Pukovska zastava

12

Pukovska zastava

offline
  • Pridružio: 17 Sep 2010
  • Poruke: 24371

dobri covek ::Već je neko napisao da su dve uzeli četnici iz muzeja, tako da je u pitanju samo jedna.
A ako je neka u beču, onda je ukradena iz muzeja. Ili je neko prodao zastavu za kantu masti i položaj u okupacionoj upravi.


Da ,sad sam se malo vratio unazad .. zapravo te `44te su uzete zastave Desetog i bas Drugug puka za jedinice JVUO i njihova sudbina nije poznata zato sam konstatovao da se danas ne zna sudbina te 3 zastave od 51 ... 48 se zna ( 47 u VM a jedna u Parizu ) ...

Pored Beca neko je pomenuo da se jedna zastava nalazi u muzeju u Berlinu ??? Po detaljima kako izgleda ona zastava u beckom muzeju moglo bi se reci da je ipak u pitanju replika ...



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11646
  • Gde živiš: Vranje

Ponovo ću da napišem.

Da je jedna jedina zastava zaplenjena u borbi, to bi bivši sistem školovanja vojnika iskoristio za bacanje drvlja i kamenja na kraljevinu. Pošto toga nije bilo (verujte, sve sam knjige dobro proučio, nisam za dž. bio jedan od najboljih u generaciji...) zaključujem da nijedna zastava nije zaplenjena u borbi.

Takodje, nijedan komandant puka u srpskoj vojsci nije smenjen zbog gubitka ratne zastave. Naprotiv, svi do jednog su na Krfu, dok je trajao oporavak vojske, predloženi za napredovanje, unapredjenja i ordenje. (blisko je logici i zdravom razumu da za gubitak zastave to ne sleduje...)

Ako te u beču i berlinu nisu replike, onda su mogle da budu samo ukradene.



offline
  • Pridružio: 19 Mar 2014
  • Poruke: 154

Свечаност предавања нових пуковских застава на Бањици, 26. јуна 1911. године (по старом календару)

offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 17652













Dodela pukovskih zastava
http://archive.is/NNJuy#selection-627.0-627.25

offline
  • vampire and philosopher, po©smt, rhd©t
  • Pridružio: 13 Dec 2013
  • Poruke: 5899
  • Gde živiš: Esgaroth

Знамо да су заставе биле третиране и чуване као светиња, али чисто хипотетички: ако је постојала извесност пада заставе у руке непријатеља, да ли је можда било предвиђено њено уништавање како би се и на тај начин спречило да падне у плен?... или таква могућност није ни разматрана?

offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 17652


offline
  • Pridružio: 17 Sep 2010
  • Poruke: 24371

Skywhaler ::Знамо да су заставе биле третиране и чуване као светиња, али чисто хипотетички: ако је постојала извесност пада заставе у руке непријатеља, да ли је можда било предвиђено њено уништавање како би се и на тај начин спречило да падне у плен?... или таква могућност није ни разматрана?

Ranije smo imali ovakve komentare makar iz stampe

Citat:Три су нестала у биткама када су их, вероватно у жељи да не падну непријатељу у руке, заставници уништили. Четврта, застава славног Гвозденог пука, односно Другог пешадијског пука „Књаз Михаило” првог позива Моравске дивизије била је погребни покров на сахрани краља Петра Првог Карађорђевића и са њим је сахрањена.


E sad ova druga konstatacija ocigledno nije tacna ...

offline
  • Pridružio: 17 Sep 2010
  • Poruke: 24371

Jedna neobicna prica

Kad san postane java

Citat:Proteklog vikenda ovde je pisano o neobičnom snu Milete M. Prodanovića (1883–1945) iz mesta Pranjana kod Čačka, koji se zbio tokom Cerske bitke u Prvom svetskom ratu. Mileta i rođeni brat mu Zdravko bili su učesnici oba balkanska rata, a vojničke uniforme obukli su već tokom mobilizacije za Prvi svetski rat. Mileta je bio intendant u Šumadijskom artiljerijskom puku, a Zdravko narednik i barjaktar Trećeg niškog konjičkog puka. Mileta je od početka do kraja vodio dnevnik, objavljen 1994. godine kao „Ratni dnevnik 1914–1918”. Za vreme Cerske bitke Miletina jedinica zadesila se na Radonjića brdu. U dnevniku za dan 4. avgust (po starom kalendaru) Mileta je zapisao da je već od ranog jutra počela artiljerijska paljba sa obe strane „koja jaka i žestoka celi dan traje... Jedan peš. puk Moravske divizije rano uvodi se u borbu i razvija se kod sela Tekeriša. Naši uspevaju da zauzmu selo Tekeriš...”
„Ja sam tog ranog jutra uzeo kola i poveo vojnike u selo Krivaju te kupio zobi za konje i kupio stoke za klanje za ishranu ljudi. Po svršenom poslu žurio sam u bateriju i u 4.30 časa po podne stigao na položaj Radonića brdo. Baterija je bila u dejstvu. Izvestio sam komandira o hrani koju sam nabavio, a on mi je zahvalio na mom zauzimanju za bateriju. Seo sam pozadi topova odmora radi na žile isplakane kišom od neke stare trešnje. Baterija dejstvuje. Meni samo srce zaspalo. Sedeći naslonjen na laktove odmah zaspah.

