu, ostvareni su veoma dobri rezultati po pitanju radarskog osmatranja.
U tom periodu je razvijen i samostalni vod VOJ sa radarom P-15 na položaju kod Pule. Vod se posebno istakao za vreme Tršćanske krize kada je radio sa radarskih položaja u reonu Nove Gorice kao i 1975. godine zbog iste situacije sa Italijom.
Radar je služio i u jedinicama ARJ PVO Kopnene vojske, kao izvor informacija o naletima avijacije za artiljerijske i lake raketne jedinice PVO.
U sistemu teritorijalne PVO, radar je služio kao pomoćni, dopunski i/ili rezervni radar niskovisinac u raketnim pukovima/brigadama naoružanim sistemima PVO Dvina, Volhov i Neva.

*P-15 u VJ

Raspadom SFRJ formiranjem SRJ i VJ, radar P-15 je u jedinicama VOJIN bio zastupljen na isti način. Tako je radar služio kao rezervni radar na Crnogorskom primorju (položaji kod Ulcinja, Crnog Rta i dr.) i na položaju pored Sombora.
Svoju ulogu je imao i kod Raketnih jedinica PVO sistema Neva, kod raketnih jedinica PVO sistema Kub i jedinica ARJ PVO Kopnene vojske.
Tako su u sastavu 126. Brigade VOJIN bila 2 radarska kompleta P-15.
U sastavu 250. Raketne brigade i 450. Raketnog puka PVO, naoružanih raketnim sistemom PVO “Neva”, nalazilo se 3-4 radarska kompleta P-15.
U sastavu svakog od 5 Raketnih pukova PVO “Kub” – 60., 230., 240., 310. I 311. Nalazio se po 1 radarski komplet P-15.
Takođe, radar je nastavio svoju funkciju i kao osmatrački radar pri jedinicama ARJ PVO Kopnene vojske, gde se nalazilo desetak radarskih kompleta.

*P-15 kod VRS

VRS – 51. Bataljon VOJIN je funkcionisao sa radarima iz familije “S-600” i nije koristio P-15 u svojoj osnovnoj mreži. Ipak, neke jedinice su imale radare koji su funkcionisali za potrebe jedinica u čijem su sastavu bile, ali su i one uvezane u sistem 51. Bataljon VOJIN, kao rezervna radarska mreža. To su bili radari P-15 kod jedinica: Lap PVO iz sastava 1. Oklopne brigade, Lad iz sastava 89. Raketne artiljerijske brigade, 1. Lap PVO, 3. Lap PVO, 7. Lap PVO i pojedinih korpusa.
Ukupno 5-6 radarskih kompleta P-15.

Tokom operacije NATO protiv Vojske Republike Srpske - “Deliberate Force” od 29/08 – 13/09/95 i po uništenju osnovne mreže VOJIN VRS, prešlo se na rezervnu radarsku mrežu koju su činili radari P-12 i P-15. Radar P-15 koji radi na frekvenciji od oko 800 MHz, zbog formiranja radarskog snopa od zemlje i neprestanog kruženja, nije pogođen niti jednom protivradarskom raketom, na radar je ispaljeno nekoliko raketa ali sa velikim promašajima i do 2 kilometra. Ipak, radar je bio relativno lako ometan.

*P-15 kod SVK

SVK – 45. Bataljon VOJIN je u svojoj osnovnoj radarskoj mreži koristio radar P-15 I to kao 2. Samostalni vod VOJ. Pored toga, korišten je još najmanje 1 radar iz sastava ARJ PVO Kopnene vojske. Ukupno oko 2 radarska kompleta P-15.
Nisu dostupni nikakvi podaci o pogađanjima ili uništenjima radara P-15 SVK, ali nakon akcije “Oluja” avgusta 1995. Godine, Hrvatska vojska došla je u posed bar 1 radara P-15 iz sastava SVK.

.....U sledećem tekstu, opisaću borbenu upotrebu radara P-15 kod Vojske Jugoslavije tokom 1999-te godine.....



online
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2977

*Upotreba P-15 u Vojsci Jugoslavije, agresija NATO pakta 1999-te godine i perspektive nakon toga

Radar P-15 intenzivno se koristio tokom NATO agresije 1999-te godine na SRJ.
Radar je korišten u sistemu VOJ(IN) sa 2 radara iz sastava 126. Brigade VOJIN.
Usled narušavanja sistema VOJ, sistem je delimično uspostavljen preuzimanjem još 7 kompleta radara iz sastava KoV za potrebe sistema VOJ. Njima je sukcesivno dopunjavana radarska mreža, pre svega jedinice čija su osnovna sredstva bila uništena, a raspoređivani su i na težišne pravce dejstava avijacije NATO.

Pripadnici 126. Brigade VOJIN u hodu su se preobučili na ovaj radar i ubrzo ga osvojili za borbeni rad. Činjenica da su svi radari P-15 koji su korišćeni ili uništeni ili oštećeni u toku borbenog rada, predstavlja direktnu potvrdu njihovog angažovanja. Taktičko-tehničkim karakteristikama ovaj radar ipak nije zadovoljavao potrebe Brigade i u principu se koristio samo kao dopunsko sredstvo. Narušeni sistem VOJ je nadopunjavan i radom radara P-15 iz raketnih jedinica PVO.

