"Pogledao sam 15 minuta, ne duže. Srećan sam što neko radi seriju "Nemanjići“. Nisam ni na koji način učestvovao u tome, nikoga ne poznajem, nikakvih mojih zasluga u tome nema, niti krivice, ali hoću da stanem u odbranu ljudi koji su se trudili i borili da nešto naprave. Sećam se kada su ljudi radili "Boj na Kosovu“, bili su žestoko napadnuti, a mi ga i danas gledamo kao najbolji film o 1389.
Neko je pokušao da napravi nešto, ima jedna glupa primedba koju sam primetio - a kako je Nemanja mogao da govori „petlja“, „bre“... To je mnogo glupa primedba. Ako bi se zaista govorilo kako je Nemanja pričao 1196. godine, ne biste razumeli ništa, jer bi tu više bilo staroslovenskog nego jezika koji bi iko u Srbiji razumeo", istakao je on.
Pa dobro, crkvenoslovenski svakako ne bi mogli da pročitaju, a da li bi razumeli narodni govor pitanje je, sigurno ne u potpunosti. Mada to uopšte nije suština zamerke da je žargon koji se koristi u seriji loš. Niko njima ne zamera što govore savremen srpski jezik, već što koriste žargon koji nije postojao u srednjem veku. Umesto "uhapsiti" mogli su reći zatočiti. Umesto "imaš petlju", mogli su reći hrabar, ili ambiciozan si, bilo šta što dolikuje rečniku jednog od, u tom trenutku, najmoćnijih vladara Evrope. Ili rečenica "Vraćam vas u igru", kao da su Nemanjina braća sve vreme otkad je Manojlo Nemanji dao vlast, sedela na klupi i čekala. Pa nije to fudbalska utakmica. Ja razumem da serija nije pravljena da je gledaju samo stručnjaci ili ljudi koje usko zanima ova tema, al sumnjam da smo mi Srbi baš toliko priprost narod, da sad oni treba da se spuštaju na naš nivo ne bi li ih razumeli bolje (što veliki broj kritika na račun serije upravo i opovrgava).
Narodni bismo cak i mogli da razumemo, donekle, a crkvenoslovenski je ionako bio knjizevni jezik, jezik nauke i eventualno diplomatije.
Jedini sacuvani dokument na nasem narodnom srednjovekovnom jeziku je Povelja Kulina Bana sa kraja 12 veka - i ona pokazuje da je narodni jezik, uprkos tome sto je podlozniji promenama tokom vremena, i tada bio slicniji danasnjem srpskom nego tada knjizevni crkveno-slovenski:
''U ime oca i sina i svjatoga douha. Ja ban Bosinski Kulin, prisezaju tebja, kneze Krvatu, i vsim gradjam Dubrovcam, pravi prijatelj biti, od selja i do vjaka, i prav goj drzati, s vami, i pravu vjeru, do kolja sam ziv, vsi dubrovcane kire hode po mojemu vladaniju trgujuke...'' Tako nesto.
Mogli su jednostavno da naprave neki 'mutirani' govor, odnosno moderni srpski jezik (ali da uzmu neki valjevski akcenat a ne ovu beogradsku muljavinu, to kao beogradjanin kazem), pa onda ubace dosta starosrpskih ili crkveno-slovenskih reci, kao zamenu za svaki ocigledni turcizam, anglicizam i slicno (sto se mene tice, to bi trebalo i generalno sa nasim jezikom uraditi, kao sto se trenutno radi u Rusiji). Zvucalo bi sasvim solidno. Uostalom, nesto slicno su uradili u Boju na Kosovu, jednostavno sastavili formalni srpski akcenat prozet arhaicnim recima, izgovorom, tempom govora...
Nama bi barem svako takvo resenje bilo realisticnije nego recimo resenje u engleskim istorijskim filmovima/serijama, gde uglavnom koriste moderne ''upper class' akcente. A evo kako je zvucao 'engleski' sve do 11-12 veka - ovo bi lakse razumeli nemci i skandinavci od danasnjih engleza:
Pa cak i dosta pozniji engleski, posle jakog uticaja normana, i dalje zvuci dalje od modernog engleskog nego povelja kulina bana od modernog srpskog - Canterbury tales, kraj 14 pocetak 15 veka:
''U ime oca i sina i svjatoga douha. Ja ban Bosinski Kulin, prisezaju tebja, kneze Krvatu, i vsim gradjam Dubrovcam, pravi prijatelj biti, od selja i do vjaka, i prav goj drzati, s vami, i pravu vjeru, do kolja sam ziv, vsi dubrovcane kire hode po mojemu vladaniju trgujuke...'' Tako nesto.
А вала могао си да напишеш ћирилицом. Овако делује скроз накарадно.
Flash, samo mala ispravka, u pitanju je knez Krvaš, ne Krvat. To je lokalna varijanta imena Gervazije, Đervazo, budući da je u pitanju dubrovački knez.