Odjednom u snu stvori mi se slika velike krvave borbe u velikom ušorenom selu; lepa crkva porušena granatama i sa obaljenog tornja jedna cigla više od njene polovine nadnela se. Mislio sam kako je njena teža ne obali. Tog trenutka izbi streljački stroj i moj brat Zdravko sa isukanom sabljom pred strojem. U tom momentu on pada pogođen. Ja se prenem iz sna. Ovo mi se sve zbilo za nekoliko trenutaka. Skočim sa tog mesta, protrljam čelo. Vidim da je to san. U tom me komandir upita. ’Šta je tebi Mileta, te si tako prebledeo?’ – šaleći se sa mnom – ’sigurno si se uplašio kad vidiš kako se mnogo gine’. Ja mu rekoh za san...”
Slika sna nije napuštala Miletu ni sledećih dana. „Sve mi je moj Zdravko bio na umu”... Međutim, o povezanosti sna sa javom saznaće šest dana kasnije. O tome je u svom „Ratnom dnevniku” zapisao: „Nedelja 10. avgusta. Oblačno. Pošto sam opisao sve konje, koje smo od plena dobili, zaveo ih i spisak poslao divizionu, upitao sam komandira, da odem na Džajevac više Novog Sela, da se vidim sa Zdravkom. On mi odobri, samo pošto ručam, jer je već bilo 11 časova. „Pa uzmi jednog vojnika, neka pođe s tobom. Ponesite puške, jer teren nije raščišćen”...

Odmah po podne uzjaham konja sa još jednim vojnikom i pođem za Džajevac... Čim sam bio u Novom Selu, sretoše me neki konjanici, koje sam upitao za trećeg konjički puk. Oni mi rekoše da su svi konjički pukovi na Džajevcu kod Čekošine i pođoše, ali posle 50–60 metara kada su odmakli zovne me jedan po imenu. Poznao me je i kaza mi: ’Sigurno si pošao da se vidiš sa Zdravkom’. Odgovorih mu da jesam. Kaže: ’Što ćeš čuti docnije, bolje da ti kažemo. Kamo sreće da je dobro, ali šta ćeš, takva mu je sudbina’. Ja otrnuh. Reče mi: ’Zdravko ti je poginuo 4-og ovog u borbi za Prnjavor’. Kao da me ubi”...

Na Džajevcu Mileta se susreo sa sa vojnicima i oficirima Trećeg konjičkog puka i Trećeg eskadrona, koji su mu opisali bitku u selu Prnjavoru gde je njegov brat Zdravko hrabro poginuo. „Još po dolasku u Niš, prilikom mobilizacije, Zdravku M. Prodanoviću predata je pukovska zastava, da je pobedonosno nosi do poslednje kapi krvi ne ispusti da padne u ruke neprijatelju. Uoči dana pogibije molio je da neko ponese zastavu, da bi on mogao da juriša napred u boj”... Za ponedeljak 11. avgust Mileta je zapisao:

„Oko 10 časova stižemo u Prnjavor. Strašnu sliku ruševina predstavlja selo Prnjavor: na sve strane porušene kuće. Kada sam bio pored crkve pogledam toranj obaljen granatama. Jedna cigla više od njene polovine nadnela se i stoji – ne pada. Stanem, pogledam ovo veliko ušoreno selo, koje mi odmah bi poznato iz sna od 4. avgusta. Prekrstim se i začudim: ’Bože, kako je ovo moguće?’... Mogao sam potrefiti i mesto gde je Zale poginuo... Dođosmo do raskrsnice, na samom ćošku kod kafane Topuzovića... Video se trag krvi gde je veselnik poginuo”...

Posle Cera, Albanije, Krfa, Lazareta, Vida, Soluna, Kajmakčalana... Mileta M. Prodanović se vratio iz rata 1918.



http://www.politika.rs/sr/clanak/336945/Srbija/Kad-san-postane-java#!

...i jedan komentar vezan za tekst o herojskoj pogibiji komandanta 13 pesadijskog puka `Hajduk Veljko` puk .Zivojina Bacica .

