Zahorizontalni radari i radari ranog upozorenja u ruskoj PVO

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

@GJ Flanker

Vrlo je moguce da jeste no to bi trebalo potvrditi nekim pouzdanim izvorom .Inace kao sto je pomenuto Voronjez-DM ( 77Ja 6 ) radi u decimetarskom dijapazonu dok recimo M radi u metarskom .

wiki ne pominje dal je AESA ili PESA mozda

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Za sada su 3 stanice operativne i to one u Lehtusiju ( S.Piterburg),Armavir i Pionirski ( Kaljinigrad).
Ostale 3 stanice Voronjez-VP bice operativne u periodu 2014-2017 u Olenogorsku ,Mishelevci ( Irkutsk) i Pechori .

Jos malo o Voronjez-M/DM

Citat:The latest Russian early warning radars are two of the Voronezh type, though each very different from one another. Voronezh -M (M = meter wavelength) is a large framework array angled as per the Daryal but lacking the building, and situated near St Petersberg facing West.







Citat:Voronezh –DM (DM = Decimeter wavelength) is located at Armavir and features a large array built into a building as per the Daryal, but seemingly mounted vertically rather than sloping. It is possible that the antenna itself is sloping, but hidden behind a vertical covering. The Voronezh-DM site has two radars, one facing approximately SW and one SE, built onto the runway of a disused military airfield.

The two Voronezh complexes replace Daryal radars which were incomplete or subsequently dismantled following the breakup of the Soviet Union. When the Daryal and Voronezh sites are considered together, they offer Russia significant missile detection coverage.

Combined radar coverage view:




Citat:The above illustration is useful, but not intuitive because these are not ‘over the horizon’ radars as such. The further away from the radar you get, the higher the ‘radar horizon’ is above sea level. Therefore the practical maximum range to detect an incoming ICBM is about 3,500km regardless of the radar used. The longer range of these radars is more useful for other tasks, such as space observation where they track satellites.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Oscar, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 18 Maj 2012 18:37

Nakon rešerširanja, došao sam do sledećeg brojčanog stanja ruskih BMEWS radarskih stanica:

Ruski BMEWS sistemi 2012.
Radarske stanice za rano upozoravanje od interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM i SLBM ali i IRBM, MRBM i SRBM)
a) 4 (+2) radarskih stanica Voronjež (Voronezh) BMEWS sa 6 radara. Domet radara : 4.200 do 6.000 km
- Pionirski - Kalinjingrad: Voronjež-DM (decimetarski frekv. opseg, UHF)
- Armavir – Krasnodar: 2 radara Voronjež-DM (decimetarski frekv. opseg, UHF)
- Lekhtusi – Lenjingradska Oblast: Voronjež-M (metarski frekv. opseg, VHF)
- Mišelevka – Irkutsk: 2 Voronjež-VP (metarski frekv. opseg visokog potencijala, VHF) za zamenu Darjal-U radara
- Plan do 2015.: Pečora – Komi: Voronjež-VP (metarski frekv. opseg visokog potencijala, VHF) za zamenu Darjala
- Plan do 2017.: Olenegorsk – Murmansk: Voronjež-VP (metarski visokog potencijala,VHF) za zamenu Dnestr/Daugava
b) 3 radarskih stanica Darjal (Daryal/Pechora) BMEWS sa 3 bistatičkih phased-array radara sa 5 antena. Domet: 6.000 km
- Pečora (RO-30) – Komi: 2 antene Darjal (metarski frekv. opseg, VHF)
- Gabala (RO-7) – Azerbejdžan: 2 antene Darjal (metarski frekv. opseg, VHF)
- Olengorsk-1(RO-1) – Murmansk: Daugava (prijemnik, metarski, VHF)
c) 1 radarska stanica Volga BMEWS sa active phased-array (AESA) radarom sa 2 antene. Domet radara: 2.000 km
- Hantsaviči – Belorusija: 2 antene (odašiljačka i prijemna) Volga radara (AESA decimetarski frekv. opseg, UHF)
d) 1 radarska stanica Don-2N (Pill Box) BMEWS sa 1 multifunkcionalni phased-array radar sa 4 integralnih antena (360o). Domet radara: 2.000 km, otkriva cilj veličine 5 cm na 600 do 1.000 km. Don-2N je sastavni deo A-135 ABM-3/PRO raketnog sistema.
- Puškino - Moskva: 1 radar Don-2N sa 4 antene (UHF)
e) 3 radarskih stanica Dnestr/Dnepr (Hen House) BMEWS sa 5 phased-array radara. Domet radara: 3.000 km
- Olengorsk-1(RO-1) – Murmansk: 1 antena Dnestr-M (odašiljač)
- Mišelevka (OS-1) – Irkutsk: 2 Dnestr-M + 1 Dnepr radar
- Balkaš (OS-2) – Sari Šagan/Kazahstan: Dnepr radar
f) 2 radarske stanice Dunaj (Dunay, Dog House, Cat House) BMEWS sa 3 radara sa 6 antena. Domet radara: 2.500 km
- Čekov (61. sektor): 1 Dunaj-3U (Cat House) radar sa odašiljačkom i prijemnom antenom (UHF)
- Sari Šagan – Kazahstan: 1 Dunaj-2 (Hen Roost, 2 antene O/P, 1.200 km) + 1 Dunaj-3UP (Top Roost, 2 antene O/P)

