Automatske puške familije AK, M. T. Kalašnjikova

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Recce
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Recce ::Sistem gasne pozajmice (DGI) nema sa time nikakve veze

Ima bitne veze jer kod tog sistema sam zatvarac je klip koji pod direktnim dejstvom barutnih gasova bravi cijev. Barutni gasovi ga drze zabravljenog za cijev sve dok zrno ne napusti istu i dok pritisak u njoj ne opadne.

Zato je kompletan zatvarac vreo. A vreo je i nosac zatvaraca jer on ima ulogu komore gasne pozajmice i ulogu gasnog cilindra unutar kojega se krece zatvarac/klip.

voja64 ::Mnogo brže se zagrevaju do te kritične temperature za samoopaljenje metka.

Tako je. Mnogo brze se zagrijava zatvarac jer je zatvarac gasni klip. Na njega sa zadnje strane (unutar nosaca) direktno djeluju barutni gasovi.



Evo jos jednog testa, zanimljiv je iako nije za ovu temu...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kris Kelvin ::Recce ::Sistem gasne pozajmice (DGI) nema sa time nikakve veze

Ima bitne veze jer kod tog sistema sam zatvarac je klip koji pod direktnim dejstvom barutnih gasova bravi cijev. Barutni gasovi ga drze zabravljenog za cijev sve dok zrno ne napusti istu i dok pritisak u njoj ne opadne.



Ja sam mislio da na tom sistemu cijev bravi takodjer rotirajuci zatvarac samo sto nema klipa nego gasovi iz komore nakon izlaska zrna iz cijevi pokrenu zatvarac natrag.Ako ga barutni gasovi drze zabravljenog za cijev ,sta bravi cijev u prvoj polovici kretanja metka kroz cijev dok gasovi jos nisu dosli do rupice na cijevi koja je vezana za komoru.

slika
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Darko Matuško ::sta bravi cijev u prvoj polovici kretanja metka kroz cijev dok gasovi jos nisu dosli do rupice na cijevi koja je vezana za komoru.


Brave je naravno bradavice na rotacionom zatvaracu koje zalaze u za njih predvidjena mjesta u ekstenziji cijevi. Ali zatvarac ima i ulogu klipa koji pod dejstvom barutnih gasova odlaze otvaranje cijevi u vrlo kratkom intervalu.



Darko Matuško ::nakon izlaska zrna iz cijevi pokrenu zatvarac natrag

Ne odmah, to je vrlo bitno da shvatis. Kod puske M16 radi se o odlozenom otvaranju zatvaraca putem gasne pozajmice. Sam zatvarac dakle ima ulogu klipa a nosac zatvaraca ulogu komore i gasnog cilindra. Sve se obavlja unutar samog tijela nosaca zatvaraca, u koji, preko gasne cjevcice i narocitog ispusta na samom nosacu zatvaraca dospijevaju barutni gasovi iz cijevi. Nosac zatvaraca pocinje svoje kretanje u nazad ali sam zatvarac, u jednom kratkom momentu, ostaje pod dejstvom barutnih gasova cvrsto zabravljen za cijev dok pritisci u istoj ne opadnu..

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]



Izvinjavam se za off-topic.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zanimljivo,u kalasa je to jednostavnije rijeseno bar ovako u teoriji jer kad nosac krene nazad sa klipom zatvarac jos ne krece nazad nego se okrece u mjestu,naravno kod Coltovog sistema masa pokretnih djelova je manja.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 21 Okt 2013 21:59

Vezano za naknadno hromiranje cevi.Nisam se u praksi sretao sa tim problemom,ali osecam da je on resiv.Problemi koje kolege navode vise su cini mi se tehnicke prirode.Sto se tice viska nagomilavanja negativnih jona hlora na" ivicama",to je normalna pojava koju bi smo imali cak i da se ne radi "retrofitu".Ako se dobro secam ugradja elektrona u kristalnu resetku vrsi se (pretezno)na rogljevima(jedan od razloga zasto se u procesu i radi faza recimo peskarenja ili masinske obrade,sa ciljem povecanja mikro neravnina).Ne znam kako bi se u praksi to resilo,ali je sigurno izvodljivo...a cak i da nije "upucavanjem"bi se cev sredila u okviru nekog standarda za automatsko oruzje.

