offline
- ltcolonel
- Stručni saradnik foruma
- Nebojša Đokić
- vojni istoričar
- Pridružio: 03 Jun 2010
- Poruke: 4066
- Gde živiš: Novi Beograd
|
- 14Ovo se svidja korisnicima: Sirius, pavlo, amaterSRB, goxin, amstel, Voja1978, miodrag, RJ, MB120mm, Dorcolac, ikan, zlaya011, voja64, jastreb1234
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Napisano: 16 Sep 2019 11:32
Gledam, gledam i ne mogu da nađem da postoji ova tema na forumu. Ako je ima nek moderatori ovo kratko sočinjenije prebace tamo.
Jedan stari, vrlo kratki tekst o direktnom pretku našeg legendarnog trocevca.
Небојша Ђокић, 86 година чувеног топа - Предак нашег троцевца, Војска од 19. октобра 2000, 38
https://www.academia.edu/40364225/Не.....2;_2000_38
Dopuna: 16 Sep 2019 15:42
Evo jednog isto tako starog teksta o 20/3 mm M-55 iz sredine devedesetih ja mislim da je objavljen, nećete verovati, u listu Student. Zato je i stil takav ali mislim da je za prvu informaciju još uvek OK.
Противавионски топови
У савременим ратним условима аутоматски противавионски топови имају широку област употребе. Користе се пре свега за гађање циљева у ваздушном простору (нисколетећих авиона, хеликоптера, беспилотних летелица, крстарећих ракета, падобаранаца...) и циљева на земљи (пешадије, лакооклопљених и неоклопљених циљева...). Основни параметри на основу којих се оцењује могућност њихове употребе су брзина гађања, ефикасан домет, време лета пројектила и дејство пројектила на циљу.
Аутоматски топови калибра 20 мм су, последњих деценија, били најчешћа оруђа у наоружању најразвијенијих армија у свету, пре свега на западу. Овај калибар данас не испуњава све захтеве који се постављају овој врсти оружја. Данас се настоји да се циљеви гађају на што већим даљинама, при чему је неопходно постићи и што већу пробојност оклопа. Међутим ова оруђа имају и својих добрих карактеристика: велику брзину гађања, мале габаритне димензије и малу силу трзања. Нарочито су ефикасна при дејству по ракетним пројектилима (крстарећим ракетама).
Последњих година се уводе већи калибри.
Вучна противавионска артиљеријска оруђа
20/3 мм М 55
Топ 20/3 мм М 55А4, чувени троцевац, домаће производње развијен је из швајцарског топа Хиспано ХС 404 а овај, опет, води порекло од немачког Бекеровог топа 20 мм још из периода Првог светског рата. Али кренимо редом.
Бекеров топ (2 cm Flugzeuge-Maschinen-Kanone Becker Type 2)
Рајнхолд Бекер (Reinhold Becker), власник фабрике Шталверке Бекер у Вилиху (Stahlwerke Becker - Willich am Rheim), патентирао је 27.октобра 1914. г. конструкцију аутоматског топа калибра 20 мм. Овај топ ће постати не само први аутоматски топ инсталиран на авиону, него ће бити и директан предак читаве серије чувених авионских и противавионских топова, укључујући и нашег троцевца М 55. Основни механизам топа ће остати непромењен све до данас.
Топ Бекер је био изузетно лак, свега око 30 кг, пунио се оквиром и дејствовао је по принципу трзања. Теоријска брзина гађања је износила 400 мет/мин. Бекер је свој топ патентирао и у тада неутралним САД 22.јуна 1915. г. да би спречио његово копирање од стране земаља Антанте.