Kod Raketnih jedinica PVO sistema Neva, radar P-15 se najviše koristio od strane Komandne baterije brigade radi pravovremenog otkrivanja ciljeva, u saradnji sa radarom P-12/18.
Njihova iskustva govore da je radar aktivnim šumnim smetnjama bio gotovo potpuno blokiran i da je bio i dobra meta za protivradarske rakete.
Kod Raketnih jedinica PVO sistema Kub, radar P-15 je angažovan iz sastava matičnih pukova. Korišćen je kao dopunsko sredstvo otkrivanja ciljeva, popunu radarskih rupa i kao ojačanje uz raketnu bateriju Kub prilikom izvršenja zasednih dejstava. Radar P-15 nije bio od velike koristi za izvršenje zadataka ovih jedinica iz razloga što su snage NATO izvršavale zadatke uglavnom preko 6000 metara visine i zbog ometanja kojom prilikom su ovi radari generisali veliki broj lažnih ciljeva.

S obzirom na to kakvi su bili efekti pogađanja radara P-15 ( pogibija ili teško ranjavanje posade I teško oštećenje ili potpuno uništenje radara ), već u ranoj fazi rata, naređeno je da se radari P-15 opreme sa VIKO pokazivačima izdvojenim u zasebnim kabinama/kamionima i da se kabina radara P-15 oklopi sendvič-panelom čelik-tvrda guma- čelik debljine nekih 17-18 mm. Takođe, stiglo je i naređenje da se nikako ne zrači u kontinuitetu, već povremeno. Sa ovom poboljšanjima, smanjen je broj žrtava među posadama.

Rat je završen, a radar P-15 nastavio svoj život u jedinicama VOJ I PVO, barem još neko vreme:
U 126. Brigadi VOJIN još neko vreme posle rata, korištena su 2-3 radara P-15.
U 250. Raketnoj brigadi PVO Neva su već posle rata počeli da povlače P-15 iz upotrebe, dok su sva 4 Raketna Puka PVO Kub i dalje u svom sastavu imala radar P-15. Takođe, radar je zadržan u upotrebi i kod još nekih jedinica ARJ PVO Kopnene vojske.

Radar P-15 je zbog svoje frekvencije rada koja je dodeljena za civilnu upotrebu u telefoniji i komunikacijama, ali i ocene da nije “perspektivno” sredstvo, polako povlačen iz upotrebe u Vojsci Srbije od druge polovine 2000-tih.
Radar P-15 nije više u borbenoj upotrebi Vojske Srbije.

*Spisak pogođenih radara P-15 tokom NATO agresije 1999-te godine:

Kod jedinica VOJIN:

- 21/04/99 - oko 03:00 ujutru, 2 protivradarske rakete , na RP selo Štavalj na radar P-15, uništen.
- 25/04/99 - protivradarska raketa na RP Alibunar, na radar P-15, radar teško oštećen
- 29/04/99 - vođenom avio bombom na RP Sutomore, na radar P-15, radar teško oštećen
- 08/05/99 - protivradarska raketa na RP Padina, na radar P-15, radar teško oštećen
- 24/05/99 - vođenom avio bombom na RP Ulcinj, na radar P-15, radar uništen

Kod jedinica ARJ PVO Kopnene vojske:

- 28/03/99 oko 21-30 - P-15/252. arbr PVO – protivradarska raketa – na RP Đakovica, KiM, radar uništen
- 15/04/99 - P-15/Larp PVO – vođena raketa Maverick – RP Podgorica, radar lakše oštećen

Kod raketnih jedinica PVO Neva i Kub:

- 15/04/99 - P-15/250. rbr PVO Neva – protivradarska raketa - selo Petrovčić kod Beograda, radar uništen
- 28/04/99 - P-15/311. srp PVO Kub- protivradarska raketa – KiM, radar teško oštećen
- 03/05/99 - P-15/250. rbr PVO Neva - avio bomba - selo Bečmen kod Beograda, radar uništen
- nedostupan datum – P-15/230. srp PVO Kub – avio bomba – okolina Niša, radar uništen

Slika 1: jedan od pogođenih i uništenih radara P-15 VJ tokom rata



PS. Efekat smetnji je u velikoj meri zavisio i od obučenosti i iskustva posluge u podešavanju i korišćenju radara i u tom smislu ću ispisati sledeći tekst kao neku moju ličnu analizu upotrebe P-15 tokom rata sa osvrtom na tehničke mogućnosti radara, ispravnost, ali i obučenost posada za rad u uslovima potpune prevlasti neprijatelja u VaP i izuzetno snažnih ometanja.
Nakon toga ću ispisati tekst o ličnom iskustvu rada na radaru P-15 pre i pogotovo tokom agresije NATO 1999-te godine, sa osvrtom na mere, radnje i postupke koje sam sa kolegama i poslugom preduzimao i uspeo da preživim rat fizički "neokrznut".... ono drugo (psiha) je već druga tema...

offline
  • Pridružio: 11 Dec 2010
  • Poruke: 2303
  • Gde živiš: Beograd

Napisano: 24 Apr 2019 9:13

Iz knjige "Nebo na dlanu, vek vazdusnog osmatranja, javljanja i navodjenja", str 593.


