offline
- Lucije Kvint
- Super građanin
- Pridružio: 03 Jan 2012
- Poruke: 1091
- Gde živiš: Beograd
|
PA topovi, a PA mitraljezi pogotovu, su decenijama bili zapostavljeni, na račun mnogo efikasnijih MANPAD-ova i ostalih PA raketa malog dometa: vertikalni i kosi domet su primetno veći od PA topova (zavisno od kalibra naravno, ali mislim da ni 57 mm ne može da se takmiči ni sa Iglom u pogledu i vertikalnog i kosog efikasnog dometa) a efikasnost pogadjanja mnogo veća. Ako se ne varam, čak i pojedinačno ispaljena Igla ima znatno veću verovatnoću pogadjanja od celog voda PA topova, i to za daljine koje nisu granične za PA topove. Kad se uporedi vod PA topova (3-4 topa, ako topovi nemaju nišanski radar ili bar laserski daljinomer) sa jednim strelcom na npr, Igli, uz koga eventualno može da ide i pomoćnik, jasno je šta je racionalnije. Ovakvo protežiranje raketa na račun PA topova čak i u niši do 3 km visine, je bilo opravdano za poslednjih 50tak godina, jer se PVO susretao sa malobrojnijom ali znatno bržom i modernijom avijacijom, koja je zahvaljujući napredku avionike i oružja koje nosi praktično počela da primenjuje načine napada ciljeva na zemlji koji je čine imunom na PA topove.
Ovo moram da pojasnim, za one koji nisu PVO "topovci": kada uporedite kosi domet PA topova i daljinu i visinu napada aviona na tačkasti cilj, vod PA topova može zaista da brani cilj (to znači nezavisno od pravca napada) samo od klasičnog napada otkačinjanjem običnih bombi. Već i nevodjena raketna zrna su problem, jer ih avion lansira sa znatno veće daljine od dometa topova. LPA PVO taktika je na to odgovorila pomeranjem vodova od branjenog cilja, u pravcu očekivanog napada, ali to sad povećava broj vodova neophodnih za odbranu tačkastog cilja.
Ima još jedno ograničenje kod PA topova, koga nema kod PVO raketa, uključujući i najednostavnije, tipa Strela: da bi vod topova zaista sa deklarisanom verovatnoćom pogodio avion koji mu je u dometu, avion treba da se kreće pravolinijski i konstantnom brzinom! Samo pod tim uslovima (i još, ne manje važno ni lakše, posada treba da zna što tačniju daljinu i brzinu cilja) se zaista može gadjati avion, sve drugo je šenlučenje sa mizernom šansom za pogodak. Jedan od razloga za ovakvu situaciju je odnos maksimalne brzine aviona i PA zrna, koji je od pojave supersoničnih aviona praktično isti već na polovini kosog dometa: jedan par opanaka je gadjati topom klipni avion iz drugog svetskog rata, a sasvim nešto drugo kad avion može da izvuče brzine veće od 2 maha.
I sve je ovo još i pilo vodu dok avionika i oružje koje avioni nose praktično nisu ukinuli potrebu da avion bar neko vreme na cilj ponire pravolinijskom putanjom, konstantnom brzinom, da bi uspešno nanišanio "glupom" bombom ili nevodjenim zrnima. Em što može da napada sa većih visina od dometa topova, em ne mora ni da izvodi taj klasičan manevar nišanjenja, koji ga čini ranjivim na vatru PA topova.
Ono što stoji je da razvoj i modernizacija PVO topova nisu dovoljno pratili tehnološki razvoj:
- već samo prepuštanje izračunavanja tačke susreta najprimitivnijem digitalnom računaru (u odnosu na sve ostale analogne nišanske sprave) značajno poboljšava verovatnoću pogotka.
- ako se nišanska sprava na bazi digitalnog računara "hrani" kvalitetnim podacima o visini i daljini cilja, a kad je sprava digitalna nema potrebe ni za poslužiocima niti čak za servomotorima koji bi uvodili parametre u nišansku spravu, dovoljno je kablom ili usmerenom relejnom radio vezom dovesti podatke u računar, verovatnoća pogodka dalje raste
Računari i digitalna transmisija podataka od VOJIN-a, preko komandnog mesta voda do topa, mislim da je to postalo široko dostupno već krajem 70tih godina, sa pojavom PDP računara.
Dodatna poboljšanja:
- digitalna kamera koja "gleda" duž nišanske linije dodatno podiže mogućnosti nišansko-računarske grupe: već sa ovim unapredjenima računar sa komandnog mesta može da proračunava vatrenu zavesu i da dodatno podigne verovatnoću pogodka aviona koji se i ne kreće "predvidivo"
- laserski daljinomer (a time i brzinomer) bar na nivou voda, obezbedjuje tačne podatke o cilju nezavisno od komandog mesta
I digitalna kamera i laserski daljinomeri su jeftini/dostupni već od početka 90tih godina, znam naravno da je Boforski sa početka 80tih imaju laserski daljinomer.
Nišanski radar na topu ne razmatram kao prihvatljivu opciju za masovnu modernizaciju PA topova, mislim da je preskup (mada nemam tačnu predstavu koliko košta:-)). Mislim da je znatno povoljnije (jeftinije) uvesti PA topovima mogućnost gadjanja ciljeva u uslovima redukovane vidljivosti korišćenjem digitalnih IC kamera, predpostavljam da bi one koje se koriste na tenkovima odgovarale, mada ne znam ni njihovu cenu.
Dakle, imalo je i te kako prostora da se efikasnost PA topova poveća, mislim na masovnu modernizaciju... Možda nije u pitanju samo inercija, već je procenjeno da se to ne isplati, jer moderni avioni generalno ne ulaze u domet PA topova, a i nišu PA topova je jeftinije i efikasnije zatvoriti sa MANPAD-ovima. Oklopna vozila sa PA topovima (i ruska 23/2 i nemačka, beče 35/2) i nišanskim radarom, meni to izgleda potpuno neracionalno za efekat koji se dobija.
Sprega PA topova sa nišanskim radarom, akvizicionim radarima, svim mogućim senzorima, to postoji odavno, za odbranu vrednih ciljeva, pre svega od raketa, npr. na brodovima.
Sve u svemu, od prilike u opisanom stanju je LPA dočekala masovnu pojavu dronova.
|