Dopuna: 23 Okt 2013 11:12

Nakon duzeg razmisljanja (ipak mi je uza specijalnost vezana za polimere),ali sam po prirodi tehnoloskog procesa bio vezan i za galvanizaciju),ishabanost starih cevi predstavlja gotovo idealnu "platformu".jer je stepen mikro neravnina vec "odradjen"(da nije MORAO bi biti odradjen naknadno),tako da jedino sto ovde nedostaje jeste VOLJA,da se od nasih starih pusaka napravi oruzje par exelans,uz naravno ucesce strucnjaka kojima je to posao.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skupo bratac!

Ne isplati se hromirati cev koja je već korišćena duže vreme jer su ipak pritisci oslabili strukturu cevi, osim toga čišćenje unutrašnjosti cevi od zaostataka gareži koja bi pokvarila proces hromiranja bi bio samo još jedan izdatak za čiji kvalitet baš i nemožeš da garantuješ.

Onda tek nastupa problem sa oštećenjem cevi jer je na jednom mestu više a na drugom manje "pojedena" to jest nedostaje materijal cevi koji je otpao. Govorim o malim jedinicama ali opet, to je problem. Hrom možeš da naneseš u jednakoj meri celom dužinom cevi i opet bi na tom mestu imao "oštećenje" cevi to jest nepravilan profil cevi.

Ispade skuplja dara nego mera.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Wisdomseker@
Za zaostatak bilo cega(garezi,rdje,i ostalog )postoji postupak odstranjivanja.Dekapiranjem se dolazi "do metala".Tako da to nije ni tehnoloski,a ni finansijski problematicno.Defektazom bi strucna lica odredila stepen ostecenja na oruzjima koja je isplativo hromirati.Nema niceg skupog.Strucan tim koji ima volju(ili naredjenje da to odradi).Ono sto je osteceno iznad dozvoljenog procenta-otpisat(ili zameniti cev,ukoliko je isplativije-to stvarno ne znam)i.E sad kakvo je realno stanje sa konzerviranim oruzjem ne bih znao.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Još jedan zanimljiv problem nekorišćenja sistema gasnog klipa je i pitanje upotrebe municije sa čeličnim čaurama u M-16 sistemu. Ako je cev previše kratka gasni sistem prevremeno izbacuje čauru pre nego što se ona dovoljno ohladi što može da dovede do zaglavljivanja ili oštećenja, odvaljivanja dna čaure.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma daj m-16ki smeta i lak koji sluzi kao dihtung izmedu zrna i cahure pa je wolf zbog toga prestao da stavlja taj lak na ustrb vodootpornosti.A kalasa boli tuki kakva je cahura i duzina cijevi,svaki put kad povuces okidac siguran si da ce izletjeti zrno iz njega.
Cesto kada se spomnje pouzdanost kalasa zaboravlja se jedan vazan detalj,a to je konus cahure koji koji puno olaksava ubacivanje i izbacivanje cahure.Dok kod 5.56 nema tolikog konusa pa necistoce i garez stvaraju probleme.Zato kalas u kalibru 5.56 nije jednako pouzdan kao orginal.

Sto se tice ruskog metka mislim da je to najbolji kompromis izmedu cijene i kvalitete.Cahura je i onako za jednokratnu upotrebu i mislim da je mesing preskup za tu namjenu.Kosuljica takoder ne mora biti od tombaka jer bimetalna odraduje super svoj posao(bar u kromiranim cjevima),a jezgra ne mora biti olovna jer zeljezo isto dobro ubija kao olovo.
Ovo sto je juga radila je cisto rasipanje resursa na gluposti.Da je rusija to radila davno bi bankrotirala dok bi naoruzala svoju vojsku.

• 1Ovo se svidja korisniku: lajavi krelac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rusija je bankrotirala i pored usteda na mesingu.