Evo izgovora:
У име оца и сина и светога духа, ја бан босански Кулин присезају тебје кнеже Крвашу, и всјем грађам дубровчам прави пријатељ бити вама од сеље и довјека и прав гои држати с вами, и праву вјеру доколе сам жив, вси дубровчане кире ходе по мојему владанију тргујуће годје си кто хоке, кријевати годје си кто мине, правов вјеров и правим срдцем, држати је без всакое зледи, развје шчо ми кто да својем вољов поклон, и да им не буде од мојих часников силе, и доколје у мне буду дати им савјет и помоћ каторе и себје коликоре моге, без всега злога примисла, тако ми Боже помагаи и сије свето евангелие.
Ја Радоје, дијак бан писах сију книгу повелов банов, од рождества Христова тисућа и сто и осамдесет и девет љет, мјесеца августа у двадесет и девети дењ, усјеченије главе Јована Крститела.
U ime Oca i Sina i Svetoga duha, ja ban bosanski Kulin prisezaju tebje kneže Krvašu, i vsjem građam dubrovčam pravi prijatelj biti vama od selje i dovjeka i prav goi držati s vami, i pravu vjeru dokole sam živ, vsi dubrovčane kire hode po mojemu vladaniju trgujuće godje si kto hoke, krijevati godje si kto mine, pravov vjerov i pravim srdcem, držati je bez vsakoe zledi, razvje ščo mi kto da svojev voljov poklon, i da im ne bude od mojih časnikov sile, i dokolje u mne budu dati im savjet i pomoć kakore i sebje kolikore moge, bez vsega zloga primisla; tako mi Bože pomagai i sije sveto evangelie.
Ja Radoje, dijak ban pisah siju knigu povelov banov, od roždestva Hristova tisuća i sto i osamdeset i devet ljet, mjeseca avgusta u dvadeset i deveti denj, usječenije glave Jovana Krstitela.
Људи, да вам кажем ја нешто поштено: мнооого смо ми благи у овим критикама! Гледам сад на Другом каналу емисију о Пећкој патријаршији - и срце ме боли! Да ли су ови несрећници, што су покушали да сниме ову серију, имали на уму шта могу да оскрнаве и за шта су се дохватили? Можда и јесу, али нису се обазирали! Опоганили су колективно сећање нашег народа, ма какво оно било, тачно, нетачно, произвољно или митско. Просто, нису имали право да се овако фушерски и лукративно понесу према овој теми.
Свака част нашим члановима на изванредним, стручним коментарима, почаствован сам и поносан што је само наш форум реаговао овако стручно и континуирано до сада! Но, ја бих на крају сваког поста додао (као Катон Старији - Ceterum censeo Karthaginam esse delendam) - срам вас било господо ''аутори'' серије !
Vazduhoplovac ::Flash, samo mala ispravka, u pitanju je knez Krvaš, ne Krvat. To je lokalna varijanta imena Gervazije, Đervazo, budući da je u pitanju dubrovački knez.
Evo izgovora:
У име оца и сина и светога духа, ја бан босански Кулин присезају тебје кнеже Крвашу, и всјем грађам дубровчам прави пријатељ бити вама од сеље и довјека и прав гои држати с вами, и праву вјеру доколе сам жив, вси дубровчане кире ходе по мојему владанију тргујуће годје си кто хоке, кријевати годје си кто мине, правов вјеров и правим срдцем, држати је без всакое зледи, развје шчо ми кто да својем вољов поклон, и да им не буде од мојих часников силе, и доколје у мне буду дати им савјет и помоћ каторе и себје коликоре моге, без всега злога примисла, тако ми Боже помагаи и сије свето евангелие.
Ја Радоје, дијак бан писах сију книгу повелов банов, од рождества Христова тисућа и сто и осамдесет и девет љет, мјесеца августа у двадесет и девети дењ, усјеченије главе Јована Крститела.
U ime Oca i Sina i Svetoga duha, ja ban bosanski Kulin prisezaju tebje kneže Krvašu, i vsjem građam dubrovčam pravi prijatelj biti vama od selje i dovjeka i prav goi držati s vami, i pravu vjeru dokole sam živ, vsi dubrovčane kire hode po mojemu vladaniju trgujuće godje si kto hoke, krijevati godje si kto mine, pravov vjerov i pravim srdcem, držati je bez vsakoe zledi, razvje ščo mi kto da svojev voljov poklon, i da im ne bude od mojih časnikov sile, i dokolje u mne budu dati im savjet i pomoć kakore i sebje kolikore moge, bez vsega zloga primisla; tako mi Bože pomagai i sije sveto evangelie.
Ja Radoje, dijak ban pisah siju knigu povelov banov, od roždestva Hristova tisuća i sto i osamdeset i devet ljet, mjeseca avgusta u dvadeset i deveti denj, usječenije glave Jovana Krstitela.
Интересантно. Наводи 1189 год. Нисам истраживао па не знам. Али за неке повеље знам да су наши владари наводили годину од постања.
Напр. раваничка повеља у лето 6689.
Markoni, baš sam pre nekoliko strana pisao o navođenju godina u seriji, gde su naveli "leta gospodnjeg". Nije mi poznato koliko je ovakav oblik bio raširen kod nas, pretpostavljam da je u Bosni svakako bio dominantniji, kao i na primorju, samim tim što su bili izloženi "zapadnoj" kulturi više od nas.