Први Бекеров топ Тип.1 био је први пут инсталиран у предњем делу (у отвореној турели) авиона Гота Урсинус ГI (Gotha-Ursinus GI w.n.B.1092/14) у пролеће 1915. г. мало пре него што је машина послата на Источни фронт. Ова инсталација је послужила само за демонстарацију и прва испитивања. Тек у зиму 1917. г. инсталиран је први топ Бекер и то новог типа, Тип.2, на авион Албатрос ЈI (w.n710/17) у циљу испитивања на фронту. Топ је инсталиран на десној страни кабине осматрача и био је предвиђен за дејство по циљевима на земљи. Један топ Бекер је инсталиран и на авион АЕГ ЈI (AEG JI) који је убрзо после тога био оборен и пао иза француских линија. Тако је топ, потпуно исправан, пао у руке савезницима који су започели његово испитивање са великим интересовањем. До краја Првог светског рата појавио се и Тип.3, али је ипак већина од 111 испоручених топова Бекер, немачком РВ (Fliegertruppen) до септембра 1918. г. припадала Типу.2. Топови су инсталирани на појединим авионима различитих типова: АЕГ ГIVК тј. AEG GIVK (Kanone), Ханса Бранденбург В.19 (Hansa Brandenbrug W.19) и Фридрихсхафен ГIIIА (Friedrichshaven GIIIA). Неки од топова Бекер су били уграђени и на морнаричким Цепелинима коришћеним за патролирање над Северним морем. Топ Бекер Тип.2 (2 cm Flugzeuge-Maschinen-Kanone Becker Type 2) је имао калибар 20 мм, масу 30 кг, пунио се оквиром са 12 метака, почетна брзина зрна је била 480 м/с и теоријска брзина гађања 300 до 350 мет/мин.
Топови Ерликон (Oerlikon)
По завршетку Првог светског рата, савезници су запленили већи број топова Бекер. У француском арсеналу у Питоу (Puteaux) вршено је њихово интензивно испитивање а један примерак је марта 1919. г. стигао на испитивање и у САД. Убрзо ће, већ крајем 1918. г., патентна права откупити швајцарска фирма СЕМАГ (SEMAG - Seebach Maschinenbau Aktien Gesellschaft) из Цириха и тако ће започети нови живот овог изванредниг топа.
Фирма СЕМАГ ће започети прозиводњу преправљене верзије топа Бекер и нови топ ће продати 1921. г. Кини и [панији. Убрзо ће СЕМАГ бити преузет од фирме Ерликон (Werkzeug Maschinenfabrik Oerlikon) из Ерликона у [вајцарској. Ерликон ће развити нову конструкцију засновану на Бекеровој и СЕМАГ-овој конструкцији познату као Тип С (Type S). Међутим у серијској производњи ће се задржати и Бекерова конструкција као Тип Ф (Type F) и СЕМАГ-ова као Тип Л (Type L). Ускоро су уследиле наруxбине из целог света: Бугарска, Литванија, Пољска, Португал и скоро све јужно америчке државе. Француска је откупила лиценцу за производњу ерликона под ознаком 2 цм Митраљез Ц.А. Ерликон (2 cm Mitrailleuse C.A.Oerlikon). Јапан је у 1935. г. купио 40 ерликона али је откупио и лиценцу за производњу верзије Тип ФФФ (Type FFF) под ознаком Тип 98 (Type 98 ). Чехословачка је неке ерликоне увела у наоружање под ознаком вз.35 (vz.35). Немци су употребљавали ерликоне под ознакама 2 цм Флак 28 и Флак 29 (2cm Flak 28 и 2 cm Flak 29). Све касније заплењене ерликоне су такође водили под ова два типа. Британци су за своју РМ наручили ерликоне Тип ФФС (Type FFS). Ови топови су серијски произвођени у САД под ознаком 20 мм аутомстки топ Мк.IV (20 mm Automatic Gun Mark IV). По избијању Другог светског рата огроман број ерликованих топова је произведен за потрбе РМ Велике Британије и САД а много их је произведено и у копненој верзији на различитим постољима. Премда је велика већина топова ерликон употребљених у рату била морнаричке верзије ипак су то, по општем мишљењу, са немачким топовима 20 мм (Flak 30 и Flak 38 у разним верзијама), најзначајнији топови овог калибра употребљени у Другом светском рату. Био су то изванредни топови, чија је једина мана била релативно сложена конструкција и због тога нешто виша цена.
