Trupna PVO

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

goxin samo kaze da je steta sto se pored velike 30-ke ne radi i mala 30-ka .
To sve moze na kapaljku da udje za neko vrijeme a za sada relano je iskoristiti trocjevce i jednocjevce pored praga

@svevid , koja municija od 25 mm ima tempirnu municiju ili slicno nesto ?

• 1Ovo se svidja korisniku: goxin
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nato 25x137mm airburst...imaju i abg 25mm

Postoje prerade Sergeja 23mm u 25x137mm ,Poljaci mislim...nevezano za airburst municiju

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svevide opet treba ti radar da otkrije dron osmatranjem ćeš ga teško naći nije nemoguće al teže airburst municija za top 20mm to nećeš videti kod nas a PASARS-a sa 40mm L70 nema dovoljno, dakle najefikasnija odbrana je kišobran od ečektronskog ometanja sve ostalo je poslednja linija odbrane.

• 10Ovo se svidja korisnicima: SVEVID., goxin, loon123, dac, 8u47, bojank, voja64, Kenanjoz, Helket, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

PA topovi, a PA mitraljezi pogotovu, su decenijama bili zapostavljeni, na račun mnogo efikasnijih MANPAD-ova i ostalih PA raketa malog dometa: vertikalni i kosi domet su primetno veći od PA topova (zavisno od kalibra naravno, ali mislim da ni 57 mm ne može da se takmiči ni sa Iglom u pogledu i vertikalnog i kosog efikasnog dometa) a efikasnost pogadjanja mnogo veća. Ako se ne varam, čak i pojedinačno ispaljena Igla ima znatno veću verovatnoću pogadjanja od celog voda PA topova, i to za daljine koje nisu granične za PA topove. Kad se uporedi vod PA topova (3-4 topa, ako topovi nemaju nišanski radar ili bar laserski daljinomer) sa jednim strelcom na npr, Igli, uz koga eventualno može da ide i pomoćnik, jasno je šta je racionalnije. Ovakvo protežiranje raketa na račun PA topova čak i u niši do 3 km visine, je bilo opravdano za poslednjih 50tak godina, jer se PVO susretao sa malobrojnijom ali znatno bržom i modernijom avijacijom, koja je zahvaljujući napredku avionike i oružja koje nosi praktično počela da primenjuje načine napada ciljeva na zemlji koji je čine imunom na PA topove.

Ovo moram da pojasnim, za one koji nisu PVO "topovci": kada uporedite kosi domet PA topova i daljinu i visinu napada aviona na tačkasti cilj, vod PA topova može zaista da brani cilj (to znači nezavisno od pravca napada) samo od klasičnog napada otkačinjanjem običnih bombi. Već i nevodjena raketna zrna su problem, jer ih avion lansira sa znatno veće daljine od dometa topova. LPA PVO taktika je na to odgovorila pomeranjem vodova od branjenog cilja, u pravcu očekivanog napada, ali to sad povećava broj vodova neophodnih za odbranu tačkastog cilja.

Ima još jedno ograničenje kod PA topova, koga nema kod PVO raketa, uključujući i najednostavnije, tipa Strela: da bi vod topova zaista sa deklarisanom verovatnoćom pogodio avion koji mu je u dometu, avion treba da se kreće pravolinijski i konstantnom brzinom! Samo pod tim uslovima (i još, ne manje važno ni lakše, posada treba da zna što tačniju daljinu i brzinu cilja) se zaista može gadjati avion, sve drugo je šenlučenje sa mizernom šansom za pogodak. Jedan od razloga za ovakvu situaciju je odnos maksimalne brzine aviona i PA zrna, koji je od pojave supersoničnih aviona praktično isti već na polovini kosog dometa: jedan par opanaka je gadjati topom klipni avion iz drugog svetskog rata, a sasvim nešto drugo kad avion može da izvuče brzine veće od 2 maha.

I sve je ovo još i pilo vodu dok avionika i oružje koje avioni nose praktično nisu ukinuli potrebu da avion bar neko vreme na cilj ponire pravolinijskom putanjom, konstantnom brzinom, da bi uspešno nanišanio "glupom" bombom ili nevodjenim zrnima. Em što može da napada sa većih visina od dometa topova, em ne mora ni da izvodi taj klasičan manevar nišanjenja, koji ga čini ranjivim na vatru PA topova.

