Таквих братимљења, привремених сепаратних примирја било је на свим фронтовима...
Нису ли Брити и Французи пострељали, за пример, своје људе да сузбију такве идеје!
Пукне филм у блатњавом (или боље, смрзнутом ) рову, кад скапирају да им рат баш и није био нужан у животу, као и сапатницима са преке стране, који су им људски ближи и јаснији од политчара који су почели причу и ето.
Кум је својевремено откупио , уз остале стварчице, пар сребрних табакера хер оберста извесне К&К артиљеријске регименте од госпође удовице, па фасовао и сјајну причу.
За нову 1915. (негде према Русима, "Па гарам Карпатским"), официрска менажа се навуче толико јастија и питија, онако за дочек, да није било шансе да се потроши! Шта ће, смисле, пошаљу парламентарца код господе колега преко, да их аристократски позову на заједнички провод!!!
Наравно, дискрертно углављен тродневни мир, дошле комшије, доваљале бурад вотке, донели кавијар и ине ђаконије, дружили се, пробекријали, па после 3 дана разишли и наставили да се тамане!
Мања табакера,управо новогодишљи поклон, има по себи факсимиле потписа свих подређених, док су му већу поклонили на крају рата. Монументална, грб регименте (убио ме бог, које?), у емајлу укусно урађена слика батерије и наступању, уз листу свих важнијих бојишта на којима су зачадили цеви...
Како закључи кумашин- шта ли би му тек правили за поклон да су добили рат?
|