Dopuna: 24 Apr 2019 9:19

Jos neka pominjanja P-15 u ratu




Dopuna: 24 Apr 2019 9:23



online
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2977

* Аnaliza upotrebe radara P-15 tokom rata 1999-te godine

Glavni problem u radu sa radarom P-15 su bili tehničke i taktičke prirode, ali donekle i subjektivne prirode zbog nedovoljnog iskustva i obučenosti posada za rad u uslovima potpune prevlasti neprijatelja u VaP-u i u uslovima teških i snažnih elektronskih ometanja.

Efekat smetnji je u velikoj meri zavisio i od obučenosti i iskustva posluge u podešavanju i korišćenju radara. Radar je imao više potprograma za svaki od 3 osnovna režima rada za borbu protiv aktivnih i pasivnih šumnih smetnji. Potrebno je bilo s vremena na vreme, prepodešavati frekvencije režima rada i onda kombinovati režime. Literature o tome je bilo malo, a školovanje za radar faktički prestalo krajem 80-tih.
Mnoge starešine, komandiri P-15, u koje ubrajam i sebe, nisu nikada prošli “pravo” školovanje za radar, koje bi obuhvatilo i detaljnu obuku u školskim centrima za aktivnosti vezane za borbu protiv aktivnih i pasivnih smetnji. Po formiranju SRJ, školovanje u srednjim stručnim školama RV i PVO nije nastavljeno. Tek školske godine 1993/1994 počelo je jednogodišnje školovanje za podoficire, ali u sistemu VOJ je školovanje obavljano za radare iz porodice S-600 jer je taj radar i bio okosnica sistema VOJIN. Školovanje za radare tipa P-12, P-15, Žirafa i slično, je trebalo da bude organizovano preko kurseva u školskim centrima. S obzirom na veliki manjak kadra, pre svega podoficirskog za radare S-600, a u raketnim jedinicama PVO Neva i Kub za komandire odeljenja i operatere komponentama sistema, to školovanje-kursiranje je malo bačeno u drugi plan. Uglavnom su mlađi podoficiri (po pravilu vodnici-vodnici I klase) na tim komandnim dužnostima učili iz raspoložive literature ili od kolega iz jedinice. U mom radaru P-15 recimo, nije bilo dovoljno detaljne literature, a za neke inovacije u radaru (digitalni brisač stalnih odraza) nikakve. I u jedinicama nisi ni imao od koga da naučiš sve detalje, tako da se sve svodilo na učenje “osnovnih stvari” i onda iskustveno učenje uz rad. Ovo naravno ne važi za svaku jedinicu i komandira ponaosob, ali moja iskustva kazuju da je gotovo svuda rad sa P-15 bio takav da se nisu iskoristile sve mogućnosti radara u borbi protiv aktivnih smetnji, prema gornjem opisu koji sam ispisao.

Takođe, nisu ni svi radari P-15 bili isto opremljeni. Neki radari su imali i antenu na visokim UNŽA jarbolima, neki ne. Moj radar recimo nije imao to. Neki radari su imali ekran panoramskog pokazivača nešto šireg prečnika od 9 inča, u koje je spadao i moj radar i samim tim i nešto bolju preglednost. I na koncu, neki radari su imali običan analogni brisač stalnih odraza, dok su neki radari, uključujući i “moj” imali digitalni brisač stalnih odraza jugoslovenske (slovenačke) proizvodnje sa posebnim sistemom za borbu (brisanje) protiv šumnih smetnji, a ta funkcija se uključivala podizanjem odgovarajućeg prekidača u gornji položaj. I ja sam to koristio, ali iako je bilo “pomaka” i šumne smetnje su bivale uže ili se podele u više manjih lepeza (sektora), pa nešto vidiš između njih (pre toga samo jedna jedinstvena debela, lepezasta i široka lepeza preko pola pokazivača), nije mi nešto puno pomoglo. A nikakve literature o tome nije bilo da naučim postoje li neka podešavanja (sigurno postoje). Ne zaboravite da tada nije bilo “interneta”, nego ili imaš knjigu ili nekoga ko zna pored tebe ili nemaš.

Problem je bio i kod radara P-15 koji su pre svega bili u sastavu ARJ PVO Kopnene vojske, čija se niska ispravnost ustanovila praktično tek kada su iz VOJIN-a počeli izuzimanje radara za potrebe narušenog sistema. Na kraju je izuzeto 7 kompleta, ali je nekoliko kompleta jednostavno vraćeno jedinicama zbog potpune neispravnosti i propusta u održavanju.

Sledeći problem je bio kod komandnih struktura koje su ponekad tražile od radara posedanje radarskih položaja koji nisu inžinjerijski uređeni, ali ni sa aspekta kvalitetnog rada, nisu odgovarajući. Rekli smo ranije da je potrebno obezbediti minimum 500 m polu-prečnika oko radara (optimalno 1500 m) da bi se pravilno formirao radarski snop. Takođe, ne možete radar smestiti na vrh brda, sa brdašcima neposredno okolo, gustim stablima, ili pak ponorom ispod njega i slično i očekivati “dobru sliku”, jer su precizno utvrđene dopuštene neravnine na zemljištu radi pravilnog formiranja snopa.

Takođe, na drugu stranu, kada se radar i postavi u ravnicu, recimo na neku njivu….bez obzira na kvalitet maskiranja, koji ipak u nemalom broju slučajeva nije bio na vrhunskom nivou, iskopana zemlja oko zaklona “usred njive” deluje demaskirajuće i opasno. Ako se radar uoči i pogodi avio bombom, šanse da radar ostane čitav su ravne nuli, uzimajući u obzir i njegovu laku konstrukciju.