Ono što stoji je da razvoj i modernizacija PVO topova nisu dovoljno pratili tehnološki razvoj:
- već samo prepuštanje izračunavanja tačke susreta najprimitivnijem digitalnom računaru (u odnosu na sve ostale analogne nišanske sprave) značajno poboljšava verovatnoću pogotka.
- ako se nišanska sprava na bazi digitalnog računara "hrani" kvalitetnim podacima o visini i daljini cilja, a kad je sprava digitalna nema potrebe ni za poslužiocima niti čak za servomotorima koji bi uvodili parametre u nišansku spravu, dovoljno je kablom ili usmerenom relejnom radio vezom dovesti podatke u računar, verovatnoća pogodka dalje raste
Računari i digitalna transmisija podataka od VOJIN-a, preko komandnog mesta voda do topa, mislim da je to postalo široko dostupno već krajem 70tih godina, sa pojavom PDP računara.
Dodatna poboljšanja:
- digitalna kamera koja "gleda" duž nišanske linije dodatno podiže mogućnosti nišansko-računarske grupe: već sa ovim unapredjenima računar sa komandnog mesta može da proračunava vatrenu zavesu i da dodatno podigne verovatnoću pogodka aviona koji se i ne kreće "predvidivo"
- laserski daljinomer (a time i brzinomer) bar na nivou voda, obezbedjuje tačne podatke o cilju nezavisno od komandog mesta
I digitalna kamera i laserski daljinomeri su jeftini/dostupni već od početka 90tih godina, znam naravno da je Boforski sa početka 80tih imaju laserski daljinomer.

Nišanski radar na topu ne razmatram kao prihvatljivu opciju za masovnu modernizaciju PA topova, mislim da je preskup (mada nemam tačnu predstavu koliko košta:-)). Mislim da je znatno povoljnije (jeftinije) uvesti PA topovima mogućnost gadjanja ciljeva u uslovima redukovane vidljivosti korišćenjem digitalnih IC kamera, predpostavljam da bi one koje se koriste na tenkovima odgovarale, mada ne znam ni njihovu cenu.

Dakle, imalo je i te kako prostora da se efikasnost PA topova poveća, mislim na masovnu modernizaciju... Možda nije u pitanju samo inercija, već je procenjeno da se to ne isplati, jer moderni avioni generalno ne ulaze u domet PA topova, a i nišu PA topova je jeftinije i efikasnije zatvoriti sa MANPAD-ovima. Oklopna vozila sa PA topovima (i ruska 23/2 i nemačka, beče 35/2) i nišanskim radarom, meni to izgleda potpuno neracionalno za efekat koji se dobija.

Sprega PA topova sa nišanskim radarom, akvizicionim radarima, svim mogućim senzorima, to postoji odavno, za odbranu vrednih ciljeva, pre svega od raketa, npr. na brodovima.

Sve u svemu, od prilike u opisanom stanju je LPA dočekala masovnu pojavu dronova.

• 2Ovo se svidja korisnicima: dac, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Da u pravu si svevide . Hvala Lucije kvint na kvalitetnom opisu kako su se stvari odvijale .
Bilo je upitno prije efikasnost 25 mm municije sa airburstom jer ne ostaje bas puno prostora za eksploziv i gelere ali mozda je protiv mekih ciljeva OK

Nasao sam par detalja, ustvari sve je isto kao i za 30x113 i 30x173, samo manja je granata.
Ima i za 25 x59

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Slažem se da od 20mm teško da može nešto....to sam i napisao u predhodnom postu a on bi nam najviše odgovara jer imamo mnogo topova i municije...ali džabe

Proizvodimo 23mm municiju pa je ona možda kandidat da se proba ugradnja tempiranog upaljača u nju....
pein ::Svevide opet treba ti radar da otkrije dron osmatranjem ćeš ga teško naći nije nemoguće al teže airburst municija za top 20mm to nećeš videti kod nas a PASARS-a sa 40mm L70 nema dovoljno, dakle najefikasnija odbrana je kišobran od ečektronskog ometanja sve ostalo je poslednja linija odbrane.
Kad bi mogli da imamo po jedan PASARS 16 po četi sa novim talesovim(da li 40) radarom uvezanim sa njim i on bio uvezan sa robotizovanim milošem na samoj liniji fronta sa vodom u napadu koji ima top sa airburst municijom i razmenjuje info sa njim u realnom vremenu to bi bila SF za nas...

Pasars 16 bi mogao da bude 1000-1500 metara iza čete ,Miloradović je rekao da bofors 40mm efikasno tuče ciljeve na zemlji do 2 500 metara pa bi na 1 500 m iza čete mogao i da da podršku pešadiji ako zatreba i da drži pvo kišobran ali mora da se čuva dobro...normalno nemamo dovoljno
boforsa za tako nešto.... samo razmenjujem ideje...

Evo Mali Miloš kao mustra sa topom naprimer 23mm-25mm
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Za top 23mm ili 25mm bi možda morao da se uveliča nešto..