Почетком тридесетих година у фирми Ерликон су започели поновни развој авионских топова. Нови авионски топови су први пут званично представљени на XIV ваздухопловној изложби у Паризу одржаној од 16.новембра до 2.децембра 1934. г. До тада су вршене само пробе на посебно модификованим авионима. Фирма Ерликон је представила свој топ 20 мм Ерликон Ф.Ф. (20 mm Oerlikon F.F.) предвиђен за уградњу у или испод крила. Ови топови ће касније бити уграђени на многим авионима, укључјући и чувене Ме-109. Управо на ловачким авионима Ме-109-Е3ј ови топови ће ући први пут у наше наоружање још пре Другог светског рата.
Хиспано Суиза ХС 404 (Hispano Suiz HS 404)
Одмах по појави “моторског-топа” ерликон фирма Хиспано Суиза је откупила лиценцу за њега и уградила га са извесним изменама на своје моторе Hispano 12 X и Hispano 12 Y за гађање кроз осовину редуктора и елисе. Нови топ је први пут званично представљен на XIV ваздухопловној изложби у Паризу и одмах је скренуо пажњу на себе. Његова званична ознака је била топ 20 мм Хиспано Суиза С (20 mm Hispano Suiza S) и убрзо је уведен у наоружање више типова ловачких авиона, пре свега француских . Његова подваријанта С9 (S9), уграђена на ловцу Девоатин Д.510 (Dewoitine D.510) је имала следеће тактичко-техничке карактеристике: укупна маса топа (без оквира) 52 кг, укупна дужина топа 2169 мм, маса оквира за 60 метака 11,3 кг, маса метка 240 гр, маса зрна 124 гр, почетна брзина зрна 835 м/с, повратна сила 140 до 150 кг и теоријска брзина гађања 480 мет/мин.
Ускоро се појавила нова верзија овог топа са ознаком Хиспано Суиза ХС 404 (Hispano Suiza HS 404) која је уведена у наоружање француских ловачких авиона (Моран Солније МС. 406 и Девоатин Д.520) непосредно пред почетак Другог светског рата. Нови топ је по спољном облику и димензијама сличан топу типа С9 али он ради по другом принципу, тј на принципу позајмице барутних гасова.
Интересантно је да су предратни југословенски ловачки авиони ИК-2 и ИК-3 били наоружани топовима Хиспано Суиза. Ик-2 је имао топ С9 а ИК-3 топ ХС 404.
Током Другог светског рата фирма Хиспано Суиза је развила копнене верзије топа ХС 404 и то једноцевну и троцевну. [вајцарска армија је усвојила обе верзије (једноцевну и троцевну) овог топа под ознаком Флак 43 (Fliegerabwehrkanone 43 и Fliegerabwehrkanone Drilling 43).
20/3 мм М-55
До половине педесетих година јединице ЈНА биле су опремљене ПВО средствима трофејног порекла, уз ПВО средства совјетског и америчког порекла. Половином педесетих година почиње модернизација прво ЛПАА, која је била најмасовније заступљена у јединицама ЈНА. Од швајцарске фирме Хиспано почетком педесетих година Југославија је откупила лиценцу за серијску производњу топа ХС 404, па је овај топ уведен у наоружање ЈНА под ознаком Противавионски топ 20/3 мм М.55.
На основу лиценце фирме Хиспано, троцевни ПАТ 20/3 мм М55 се производио у Заводима Црвена Застава Крагујевац. ВТИ био је задужен за праћење производње и утврђивање узрока у отказу аутомата, због чега је почетком 1970. г. усвојена је модификација аутомата 20 мм М55. У 1961. г. постављен је од Управе ПВО задатак за модернизацију тог ПАТ кроз развој уређаја за полуаутоматско покретање. Прототип је завршен 1967. г., нулта серија 1974. г. а серијска производња је почела 1975. г. Преносни механизам чини механички варијатор фрикционог типа и редуктор. За погон уређаја користи се Wankelov мотор са унутрашњим сагоревањем. Уградњом уређаја за полуаутоматско покретање остварено је повећање ефикасности топа за три пута.
Сем основне верзије топа ПАТ 20/3 мм М55, модернизацијом су реализоване следеће верзије топа:
- ПАТ 20/3 мм М55А2Б1 са новом механичком нишанском справом,
- ПАТ 20/3 мм М55А3Б1 који, сем нове нишанске справе, има и уређај за полуаутоматско покретање,
- ПАТ 20/3 мм М55А4Б1 са нишанским-рачунарским-хидрауличким уређајем Галилео (Ј171). Ту верзију развила је Црвена Застава од 1969. до 1974. г.
