|
Pojava izviđačkih i udarnih dronova (klase npr. Bajraktar) svakako povećava šansu PVO topova da nešto "omlate": i ako su te letelice manje od aviona, u pravilu su mnogo sporije od mlaznih aviona. Ipak, i takve letelice su skupe i predvidjene su da deluju izvan dometa ne samo LPA već i izvan dometa raketa klase Igla. I opet dolazimo do toga da je jeftinije/racionalnije i tu, relativno novu klasu ciljeva u vazduhu odmaći MANPAD-ovima, kao što je slučaj i za avione. PVO top ima i svoje prednosti u odnosu na MANPAD-ove: ne mogu se ometati, a mogu da posluže i protiv pešadije i mekih vozila. Što se tiče ometanja, postoje i MANPAD-ovi koji nisu samonavodjeni, već imaju načine vođenja koje je praktično nemoguće ometati (npr. vodjenje laserskim zrakom). Definitivno, za avione i vrednije bespilotne letelice svakako su MANPAD-ovi bolje i jeftnije rešenje.
Kamikaze i mali izvidjački dronovi se sad masovno upotrebljavaju tako da su zahtevi pred trupnom PVO drastično uvećani: treba braniti vozila, utvrdjene položaje pešadije, artiljeriju na položaju, kako na prvoj liniji tako i desetinama kilometara po dubini. I ako su puno sporiji od aviona, ovi ciljevi su mnogo i manji, i opet se postavlja pitanje dometa PVO topova. Sa relativno jeftinim unapredjenjima, za ovaj tip ciljeva možda je i jedan top dovoljan da obori taj tip cilja u krugu poluprečnika par kilometara, pod uslovom da ne dodje do zasićenja, napadom sa više kamikaza. Postojeći MANPAD-ovi su skupi za npr. Lancete ili kvadrikoptere, a pitanje je i da li mogu da ostvare zahvat na tako male ciljeve.
Za dronove kamikaze se mora naći novo rešenje, ono se ne može bazirati ni na postojećim PVO topovima i MANPAd-ovima, niti samo na elektronskom ometanju: ako kamikazu navodi avion ili krupnija bespilotna letelica, mnogo je to teže "oslepiti" nego kada je vodjenje sa stanice za vodjenje na zemlji, desetinama kilometara dalje. A PVO treba da preuzme na sebe i novi problem: masovno raketiranje tačkastih ciljeva do duboko u pozadinu, koje je postalo efikasno zahvaljujući izvidjačkim dronovima.
I napad dronom kamikazom i napad raketom imaju jednu zajedničku crtu: poniru ili se obrušavaju na cilj. Ako je PVO odbrana uz sam branjeni cilj, zadatak je jednostavan: treba pogoditi cilj na nekoliko stotina metara do mete, pri čemu je zadatak za nišansku spravu elementaran, zbog načina leta (prava linija u cilj) i blizine.
Kako su mnoge kolege na temi već pominjale, jedno od rešenja bi moglo biti u nekom manjem, jeftinijem sredstvu koje bi bilo deo obavezne opreme na oklopnim vozilima, a upotrebljivo i samostalno, da brani bunkere, vučne topove. Sredstvo bi moralo biti daljinski upravljano, sa lafetom koji bi omogućio gadjanje i pod maksimalnim elevacijama: da li bi to mogao biti par spregnutih mitraljeza, ili neki bacač čije bi granate generisale gelere u pravcu dolaska mete... Takva spravica bi mogla da dohvati i kavadrukoptere na visinama i većim od 1000 metara, jer su spori i osetljivi.
Na stranu kamikaze i rakete, kvadrukoptere možda treba mlatiti naoružanim bespilotnom letelicom, pri svakom vodu ili četi na položaju: ova ideja (naoružani mali dron) je pominjana više puta na forumu. Kako se nekad pisalo, najefikasniji PVO su lovački avioni:-). Na brigadnom nivou, naoružani dronovi bi mogli da osmatraju i love "lutajući municiju" i izvidjačke dronove.
|