Napomena: - Stanice u Sari Šagan (Kazahstan) potrebno je posmatrati sa rezervom jer više imaju opitno-eksperimentalni karakter nego eventualno operativni.
- Takođe i Dnestr-M/Murmansk i Dnepr/Dnestr-M radare u Mišelevki/Irkutsk, jer čim 2 radara Voronjež-VP budu operativni u Miščelevki (za sada je jedan izgrađen a jedan u izgradnji) stari radari nestaju!

Zaboravih, normalno izgradnjom svih planiranih Voronjnž-VP, konačno nestaju i Darjal radri. Od Gabale Rusi možda dignu i ruke krajem ove godine!?

Dopuna: 18 Maj 2012 18:49

Volga radar u Belorusiji:

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li se okvirno zna cena izgradnje jednog ovakvog kompleksa kao sto je ORTU recimo ovi novi Voronjez-M/DM ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pojedinačno, za Voronjež-DM Pionirski/Kaljiningrad, Wikipedia daje 4,43 mrd. Rub., podeljeno na cca. 30 to daje 148 mio. US-$.
Za Voronjež-M (Wikipedia) navode 2,85 mrd. Rub., što je cca. 95 mio. US-$.
Navode i, da bi jedan Dnepr danas košato 5 mrd. Rub. (167 mio. US-$), a jedan Darjal čak 19,8 mrd. Rub. ili celih 660 mio. US-$
Da za oko 40% Voronježi troše manje električne energije, odavno je poznato i veoma pohvalno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Hvala ,jos sam postavio link wikija al sam skroz zaboravio na njega . Sad je pitanje koliko je sve to i precizno .Mozemo smatrati da je to otprilike tako nesto .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Najverovatnije je tu negde, a i dinamika izgradnje je za razliku od mnogih drugih ruskih sistema poprilično zadovoljavajuća. Da je nešto reda između 0,5 - 1 mrd. US-$, siguran sam da bi se do sada čule kuknjave po medijima kako su stanice potrebne ali su skupe i stalno nema para.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

I K.Kop je nesto malo pisao na temu ovih teskih radarskih stanica velikog dometa u sistemu strateske PRO

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]




@GJ Flanker

Sto se samih radarskih stanica iz sistema strateske PRO tice procitaj ovaj text ako nisi do sada ( bio na temi o sovjetskim /ruskim ABM ) .

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Fotoreportaža jednog ruskog avanturiste - u poseti ruskim RLS...

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za ovakve veličine nema PESA antena , ili bistatik ili AESA.

Naravno i bistatik je AESA samo jedan na prijemu a drugi na izlućenjiju.