..ali naprimer za GŠh 23 ,23x114mm bi mogao da se ugradi i na trenutnog zbog gabarita uz smanjenje kadence na 600 u minutu tj. 10 u sekundi time bi se povećao i radni vek topa i cevi...


Opet... topovi i samo tempirana municija velike početne brzine u što manjem pakovanju i što kompaktniji i lakši... za mene imaju smisla u toj antidron borbi na samoj liniji fronta..ostalo je šenlučenje ali i to je legitimno ako ostvaruje rezultate...

I elektronsko ometanje koliko god imaš mogućnosti

• 2Ovo se svidja korisnicima: dac, SVEVID.
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

pein ::Svevide opet treba ti radar da otkrije dron osmatranjem ćeš ga teško naći nije nemoguće al teže airburst municija za top 20mm to nećeš videti kod nas a PASARS-a sa 40mm L70 nema dovoljno, dakle najefikasnija odbrana je kišobran od ečektronskog ometanja sve ostalo je poslednja linija odbrane.







Posao za Vlatacom?

• 1Ovo se svidja korisniku: Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

"....Proizvodimo 23mm municiju pa je ona možda kandidat da se proba ugradnja tempiranog upaljača u nju...."



Kao sto rekoh gore, mi nesto vidimo u svijetu, pa pokusamo da napravimo blijedu sijenku .

Ali hajde da pokusamo da napravimo neku recenziju, da stavimo neke okvire logicnosti .

Na slici se vidi 25x137 i 30x113.
30 x113 projektil ( ne govorim o cahuri , znaci ) je mnogo veca . Deblja za 5 mm i duza .
Upaljac dodje u deblji dio gdje vecina eksplozivnog punjenja stoji. I taj upaljac zauzima vise od 30 posto eksplozivnog punjenja .
Sad na klasicnoj granati sa trenutnim upaljacem , upaljac se nalazi na vrhu u konusu. On zauzima oko 10 posto prostora projektila

Od tih granata se trazi da budu univerzalne i da rjesavaju sirok spektar ciljeva .
-pjesadija na otvorenom
-pjesadija iza zaklona
-lako oklopna vozila
-ciljeve u vazduhuna do nekih 1000 m

Znaci nije samo staviti upaljac nego da se ostane ja se izvinjavam na ovim rjecima ali da ostane sposobnost da se napravi ozbiljna steta ...
Zbog toga minimalno ide 30x113, ... mozda ja grijesim ali je dobro pitanje . A to se sve provjeri prije samog pokusaja sa novim upaljacem, a vjerojatno se i zna ....

23x115 skica

• 1Ovo se svidja korisniku: jazbar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ukr Avenger


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SVEVID. :: Kad bi mogli da imamo po jedan PASARS 16 po četi sa novim talesovim(da li 40) radarom uvezanim sa njim i on bio uvezan sa robotizovanim milošem na samoj liniji fronta sa vodom u napadu koji ima top sa airburst municijom i razmenjuje info sa njim u realnom vremenu to bi bila SF za nas...

Те идеја које би бар да обезбеде један увезени са једним и још једним не воде нигде. Водна/четна/батаљонска ПВО мора да има какву такву жилавост (значи минимално увек два, а вероватно и три, па чак и четири система ПВО). Друго, овде је итекако битна логистика и шта која јединица може да подржи са логистичке стране. Бофорс 40мм би била лепа ствар за чету, ал је највероватније једино изводљива под условом да у тој чети има још нешто што гута ту муницију (нпр. одређени скандинавски БВП).

По мени, системе за ПВД би разделио овако:
- вод, бар двочлани тим за ПВД са пушком за електронско ометање дронова и идеално неколико лаких преносивих ракетних система;
- чета, лако артиљеријско-ракетно одељење за ПВД, са бар 3 ПАТ 30мм (алтернативно 25мм) и три идентична тима као код вода, или три самоходна артиљеријско-ракетна систем са топом 30мм и ракетама. Ако је изводљиво, такође неки лакши осматрачки радар (и командно возило), а ако није онда такав радар мора бити на батаљонском нивоу;
- батаљон, вод за ПВД, који би пре свега имао способност да координише ПВО батаљона (значи командно возило+осматрачки радар) и наравно бар три самоходна артиљеријско-ракетна система са топом 40мм (алтернативно 30мм) и ракетама;
- бригада, артиљеријско-ракетни дивизион, који опет треба с једне стране да омогућава команду и контролу ПВО читаве бригаде, а с друге стране има бар једну ракетну батерију с дометом од бар 20км, и једну-две артиљеријско-ракетне батерије.