Americki gradjanski rat (1861-1865)

• 1Ovo se svidja korisniku: victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Često se pominju uzroci rata pa se navodi i ropstvo. Henri Bemford Parks u svojoj knjizi ''Istorija SAD'' navodi da jeste ropstvo bilo sporno što se tiče severa, ali glavni razlozi su bili to što se Sever plašio stvaranje jedne jake države na Jugu koja bi imala trgovačke veze sa Britanijom i tako nanosila finansijsku štetu Severu. Sam Linkoln je rekao da je razlog za ulazak u rat bilo dokazivanje jačine narodne vlasti.

Inače, rat je počeo bitkom kod tvrđave Samter, 12. aprila 1861. kada su snage Konfederacije otvorile vatru na pojačanje koje je stiglo tvrđavi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zanimljiv tekst:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Čovekoljupci svih zemalja, dajte svoj sud o prošlim vremenima. A niko ni da bekne šta sa ostatkom sveta? Pomislio bi čovek da je ta zla imperija bila ostrvo bede i muke za sirote robove...u inače krasnom svetu u kom su kućeeee od čokoladeeee.... Šta se u to vreme događa po ostatku sveta? Jel bilo crnaca ...npr na bliskom istoku kao robova, jel ima belaca robova...?
Moš misliti bilo rasista u Americi, idi begaj. Ljudi svog vremena.
Tekst je namenski pisan za patološke Ameromrzce, bam! red rasizma, bam! red imperijalizma, bam! red slavenofilskih emocija i dobija se propagandni pamflet.
Na žalost nemamo na forumu nikog ko dooobro poznaje Ameriku da nam protumači njenu istoriju i šta se zbiva ispod žita kod njih.
Sem onog Srđe Trifkovovića... Tanki smo sa poznavaocima ju es eja. Gde naći literaturu na Srpskom koja se detaljno bavi ovim? Nema. Ima li filmova sa drugom stranom priče? Nema.


Zadnji minut i jače razgovora ...sve objašnjava.
Evo i jednog Afroamera, da ne bude da sam nešto ljut na Nigaz.





Ništa, trpećemo ove ljevičarćiće i dalje...bar dok se ne pobunimo opet

• 1Ovo se svidja korisniku: victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@sakota79

Nisam izašao sa tezom da je ceo svet bio idealan a sama SAD imperija zla. Takođe, poznato mi je da priča o ropstvu obuhvata mnogo više od juga SAD. Ali, ovo je tema građanski rat u SAD. I ne vidim ništa loše u tome da se ukaže na neke činjenice koje su široj javnosti, manje poznate.

• 1Ovo se svidja korisniku: victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zaboravi čovek da pisani vid komuniciranja nije isto što i razgovor..sa sve gestikulacijom i izrazima lica. Nisam na vas "planuo" već na pisca teksta i sadržaj samog teksta... Malo počinjem da budem ne trpeljiv ka toj vrsti kukumavčenja. Plansko skretanje pažnje, agitovanje, ...." Nisi ti kriv što sediš u rođenim go..ima, kriva je (šta već) Amerika".
Izvinjavam se što je ispalo da sam hteo neku kavgu s vama.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, robertino, VJ
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Može i ovde - francuske, britanske i španske teritorije na tlu severne amerike - stanje 1750 godine

• 5Ovo se svidja korisnicima: sakota79, Lucije Kvint, Levi, vnf, Jezekijel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U Britaniji su doneli zakon protiv ropstva i mnogi i danas misle da je on i ljudi i pokret koji su to podržavali tu tekovinu i doneo, mada njima svaka čast.
Zapravo istina je da je njihova privreda prešla na industrijsku proizvodnju i da se robovi jednostavno više nisu isplatili ni u jednoj modernoj varijanti.
Sever je bio sličan Britaniji, jug zatvoren u svoj sistem skoro latifundija sa mnogo robova i još mnoštvo pionira, gorštka i sličnih trapera lovaca, krajišnika itd.
Sever u usponu gladan novih zemalja, novih sirovinskih baza i tržišta , mnogoljudan, industrijski razvijen i sa druge strane slabo naseljeni jug prepun robova, zaglavljen negde u sistemu, ne znam kojeg bih veka rekao ...
Sukob je vrlo dugo tinjao da na kraju razgori u rat koji je na kraju bio i pomalo neočekivanog toka ali definitvno očekivanog ishoda.
Daleko je od toga da su samo altruistički razlozi bili u pitanju, mada nije sporno. Crnci su u jednoj državi severa čak imali pravo glasa ali naravno niko ga nije mogao da koristi. Položaj crnaca najbolje opisuje i to da nisu brojani u spisak stanovništva i generalno njihov položaj će se potpuno promeniti čini se tek posle Vijetnamskog rata. Ipak tekovine nestanka ropstva u SAD su bile jedan od najvažnijih događaja XIX veka i definitvno su kao i sam taj rat promenile svet.
Svet u previranju, prelasku sa feudalizma na liberalizam, svet pun pobuna i revolucija kako oslobodilačkih od kolonijalizma, nacionalnih, tako već i klasnih, svet u kome se pomaljaju nove ideologije, u kome snaga mašina menja jedrenjake i sve čini bližim i bržim a gvožđe menja sve ostalo pre svega drvo, svet u kome se rađa železnica i gde se pomaljaju obrisi savremenih armija budućnosti. Zapravo sam ovaj rat će biti kao daleki preludij za kasnije mnogo veće

Ovim bih samo želeo da pokrenem nekog poznavaoca teme da to mnogo bolje objasni, u vojnom delu mislim da bih mogao da pripomognem ali ovaj prvi je za pravog poznavaoca.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Citat:Stabilokratija / Američki građanski rat (prvi deo)


Citat:Stabilokratija / Američki građanski rat (drugi deo)

• 4Ovo se svidja korisnicima: vathra, FOX, Bane san, vobo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Citat:Vojnici Konfederacije jugoslovenskog porekla u Američkom građanskom ratu (1861-1865)


Vojne jedinice u kojima su učestvovali:

Louisiana Militia Volunteers
Slavonian Rifles 1st Co. E. Cazadores Esp.
Slavonian Rifles 2nd Co. Cazadores Esp.
Slavonian Rifles Co. Inf. Battalion Louisiana Legion.
Austrian Guards 4th Regiment European Brigade
Cognevich’s Company 4th Regiment European Brigade




[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Из историје америчко-руских односа
Руска умешаност у Амерички грађански рат: Како су Руси спасили Сједињене Државе

Док су европске силе стале на страну Југа у Америчком грађанском рату, руски цар Александар II је 1863. године послао две ескадриле руске морнарице у Сан Франциско и Њујорк, у знак подршке територијалном интегритету САД и како би спречио Енглеску и Француску да интервенишу на страни Конфедерације. Русија је тако променила однос снага не само унутар Сједињених Држава већ и на глобалној сцени. У контексту данашњих америчко-руских односа, оно што се десило пре 160 година делује нестварно.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]