Југославија је у Салвадор извезла 12 хаубица 105 мм М56, 32 ПА топа 20/3 мм М-55, 4 самоходна ПА топа 20/3 мм М-55, 60 минобацача 120 мм УБ М-52 и непознати број минобацача 120 мм М-74.
Такође је и у Хондурас извезен мањи број ПА топова 20/3 мм М-55.
20/3 мм М 55 А4
20/3 мм М 55 А4 је одличан топ у својој класи, премда се калибар од 20 мм, данас сматра недовољно снажним. Маса оруђа на ватреном положају је 1070 кг. Почетна брзина зрна, зависно од врсте, од 835 до 850 м/с. Теоријска брзина гађања 1950 до 2250 метака/мин. Највећи хоризонтални домет је 5500 м, вертикални 4000 м. Гађа циљеве у ваздуху, брзине до 300 м/с, на даљинама до 1500 м и у висину до 1000 м. Неоклопљене земаљске циљеве гађа на даљинама до 2000 м а лако оклопљене циљеве до 600-1000 м звисно од дебљине оклопа. Време лета тренутно-запаљивог зрна до даљине од 1000 м је 1,69 с. Из топа је дозвољено испалити 180 зрна по цеви, у непрекидној ватри, услед чега се цев загреје до 2500C, после чега је неопходна пауза од 5 до 10 минута, ради хлађења. @ивот цеви је 10.000 метака. Дозвољена дужина трзања 18-22 мм. Хоризонтално поље дејства је 3600 а вертикално од -50 до +830. Димензије гума су 6,40x16 а притисак у њима 1,8-2,2 атм. Оруђе опслужује 7 послужилаца, рачунајући и командира одељења.
20/3 мм М 55А4 је противавионски артиљеријски систем без сопствене вуче. Систем није аутоматски и може да се примењује само у ограниченим временским условима. За гађање циљева ваздуху и на земљи користи се хидрауличко-рачунско-нишански уређај Ј171 који као уводни елеменат користи косу даљину циља у параметру. Уређај Ј171 обезбеђује и обједињује три соновне функције: полуатоматско покретање брзином од 0,3 до 80 0/с по правцу и од 0,3 до 50 0/с по елевацији, аутоматско решење сусрета пројектила са циљем у ваздуху на основу заузете брзине циља од 0 до 350 м/с, косе даљине циља у параметру од 2 до 12 хектометара и угаоних брзина праћења циља по правцу и месном углу и, најзад, нишањење на циљеве у ваздушном простору и земљи. Омогућава гађање ваздушних циљева на даљинама до 1500 м. Иначе, уређај Ј171 се производио у домаћим фабрикама, по лиценци уређаја П.36 италијанске фирме Галилео.
Систем се састоји из три једноцевна аутомата HS 404, нишана и лафета са подвоском на два точка који се одваја и служи за превожење система помоћу вучног возила од 1,5 до 3 тоне. Три аутомата монтирана су у колевци и спојена заједничком обујмицом тако да се по месном углу нишани једновремено са сва три аутомата. У сваки аутомат меци се доводе из посебног магазина у виду добоша у који може да стане по 60 метака. Борбени комплет се састоји од 1200 зрна од тога 900 тренутних и 300 панцирних. На ротирајућем делу лафета смештен је нишан, хидраулички и ручни механизми за нишањење, механизам за нивелисање и други. Ротирајући део има спреда браник а позади седиште за стрелца-нишанxију.
20/1 мм М-55 (М-75)
За ПА заштиту пешадијски јединица и јединица ТО покренут је развој једноцевног ПАТ 20 мм. Два прототипа су урађена 1973. г. Усвојено је решење Црвене Заставе са трокраким лафетом, а већ 1975. г. топ је усвојен у наоружање.
Основне карактеристике топа су: поље дејства по правцу 3600, по елевацији од -30 до +830 . Максимална угаона брзина по правцу 165 0/с а по висини 60 0/с. Маса топа је 300 кг.
|