Ono što je sa aspekta taktike trebalo raditi i što se i ustanovilo tokom rata, jeste da je najbolje da se radar postavlja u inžinjerijski uređene položaje uz prirodne zaklone, kao na primer uz neki drvored ili obod šume i da mu se dodeli sektor osmatranja od najviše 180-270 stepeni, a da mu “leđa” budu štićena prirodnim zaklonom i da u dodeljenom sektoru ima barem 500 metara čistine, uz teren sa neravninama ispod maksimalno dopuštenih za pravilno formiranje snopa.

Radar ne sme zračiti u kontinuitetu, već je potrebno naizmenično uključivati i isključivati zračenje i kombinovati zone osmatranja (gornju i donju). Pritom treba izbegavati vremenske šablone uključivanja i isključivanja zračenja i šablone uključivanja i isključivanja zračenja po azimutu.
Položaje je potrebno menjati barem na svaka 24 ili 48 časova.

Kada je radar u drugom stepenu (pauza) antenu obavezno spustiti na kabinu vozila i dodatno maskirati.
Maskiranje inžinjerijskog zaklona i radara mora biti maksimalno dobro izvedeno i tu nikako ne treba imati iluzije.
Agregat AB-8 je poželjno, u ovom slučaju, postaviti u šumarku ili drvoredu i okrenuti izduvnu cev “od radara”.
Potrebno je omogućiti rad posada iz izdvojene kabine sa pokazivačem, sa obaveznom opcijom daljinskog uključivanja i isključivanja zračenja.
Oklopljavanje radara sendvič panelima čelik-guma-čelik je bio dobar potez i veći broj radara je do kraja rata oklopljen.
I na kraju, naravno, potrebno je koristiti sve one mogućnosti koje sam radar nudi u borbi protiv šumnih smetnji, o kojima sam pisao na početku teksta, a koje većina posada nije primenjivala u potpunosti. Ja nisam siguran koliko bi to pomoglo jer nisam isprobao u praksi sve opcije, ali ostaje upitnik……

U sledećem tekstu ću opisati svoja lična iskustva u radu sa radarom sa posebnim osvrtom na rad tokom 1999-te godine. Biću veoma objektivan i realan. Naglasiću sve dobre strane, poteze i odluke, ali bogami i sve greške, zablude i promašaje koji su nas mogli skupo koštati....

Slika 1: Radarski pokazivač bez smetnji. Vremenska baza fino kruži, obeležavači azimuta i daljine se lepo vide.



Slika 2: Radarski pokazivač bez smetnji sa uočenim ciljem.



Slike 3 i 4: Radarski pokazivač pri pojavi sektorskih pasivnih smetnji





Slika 5: Najteži zadatak je bio borba protiv aktivnih smetnji. Izgled pokazivača pri aktivnim smetnjama

offline
  • Jester  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 28 Feb 2008
  • Poruke: 6256
  • Gde živiš: Srbija

U mojoj jedinici 211. okbr. je postojao sard. PVO naoružan Strelama-1M uz koje je išao i radar P-15. U sklopu istog sard. u naoružanju su bile i Prage kao i Strele-2M.

offline
  • Pridružio: 20 Maj 2017
  • Poruke: 1447

online
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2977

* Lična iskustva u radu sa radarom P-15 tokom NATO agresije 1999-te godine

I na kraju ovoga svega što sam zamislio ispisati o ovom radaru, ispisao bih svoja lična iskustva sa posebnim osvrtom na rat 1999-te godine, što verujem I sve najviše zanima.
Poredaću događanja nekim grubim hronološkim redosledom I davati svoje komentare.
Posebno aktivne I “napete” dane I noći ću malo detaljnije….Pišem iz sećanja, tako da ću za pojedine vremenske odrednice koristiti procenu….
Tekst se pokazao preobimnim, pa ću ga objaviti iz 2 dela….

* Period 24/03/99 pa do 20/04/99
Sa radarom P-15 smo se nalazili u kasarni u Danilovgradu na dan bombardovanja 24/03/99. Radar je bio van svog hangara, u podnožju brda ispod koga se smestila kasarna I bio je maskiran.
Oko 22 sata te prve ratne noći, smestili smo radar P-15 i ostalu tehniku Baterije za upravljanje vatrom u jedan šumarak na periferiji Podgorice, nedaleko naselja Stari Aerodrom.

Druge noći, preciznije 26/03/99, na položaj je izašao naš glavni osmatračko-akvizicijski radar 1RL128D Mečka. U toku noći je došlo do kvara na magnetronu i stiglo je naređenje da sa radarom P-15 zauzmem njegovo mesto na radarskom položaju na periferiji Podgorice pored reke Cijevne.
Stigao sam sa odeljenjem kasno uveče, pao je već mrak, a sa mnom je bio i komandir baterije i kolega vodnik, komandir radara za merenje visine PRV-16.
Spremili smo radar za borbeni rad i počeli. U kabini radara smo bili ja za pokazivačem i komandir baterije i komandir visinca PRV-16 kao “podrška”….Zračili smo u kontinuitetu nekih 2 sata (a pre nas Mečka nekih 2 sata) i kako nije bilo ciljeva, naređeno je da se vratimo u očekujući reon.
Ovaj položaj je mirnodopski položaj, verujem snimljen od strane NATO avijacije. Položaj je inžinjerijski uređen i zadovoljava sve uslove koje radar zahteva radi pravilnog formiranja radarskog snopa.