• 11Ovo se svidja korisnicima: Mercury, zoran MKD, CHARLIE JA., lacko, Dorcolac, Shone 89, Georgius, machak, RJ, sasans23, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 04 Nov 2012 3:35

7. Захоризонтални радари у ПВО


164. Дњепар (само код Мурманска ојачан Даугавом, krajnje levo) још увек активан

Системи захоризонталне локације се деле у две врло различите групе. Прва група су јоноскатери или радари који користе одбијање од јоносфере да би постигли што веће домете. Теоријски може бити више одбијања али у пракси су примењивани системи са два одбијања или најчешће са једним. Неки јоноскатери у максималном и нешто другачијем режиму рада могу да савладају јоносферу у великој мери и да прате циљеве у блиском космосу. Већина старих захоризонталних јоноскатера из доба Совјетког Савеза су угашени, уништени или напуштени, неки из простог разлога што су остали на територијама мање или више непријатељских новонасталих држава а неки простим пропадањем државних институција на свим нивоима. Ипак неколицина још ради а садашња руска власт убрзано пушта у рад нове јоноскатере метарске и дециметарске групе.

Dopuna: 04 Nov 2012 3:41


165. Дарља на северу, активна мада није у саставу ПРО, сличан радар је у Габали
Јоноскатери су пре свега део космичке одбране и нису превише важни за ПВО у општем смислу. Ипак са својим врло великим дометима они имају понекад имају улогу, пре свега у далеком откривању неких циљева. Ти циљеви би пре свега били из групе оних који би претходили великом општем нападу. Наиме у таквом нападу врло је вероватно да би велики и непокретни радари космичке одбране страдали. Међутим такав потез би врло вероватно одвео човечанство у нуклеарни рат и пропаст па ће се на њега било која страна врло тешко одлучити.



Dopuna: 04 Nov 2012 3:46

166. Волга пријемни пункт, уникат, 25 година у раду
Дакле сасвим је вароватно да би у случајевим локалних ратова на Кавказу или централној Азији ови радари ипак били употребљиви као део ПВО то пре свеа за ту групу специфичних циљева. То су извиђачи великих брзина, чак и хиперсоничних на великим висинама, којих тренутно заванично нема али су у вишедеценијском развоју. Можда ће неки и бити пилотирани али је већа вероватноћа да ће бити БПЛ-ови. Затим ту су дронови класе HALE који су све бројнији и све моћнији. У крајњој мери овакави радари над воденом површином понекад успевају да региструју чак и лансирања крстарећих ракета а камоли хиперсоничних (великовисинкских) пројектила какве Америка у последње време интезивно развија. И наравно, на крају овокви радари могу са више или мање успеха да откривају и авионе а свакако веће груписане формације. Интеграцијеа космичеке односно противракетне одбране и класичног ПВО која је у Русији проглашена је био корак напред ка стварању опште универзалне одбране у којој захоризонтални радари великог домета дакле имају реалну улогу.

7.1. Захоризонтални радари на принципу јоносферског одбијања (OTH јоноскатери)

Оно што је битно у реалној уптреби оваквих радару у оквиру класичне ПВО је да постоје системи веза и пренос података који снабдевају локалне ПВО центре вишег нивоа хијерархије, који са своје стране имају разгранату вишеструку мрежу преноса информација до оперативно-тактичкиог нивоа који са своје стране већ може да управља разним тактичким системима навођења авијације (КУБА) противавионских ракета (КИС) али ситемима за електронско ратовање (СУРЕБ).




167. Дон-2 најмоћнији радар на свету ПРО икада, практично и космички
Математичко-физички и алгоритамски проблеми у том процесу су решени врло давно још у доба СССР-а. Наиме у времену пред гашење употребе радара типа Дуга, који су били јоноскатери са највећим дометом у СССР-у (радили су чак и са два одбијања на преко 10 000 км али неефикасно, а са једним упола мање али ефикасније) група стручњака који су радили на Дуга радарима је покушала да спасе рад радара увођењем ситема навођења ловачке авијације по његовим подацима. И успели су у томе, при чему је постигнута енормна даљина од 3500 км одстојања до навођених ловачких авиона. Како је програм пропао практично је и престао рад на томе али је резултат био феноменеалан и уопште није искључено да се сада примењује на преосталим захоризонталцима.






