„Evdokija je krenula ka nama. Idem na granicu da je pokupim.“ - Stefan svome ocu Nemanji.
„Žaba. Zec.“, „Lepi su ti vojnici“... "Vau, eno grizlija...“ (režiser: "Rez. Pa kakav grizli, to ne piše u scenariju". Glumica: "Ponela me atmosfera"; Mihić: „Kermit i Duško Dugouško može, medved Jogi, ne može“).
„Lepa je Evdokija. Prelepa. Kako si se plašio da ti ne uvale nekog akrepa, a?“ - Vukan svome bratu Stefanu.
„Umukni!“ - Isak II Anđeo svom bratu Alekseju III.
„Grooooooooo“ (onomatopeja podriga) - Aleksej III u prisustvu svoga brata Isaka II Anđela.
„Vidi ko mi je došao? Moje društvo iz Carigrada.“ – Evdokija svome suprugu Stefanu.
„Ma pratićemo razvoj situacije. Ovaj svet je u rukama prevrtljivih, grabljivih, nemilosrdnih gadova koji vuku konce sudbina država i naroda…“ – Nemanja sinu Stefanu
„Znam celu situaciju, Carigrad je naš veliki saveznik ali sad svi kidišu na njega“ – Vukan ocu Nemanji
Još jedan niz u plejadi novogovora braće Nemanjić i ostatka njihove Srbije.
Meni, kao istoričaru koji je čitao izvore iz tog perioda, prosto upadaju ovi dijalozi u uši, sami od sebe.
Tako će Stefan sa ekipom da pokupi, neku tamo naivnu, Evdokiju koja, sačuvaj Bože, prvi put vidi uživo zajca i žabu jer zoološkog vrta nema u Carigradu (ali ima ga u Jagodini), a zlatiborske padine su za nju pravi melem za oči (i vojnici, ohoho) – complete naturalis, Made in Serbia. Niko nema onu lepotu što Srbija imade…
Na ovo da se doda još Evdokijin lovac, baja iz Carigrada, od koga Stefan treba da cvika jer on zna nešto što mlado prinče ne zna. Kada na to dodamo da su braća Nemanjić povremeno zborili na staroturskom te su znali da naprave razliku između akrepa i Evdokije, onda je doživljaj srpskoga srednjeg veka daleko živopisniji. Pride, vizantijskom caru se može da kaže „Umukni“ (umesto već antologijskog, rezervisanog, za vladare: „Tišina tamo!“), a brat vizantijskog cara ima mogućnost i da iz dubine stomaka izbaci ariju u rangu Homera Simpsona posle trećeg piva.
Tu nije kraj. Stefan Nemanja priča kako ga vera u Hrista još jedino drži dotle već u narednih nekoliko rečenica veruje u sudbinu. Nešto što pravi hrišćanin ne uvažava i ne sme da kaže. I dok Nemanja i Vukan bistre spoljnu politiku i predviđaju budućnost sa preciznošću od 100% (na čemu bi im i Tarabići zavideli) dotle na Carigrad kidišu svi kao svinja na mrsan džak.
Lele, gde će nam duša što sve ovo gledamo.
Nego, jel to grb Balšića (vuk na štitu) ili sam počeo da haluciniram:
I onda dođe ovo:
Blic: "NAPALI SU NAS ISTE NOĆI KAO IZ ZASEDE" Iz pera Gordana Mihića izašla je serija koja je uzburkala Srbiju, a ovo je NJEGOVA PRIČA
To je,skroz,u maniru sa GLAVNIM protagonistima dnevno-političke farse u zemlji nam Srbiji.
Onog vuka na štitu stražara kod Vukana sam odmah primetio i ja. Zaključujem da je scenograf/rešiser/direktor serije znao da je to grb potonjih gospodara Zete(za 200-300 godina),ali je vispreno, sam sa sobom,zaključio da je to grb Zete i da mora da je bio stariji od Balšića.Tako je.
Što reče Ivan Ivanović-hvala RTS što je vratio humoristički program...
.