Sledeće jutro, 27/03/99 po mene je došao major, Načelnik operativnog 60. Srp PVO Kub i poveo me u izviđanje narednog radarskog položaja. Pokazao mi je okvirno gde je to i tada sam shvatio da nije u pitanje izviđanje, nego da mi samo saopšti i pokaže gde da dođem i posednem “položaj”.
Položaj sam stavio pod navodnike. Naime, Komanda puka je odredila na tom brdu iznad Podgorice, severo-istočno od grada, 3 položaja za moj radar P-15. Položaji su bila “tuga nebeska”. Niti jedan od 3 položaja nije bio inžinjerijski uređen. Prvi je bio na vrh neke čuke, a dole ponor. Drugi je bio tik uz jedinu asfaltiranu saobraćajnicu na tom brdu, a treći uz najveću zgradu na tom brdu (zgrada je havarisana, nije stambeni objekat).
Niti jedan od položaja nije omogućavao pravilno formiranje radarskog snopa, niti po poluprečniku od 500 metara od radara, niti po neravninama zemljišta, niti po nagibu terena (previse strmo).
Položaji su bili loši. Na njima smo se zadržali od 27/03/99 pa sve do negde 01 ili 02/04/99. Nismo imali niti jedan jedini cilj na radaru za tri-četiri noći. Toliko o kvalitetu položaja. Moj komandir voda, poručnik je skrenuo pažnju Komandi na to….ali….
30/03/99 imao sam priliku da sa tog brda gledam lično sa svojim vojnicima gađanje cilja u VaP-u od strane naše 4. Srb PVO Kub i to smatram jedinim “pozitivnim” trenutkom na tom brdu.
Inače na tom brdu smo zatekli i radar P-15 iz LARP PVO iz Podgorice (topovi 20/3 mm na BOV-3) i naše komande su došle na ideju da se “udružimo” i da radar našeg i njihovog puka rade naizmenično po 6 sati, a da se podaci o ciljevima prosleđuju na oba komandna mesta.
Ovu odluku ocenjujem pozitivno, jer smo tih prvih 5-6 dana ja i poručnik radili u smenama na radaru po 6-8 sati svaki, dakle radar je u proseku radio 12-16 sati na zračenju i na ekvivalentu (antena se i dalje okreće, visoki napon je isključen, neko minimalno zračenje i dalje postoji, ali bezopasno – ne isključuje se predajnik u potpunosti nego mu se smanjuje snaga predaje).
Inače, na ovom položaju sam, uz pomoć poručnika koji je već imao iskustva u ratovima “preko Drine” naučio i počeo raditi sa povremenim zračenjima, dakle prestali smo rad sa zračenjem u kontinuitetu koji je primenjen samo tokom 2 sata druge ratne noći (naše prve)…

Taktika rada: Radili smo uglavnom do 3 kruga sa zračenjem (cca 24-30 sekundi) pa onda 3 na ekvivalentu (cca 30 sekundi). Inače, dogovorili smo se kada ciljevi uđu u “zonu 50”, tj. unutar 50 km, da zračimo 2 kruga (cca 20 sekundi) pa 1 krug ekvivalent (cca 10 sekundi). Dakle da počestimo intervale uključenja i isključenja zračenja. Pritom smo izbegavali vremenske šablone i šablone po azimutu, prilikom isključivanja i ponovnog uključivanja visokog napona. Takođe, izbegavajući šabloniziran rad, menjali smo i zone osmatranja po visini i režime rada.
Ovo je važan momenat, jer smo se ovoga držali do kraja našeg angažovanja na radaru.

Negde 02/04/99 poseli smo još jedan mirnodopski položaj na periferiji Podgorice, kod jednog poljoprivrednog kombinata. Opet je u pitanju mirnodopski položaj i verovatno snimljen. Položaj je bio odličan i ispunjavao je sve zahteve za pravilno formiranje radarskog snopa i bio je izvanredno inžinjerijski uređen (zemlja na stranama zaklona sklonjena). Već prve noći imali smo ciljeve. Daljine uglavnom preko 50 km. Ipak, izdvojio bih drugu noć na tom položaju kada smo i ja i poručnik zajedno navodili našu 1. srb PVO Kub na cilj. Letelica je ušla u zonu 50 kilometara I nastavila do 17 km od nas, odnosno cca 14-15 km do raketne baterije. Kako raketna baterija nikako nije uspevala RStON-om da ostvari zahvat cilja, zbog prevelikog rizika te noći i predugog zračenja, prebacili smo zračenje na ekvivalent….