Dopuna: 04 Nov 2012 3:50

168 и 169. Нови радари типа Вороњеж-ПМ и Вороњеж-М (сличан му је и Вороњеж-ДМ)
фотографије обрнутим редоследом
Употреба стелита је свакако у ову сврху је свакако много напреднија али права је истина да она осим у ситему везе и навигације није увек могућа. Наиме, у борбеној зони осим таквих сателита за везу и сателитске навигације који су стално пристуни, за реалне акције авиона на тако великим даљинама је потребно имати непркидно на располагању и врло скупе и компликоване сателите за реално праћење ваздушне ситуација а то заправо још није заживело ни код Американаца осим у филмовима наравно. Тако употреба захоризонталних радара великог домета, пре свега навођењу ловачке авијације има реалну основу. Како је Русија од Путиновог времена, а нарочито у последњих неколико година, кренула навелико са изградњом нових захоризонталних радара великог домета (класе Вороњеж у три подкласе) у циљу стварања непрекидне зоне осматрања границе за хоризонтом целокупне територије, реално је да далекодометни претачи, пре свега типа МиГ-31, али и противракетни системи какав је С-300В а какав ће још моћнији да буде и С-500 буду превасходни корисници њихових осматрања.
Полако али сигурно сви старији радари типа Дњепар, Дњепар-Даугава, Дарља и Волга ће бити замењени комбинацијама радара из нове линије Вороњеж-М, ДМ, ПМ. Један или пар њих ће покрити правац ка југу јер ће Ганбала у Азербеџану изгледа бити напуштена. Дарља на северу ради али не у склопу космичке одбране већ изгледа у склопу истраживања поларне светлости, мерења особина јоносфере али и врло корисног далеког извиђања чисто ваздушног простора.



170. Радар пузајућег типа Подсолнух, очекује се још модернија Лагуна

7.2. Захоризонтални радари на принципу пузајућег тласа

Друга гурпа захоризонталних радара ради на физичком принципу пузајућег таласа или дефракције. Аутор их лично у жаргону зове ЖАБИЦЕ јер распростирање њихових таласа (дефракција) подсећа на дечију игру вишеструког одскакања камена облутка од површине воде. То су по правилу декаметарски радари, многи их називјау и ТЕСЛИЈАНСКИ РАДАРИ. У облику су вишеструких редованатенских стубова. Основна намена им је рад над површином мора па због тога и припадају углавном јединицма морнарице и то обалске одбране везане за ракете обала-брод. Домет у откривању бродова на површини мора им достиже до 300 км (Подсолнух , за Волну није познато предпоставља се нешто више) а ваздушних циљева и неку стотину километара више. То су далеко мањи домети од OTH радара али су ови радари далеко мањи и јефтинији па их се очекује и много више у употреби од јоноскатера. У односу на јоноскатере се теже и откривају и уништавају мада су такође у групи практично борбено непокретних радара иако су преносиви. Међутим изведени су тако да се антене могу поставити на многа резервна места а апаратура може да иде од једне до друге позиције по потреби. Како су сви ови радари монтирани на обалама мора, њихови мали домети ипак уопште нису за потцењивање јер су већи од било којег земаљског радара класичног типа. У том смислу је могућа и потребна и њихова употреба у укупном ПВО систему али наравно секундарна, јер они пре свега служе флоти.
Заправо постоји осим Подсолнуха и један поменути помало тајановит радар типа Волна који је пројектован и завршен још пре распада СССР-а. 2005. године је детаљно модернизован и у употреби је у оквиру Тихоокеанске флоте. Остао је уникатан изгледа због тога што је произвођач био из Украјине мада су на пројектовању учествовали и Руси. Нису познати тачни подаци за овај радар. Да је моћнији од Подсолнуха то је очигледно по димензијама и снази апаратуре али колико још увек је под тајном. Оно што је најзанимљивије је да постоје информнације да та апаратура осим пузајућег таласа за мање домете има могућности и рада као тропоскатерни радар за велике домете, бар за вазудшне циљеве. Да ли је то урбана легенда или стварност за сада је под озбиљном војном тајном.


171. Волна активни радар обалске одбране