Citat:.On je pravi heroj,kao i Mihailo Katanic,koji se je lavovski borio da pukovska zastava ne padne bugarima u ruke,i ceo bugarski dvor mu je dolazio u bolnicu.Jedino sto te heroje mi manje cenimo nego nasi neprijatelji,posto su Mihaila sahranili bez pocasti koje mu dolikuju,

http://91.222.4.37/vesti/naslovna/reportaze/aktuel.....1%98%D0%B5

offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 17652

Војни Музеј

Збирка војних застава

Најбројнија код нас, и изузетно вредна, збирка застава чува се у Војном музеју у Београду. Од самог оснивања Музеја, 1878.године, сходно Правилима из 1879, наредбом војних власти међу првим предметима на чување предате су му ратне заставе из минулих ослободилачких ратова. Када је 1904. године отворена прва постака, у Музеју је већ била збирка од 232 заставе. Нажалост, иако евакуисана са осталим предметима ова драгоцена збирка је похарана. Део збирке је 1920. године, захваљујући труду репарационе комисије, враћен из Пеште. У време од обнављања Музеја 1917. године, још на Солунском фронту, до поновног отварања 1937. године прикупљен је завидан број војних застава, што уступањем одређеног броја из фонда Народног музеја /1928. године/, што поклоном краљевског Двора и музеја земаља савезница из Првог светског рата. Улога Народног музеја у прикупљању, још од његовог оснивања 1844, и чувању једног броја застава у време Другог светског рата, је веома значајна.

Застава, знамење одавно познато на нашим просторима, чува се са нарочитом пажњом. С` обзиром да су израђиване од осетљивог материјала, тешко је било сачувати заставе које су несумљиво постојале у средњевековној српској држави. Настарије заставе у овој збирци су из времена Првог српског устанка. Ту су заставе из буна, устанака и ослободилачких ратова српског народа у 19. веку, неколико дворских и спомен застава, те савезничке, добровољачке и свакако ретке противничке, заплењене у ратовима. У збирци је и неколико турских застава које се прикупљене откупом 30-тих год 20. века. Најбројније су пуковске заставе српске војске. Од 51 додељене српским пуковима 1911. године, сачувано их је 47 , од којих је једна у париском војном музеју. Под овим заставама српски пукови су се борили у два балканска и Првом светском рату.

Многе од старих застава су и вредна уметничка дела чије су нацрте или осликавање радили познати сликари. Рађене су најчешће од платна, рипса, броката, а ређе од свиле, са различитим хералдичким знацима, грбовима, мотивима значајних догађаја, ликовима светаца, разним техникама, некад сликане , некад везене. Колорит устаничких застава је разноврстан, нарочито до 1809. године када су уведене једнообразне регулашке заставе. До тад су коришћени хајдучки или црквени барјаци. Сачувано је неколико барјака, као и један црквени, с почетка Првог српског устанка, разноликих по симболима, колориту, димензијама и материјалу израде. Нажалост, већина застава из 19. века није сачувана. О њима сведоче прописи по којим су допремане на чување у Музеј, као и сачувани акварели о њиховом изгледу. Ипак, сачувано је неколико барјака, српских и добровољачких из српско-турских ратова 1876-78. године. Успешном конзервацијом спашене су многе заставе, од којих су многе биле у фрагментима. Тако данас имамо, посебно вредне, две руске козачке заставе рађене у спомен руско-турског рата 1828-1829. године.

Поред ових старих, у Музеју се чувају и заставе из 20. века. Међу њима мањи број је из периода Краљевине Југославије, док су најбројније заставе партизанских јединица НОВЈ, касније ЈА. Међу њима највредније су заставе пролетерских бригада, дивизија, корпуса, али и појединих батаљона. Сачувано је и неколико застава нацистичке Немачке и фашистичке Италије. На заставама јединица ЈНА, које су додељиване од 1954. године даван је нагласак на идеолошка обележја.


Збирку обрађује : музејски саветник Анђелија Радовић

http://www.muzej.mod.gov.rs/sr/muzejska-delatnost/.....pfXM1LCvoI

offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 17652

Историјски Музеј Србије

Збирка застава


Основу Збирке застава чине предмети које су, у време оснивања Музеја Првог српског устанка, уступили Народни и Војни музеј. То су уједно и најстарији предмети у збирци. Збирка је допуњена отку-пима и поклонима појединаца.

Најзначајнији део збирке представљају заставе из Првог српског устанка. Познато је да се у устанку појавило мноштво застава, али их је до данас сачувано веома мало. У Историјском музеју се чува девет устаничких барјака. По типу, то су личне заставе, затим заставе регуларне устаничке војске из 1809. године и војводске инсигније, додељене војводама 1811. године.


Све остале заставе припадају 20. веку и првим годинама 21. века. У збирци се налази више државних и партијских застава из периода након Другог светског рата, затим застава појединих удружења и друштава, спортских организација, привредних предузећа и других.


Посебна група застава односи се на добровољни рада у социјалистичком периоду. У збирци је четрдесет предмета – застава, заставица и трака појединих омла-динских радних бригада са различитих радних акција.


Догађаји у последњој деценији 20. били су праћени манифестацијама, демонстрацијама и митинзима на којима су се појавила разна страначка обележја. Музеј је прибавио дванаест застава странака и покрета, како би се сачувао и у каснијим презентацијама комплексно презентовао период формирања вишестраначког парла-ментаризма у Србији.


http://www.imus.org.rs/imus.php?id=15&jz=0

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 642 korisnika na forumu :: 5 registrovanih, 1 sakriven i 636 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: cikadeda, havoc995, JOntra, slonic_tonic, vathra