Već negde 04/04/99 Komanda puka je odredila nova 4 položaja na drugom brdu iznad Podgorice, ovaj put na jugo-zapadnom pravcu prema Cetinju. Tu smo se zadržali nešto duže, do negde 20/04/99.
Poseli sam sva 4 položaja, da bi se onda jednom vratili na jedan od njih koga smo znači poseli 2 puta.
Niti jedan od 4 položaja nije obezbeđivao pravilno formiranje radarskog snopa od zemlje, a i neravnine zemljišta i nagib terena je bio van dopuštenih granica. Samo 1 položaj je bio inžinjerijski uređen.
Ipak, uspevali smo da pratimo ciljeve, ali je pitanje koliko su naši podaci bili precizni. U tom periodu su se već sve češće na radaru pojavljivale šumne smetnje, pretežno pasivne i aktivne. Borili smo se protiv njih koliko smo znali i umeli, ali obično bezuspešno.
U ovom periodu bih izdvojio 2 detalja.
Prvi detalj je da su do polovine aprila, OARSt Mečka i radar za merenje visine PRV-16 upućeni na Kosovo I Metohiju u sastav 311. Srp PVO Kub.
Od tog trenutka moj radar P-15 postaje osnovni radar puka.
Drugi detalj je iznenadni nalet NATO avijacije dana 15/04/99 usred bela dana. Moj radar je bio u 3. Stepenu, a radio je radar P-15 iz LARP-a. Ništa nisu najavili i bili smo potpuno zatečeni. Odmah smo dobili komandu za prelazak u prvi stepen. Radili smo ja i poručnik zajedno. Radar je bio zaslepljen aktivnim šumnim smetnjama i nismo uspevali da razaznamo ciljeve. Brisač šumnih smetnji iz sastava uređaja DGBSO (Digitalni brisač stalnih odraza) je uspevao da smetnje malo “izlomi” i proredi, ali nam to nije puno pomoglo.
Radili smo nekih 45 minuta kada smo dobili naredbu za 3. Stepen. Izašli smo iz radara i saznali da smo dobili naredbu za prekid rada, jer je radar P-15 iz LARP-a gađan sa raketom V-Z Maverick, ali da je raketa promašila za 4-5 metara. Radar je samo “očešan” i minimalno je oštećen, sa mogućnošću nastavka rada.
Tada smo i saznali da su se nalazili na našem položaju koga smo mi koristili od 02 – 04/04/99 i zračili sa njega. Položaj je bio odlično inžinjerijski uređen I to im je verovatno spasilo glave.
Ipak, ostaje opor ukus veoma slabe koordinacije komande dva puka i propust da se komandi LARP javi da smo taj položaj već mi posedali i zračili sa njega.
Nakon par dana, došao nam je u posetu taj vodnik, komandir tog radara P-15 i dogovorili smo internu komunikaciju naša 2 radara radio vezom prilikom posedanja novih položaja da proverimo da li su već bili posedani.


……..nastavak sledi……………

online
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2977

* Lična iskustva u radu sa radarom P-15 tokom NATO agresije 1999-te godine

* Period 20/04/99 pa do 20/05/99

Po napuštanju položaju na ovom brdu, krenuli smo ka novoj seriji položaja u širem reonu sela Donji Kokoti pored Podgorice. Inžinjerijski su nam uređena 3 radarska položaja.
Jedan od njih je bio “pravi školski” što bi se reklo. Na njivi, sa uslovima za pravilno formiranje radarskog snopa u svih 360 stepeni. Ali….položaj je bio usred njive i sa iskopanom zemljom na ivicama zaklona je bio demaskirajući. Molimo sam komandira baterije da ovaj položaj ne posedamo. Komandir je prihvatio moju sugestiju i odlučili smo da ćemo posedati ostala 2 položaja.
To su možda bili, kada se sve okolnosti uzmu u ozbir, dakle i želja za što kvalitetnijim radom ali i za preživljavanjem, dva najbolja položaja koja smo imali tokom rata.
Položaji su bili udaljeni jedan od drugoga nekoliko stotina metara, a oba su bila uz visok, ali ne preterano gust drvored. Leđa su nam na taj način bila zaštićena od vizuelnog, optičkog osmatranja, pa ako hoćete možda i od udara protivradarskih raketa. Preostali prostor, negde 180-220 stepeni, je bio odličan za radar, sa dovoljno prostora za pravilno formiranje radarskog snopa i sa ravnim terenom.
Inžinjerci su nam još zaklon faktički nekako “ugurali” u drvored, tako da je maskiranje samim tim bilo veoma olakšano i položaji su bili na koncu odlično maskirani.
Počeli smo sa radom.
Imali smo ciljeve u zonama od 50-100 kilometara, ponekad se radilo o 1, ponekad o 2 formacije koje smo istovremeno pratili. Govorim “formacije” jer se po veličini i snazi odraza, gotovo sigurno radilo o 2 ili nekada o 4 aviona koja lete blizu jedan drugome.

Negde krajem aprila, stiglo je naređenje da sa radarom i odeljenjem odem u jednu privatnu automehaničarsku radionicu u Podgorici i tamo da se javimo tome i tome….
Otišao sam sa vozačem i prvim operatorom vojnikom. Kad smo stigli tamo, sačekali su nas inžinjeri i tehničari iz Beograda, zaduženi da nam radar P-15 oklope sendvič panelom čelični lim – tvrda guma – čelični lim, debljine oko 17 mm. Glavni inženjer mi je potvrdio da je sendvič panel testiran na metke iz automatski puške i da je delotvoran. S obzirom na “perolaku” konstrukciju radara, ovo mi je bilo pravo oduševljenje.
Radovi su trebali da traju jedan dan, ali nisu mogli biti završeni. Po odobrenju komandira baterije, otišao sam u svoj stan u Podgorici da se malo sredim, okupam i slično. To mi je bio prvi dolazak u stan od početka rata. Vozač i operator su odveženi u jedinicu od strane baterijskog FAP 2026….
Sutradan ujutru, malo osvežen, stigao sam u radionicu a tamo su me već čekali vojnik i vozač. Radar je bio oklopljen do podneva. Pozdravili smo se sa inženjerima i krenuli nazad na položaj.

U ovom periodu izdvojio bi veče 27/04/99 godine. Bili smo u 3. stepenu i spavali u objektu nedaleko položaja. Probudila nas je iznenada snažna detonacija, pa druga, pa treća i onda je krenula serija detonacija. Počeo je žestok avio napad na aerodrom Golubovci. Ne znam ni sam koliko je bombi palo, ali su se bogami ljudski “istresli” na njega NATO avioni.
Izašli smo ispred objekta i posmatrali. Napolju me već čekao rezervni potporučnik i rekao da su naši (1. Srb PVO Kub) upravo pre minut lansirali 2 rakete, ali da po njegovom mišljenju, nisu pogodili cilj. Ipak, da li zbog gađanja ili nečeg drugoga, svega koji minut nakon toga je napad na aerodrom prestao. Šteta je bila ogromna na infrastrukturi i na školsko-borbenim avionima u kaponirima….Aerodrom je prethodno napadnut i preko dana, ali sa nekoliko krstarećih projektila, ali ovo je bio pravi bombarderski napad.

Početkom maja nastavili smo rad sa ova 2 položaja, menjajući s jednog na drugi svaka 3-4 dana.

Tada nam je i stigla ekipa iz ČORT-a (čete za održavanje raketne tehnike) sa nekakvim kamionom FAP 13/14 I unutra je bio izdvojeni pokazivač za P-15. Potrošili smo par sati s njima da to uvežemo i proverimo. Izdvojeni pokazivač se mogao udaljiti cca 60-tak metara od radara, ali je imao "manu" da nije imao mogućnost daljinskog isključivanja zračenja, što bi značilo da bi morali zračiti neprekidno kada smo u borbenom radu. Možda bi mi 60 metara dalje bili bezbedni, ali bi nam radar verovatno stradao veoma brzo. Nismo hteli to, i ja i moj poručnik smo tražili od komandira baterije da nam odobri nastavak aktivnosti kao i do sada, u kabini radara uz naizmenična zračenja i isključenja zračenja. Odobrio nam je. Da sam tada znao, ono što sam saznao kada smo stigli u Srbiju, a to su razmere pogađanja radara P-15 i
žrtava među posadama koje su bile u kabinama, svakako ne bih doneo ovakvu odluku.

Obavestio sam komandira baterije da smo već “17 dana ovde” I da bi bilo potrebno da tražimo dalje položaje. Složio se, ali nam komanda puka nije odobrila aktivnost izviđanja narednih položaja.
Bili smo ljuti i nervozni ali smo nekoliko dana kasnije shvatili i razlog.
U maju mesecu je bilo vidno da NATO avijacija leti više i češće i na pokazivaču su redovno praćene formacije na daljinama od 50 – 100 km i to ponekad i 3-4 formacije istovremeno (cca 10-15 pojedinačnih aviona) od kojih neki idu nazad, a neki tek kreću “ u akciju”….
Polovinom maja nam je javljeno da je naša 2. Srb PVO Kub, detaširana na područje KiM, izvršila gađanje NATO bombardera A-10A u TV režimu. Raketa se aktivirala u “blizini” cilja, ali nemamo podataka o sudbini aviona.
I tada…negde 19/20 maja stiglo je naređenje da se preostala tehnika 60. Srp PVO Kub, seli u reon Beograda (širi reon Obrenovca) u ispomoć 8. Raketnom divizionu Neva. Idu 2 kompletne raketne baterije Kub (jedna iz reona poluostrva Luštica) i ono tehnike što je preostalo od naše baterije za upravljanje vatrom – radar P-15, UKUV i visinac PRV-9….
Kolona je krenula negde 20/21. Maja, ali ja nisam išao sa mojim radarom, već je u pratnji išao kolega komandir UKUV-a. Ja sam, s obzirom da sam jedini preostao koji znam da vozim guseničare, dobio zadatak da utovarim zaostalo samohodno lansirno oruđe SLO iz sastava 1 .srb PVO Kub na vučni voz i dopratim ga u reon Obrenovca. Utovario sam SLO na vučni voz bez problema i krenuli smo na put. Zastali smo negde severno od Podgorice da pretovarimo SLO na drugi, manji voz. Ovo je bio izazov jer se radilo u kanjonu Morače i dole je bilo strmo. Uz dosta opreza i truda, uspeo sam da izvezem SLO sa jednog i da ga navezem na drugi vučni voz i utvrdim. Dovoljno je da vam kažem da smo tokom ovog marša, izgubili RStON baterije sa poluostrva Luštica, koji se prilikom sličnog manevra, survao u kanjon. Nije bilo povređenih.
Nastavili smo put i negde 22/05/99 stigli u reon Obrenovca.

Naredni dan sam bio svedok razgovora komandanta 8. Raketnog diviziona PVO Neva sa mojim komandirom baterije o tome “šta imamo od tehnike”. Moj kapetan je rekao da imamo osposobljeno odeljenje P-15 sa izdvojenim pokazivačem. Komandant 8. Rd PVO Neva je odmahnuo rukom i rekao da ima dovoljno osmatračkih radara. Tako se završio moj ratni put sa radarom P-15. Do kraja rata, radar nije više borbeno angažovan.
Ja sam još u periodu 30/05/99 – 01/06/99 proveo na ispomoći u našoj 1. Srb PVO na dužnosti komandira odeljenja SLO (samohodno lansirno oruđe). Ostalo vreme sam proveo sa vojskom i iskreno, iako sam bio bezbedan, pomalo se i smarao…..

Slika 1: "Moj" radar P-15 na tek posednutom položaju Donji Kokoti. Do mene desno je moj vojnik prvi operator....



Slika 2: Pogled na radar sa udaljenosti od oko 100 metara. Vide se prednosti prirodnih zaklona...



Slika 3: Izviđački par NATO aviona iznad naših položaja



U sledećem tekstu daću kratku analizu svega ovoga, u par rekao bih čisto statističkih podataka, da bi to bilo što objektivnije....

online
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 2977

* Kratka analiza mog rada sa radarom P-15 u okviru 60. srp PVO Kub

Ovo će biti samo kratka sublimacija aktivnosti i neka pojašnjenja. Dakle, bilo je jasno da komanda 60. puka nije inicijalno imala neke posebne ideje sa radarom P-15, već je rad planiran u okviru raketnog puka Kub, sa osnovnim radarima OARSt Mečka i PRV-16, uvezanih na UKUV, pri centralizovanom radu u K-1 ili bez njega. Radar P-15 je planiran kao dopunsko i pomoćno sredstvo. U tom smislu je komanda puka i odabrala položaje na brdu severoistočno od Podgorice, da se tu smeste upravo ti osnovni radari. Kako je došlo do kvara Mečke druge ili treće ratne noći (kako ko broji), bili su primorani da na te položaje dovedu radar P-15 iako su ti položaji bili potpuno neodgovarajući. Kako da izveste pretpostavljene komande, da komanda puka nije zaživela treći dan rata?
Takođe, na taj način su dalje traženi i naredni položaji i nađen je položaj na brdu jugoistočno od Podgorice prema Cetinju, koji opet odgovara osnovnim radarima, ali ne i P-15. Kako je Mečka bila popravljena, zauzeli smo sve zajedno te položaje, s tim što su Mečka i PRV-16 bili blizu i poveazni na UKUV odakle se pratilo stanje u VaP-u i komandovalo, a ja sam sa radarom P-15 bio više stotina metara dalje od njih i samo javljao ciljeve talasom obaveštavanja, kao dopuna.
Čak su jedne noći koristili i visinac PRV-16 i izmerili visine za 8 ciljeva.

Kada je prvih dana aprila stigla komanda da se Mečka i PRV-16 detaširaju na Kosovo i Metohiju, kao i 4. raketna baterija Kub (2. raketna baterija je već ranije bila detaširana u reon Beograda, a 3. raketna baterija pripojena Mornarici na poluostrvu Luštica), 60. srp PVO je faktički "spao" na 1 raketnu bateriju Kub i radarsko odeljenje P-15 i UKUV. Imali smo i rezervni visinac PRV-9, ali bez obučene posade.
Tada je shvaćeno da je sada P-15 osnovni radar puka i da mu se moraju pronaći odgovarajući položaji.
Tako je vršeno izviđanje i pronađeni su položaji u reonu sela Donji Kokoti jugo zapadno od Podgorice i kako sam opisao, položaji su bili veoma dobri i u njima smo radili praktično preostalo vreme rata do 20/05/99 i detaširanja u širi reon Beograda (Obrenovca).
U Obrenovcu je naša raketna baterija par dana primala talas obaveštavanja od 8. raketnog diviziona PVO Neva, a zatim je početkom juna objedinjena komanda sa 310. raketnim pukom PVO Kub iz Kragujevca, koji je takođe došao u reon Obrenovca sa svoje 2 raketne baterije i kompletnim radarskim sredstvima baterije za upravljanje vatrom, uključujući i njihov radar P-15.
Počeli su zajednički rad na njihovoj Mečki i moj poručnik je bio angažovan tamo, a moj kolega vodnik komandir UKUV-a je bio angažovan u zajedničkom radu na UKUV-u. Počela je razrada planova za zajednički rad na radaru (radarima) P-15 između mene i kolege iz Kragujevačkog puka, ali je prekid rata to zaustavio.....

Kratka statistika najbolje pokazuje visok stepen iskorištenosti rada radara P-15 iz sastava "mog" 60. srp PVO Kub:
- broj angažovanih dana - cca 54 dana
- broj angažovanih radnih sati na zračenju i/ili ekvivalentu - cca 650 radnih sati
- broj posednutih radarskih položaja - 11
- prosečno dnevno angažovanje radara: 12-13 sati na zračenju i/ili ekvivalentu

Radar nije pogođen i preživeo je rat..... Smile

Slika 1: Radar P-15 u marševskom položaju

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 666 korisnika na forumu :: 27 registrovanih, 4 sakrivenih i 635 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2732 - dana 31 Okt 2019 06:39

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., amaterSRB, Apok, aramis s, Dragan1998, FOX, i.gvozdenovic, indja, kovacicbozo, Kožedub, krunomiletic5, Kubovac, ljuba.b, LUDI, M74AB3, Marko Marković, Metanoja, Milan A. Nikolic, Milos ZA, Novi, rkekoke, Sasa Pavlovic, stegonosa, USSVoyager, zixo, zlaya011, 187