offline
- Pridružio: 06 Avg 2009
- Poruke: 320
|
Mojka omiljena civilizacija, sad cu da se raspisem.
Rim je osnovan 753 godine pre nove ere i trajao je do 476 godine nove ere, nesto preko 1.200 godina, i naravno prosao je kroz brojne reforme kako drzava tako i vojska.
Prvi period kada su Rimom vladali Kraljevi do 509 PNE. (7 kraljeva) obelezava konsolidaciju nove drzave koja se prosirila na teritoriju otprilike grada Beograda. Vojsku su u to vreme cinili mala profesionalna vojska za zastitu kralja, dok bi u ratovima ucestvovalo celokupno stanovnistvo. U to vreme se javlja i legija kao vojna formacija.
509PNE-30PNE. se moze podeliti u dva dela do Punskih ratova, u to vreme Rim se siri na oblast cele danasnje italije do reke PO na severu. Vojska postaje opsta obaveza svih rimskih i italskih gradjana koji su imali imovinu. Naime u Rimu su Ljudi sa imovinom imali pravo glasa u skupstini. Postojali su i proleteri koji nisu posedovali nikakvu imovinu i nisu imali pravo glasa, ali ni obaveze da brane Rim. Decaci sa navrsenih 16 godina su ceremonijalno prihvatani u drustvo odraslih i od tada su mogli da sluze u legijama. Svaki legionar je bio obavezan da sam kupi ili na drugi nacin obezbedi kompletnu opremu, bilo je slucajeva da je takozvana regrutna konisija znala da proda celokupnu vasu imovinu da bi kupili oklop i oruzije. Od drzave bi dobili samo hranu, najcesce vegeterijansku. Ima slucaj iz punskog rata kada su se legionari zalili da ih tako lose hrane da su morali da jedu meso. Vojni rok je ogranicen na 6 pohoda ili najvise 10 godina. Svaki legionar je mogao da povede konja ili roba da mu nosi stvari i kopa rovove za tvrdjave, pa su cesto legije licile na ciganske cerge. Oprema nije bila standardizovana po izgledu, i cesto se nasledjivala, tako da je armija izgledala veoma sareno. Legija i taktika se usavrsavaju i u to vreme nastaje legija koju znamo. Najveci problem ovih armija je bila komanda. Kpomandant armije je bio konzul izabran za tu godinu. Konzuli su se birali svake godine i to dvojica i bili su prvi medju jednakim senatorima i po pravilu su stupali na duznost sa 42 godine zivota. Menjali su se svakog 1.Januara (sad znate zasto tad slavimo novu godinu). Njihov najvazniji zadatak je bio da vode vojsku u ratu, medju njima je bilo i odlicnih vojskovodja, ali i krajnje nesposobnih, a niko nije mogao da ih promeni dok mu traje mandat. Nekoliko nesposobnih konzula je skoro upropastilo Rim i pre i posle Hanibalovih ratova. Posle punskoh ratova rim se siri na spaniju juznu francusku, male delove, male azije i afrike. Vojnici ostaju sve duze u legijama dok im imanja propadaju, a zene ne radjaju decu. Krajem drugog veka pojavljuju se germanska plemena na granicama Rima i u nekoliko bitaka nesposobni konzuli gube oko 30 legija, u tim bitkama skoro da nije bilo prezivelih. Rim ostaje bez sitnih seljaka koji su cinili regrutnu bazu i nalazi se pred velikim problemima. Jogurtin ustanak u africi, Germani se opet pojavljuju na granicama.
Oko 110 PNE nastaje reforma vojske Gaja Marija, kako je ostao bez regrutne baze Marije regrutuje proletere, drzava im kupuje svu neophodnu opremu i potpisuju ugovor na 20 godina. Dobijali su platu, svakih 6 meseci, deo plena iz ratova kao i mali komad zemlje po izlasku iz vojske. Dok su bili legionari nisu smeli da se zene. Ovde nastaje legija koju smo videli u filmovima, standardizovana oprema i tacan broj legionara po jedinici. Najmanja jedinica je imala 8 vojnika (toliko ih je spavalo pod istim satorom) do legije koja ima 5200 legionara, 400 konjanika i 2400 neboraca. Pojavljuje se i tacno odredjena komora u svakoj legiji, 8 vojnika dobija jednog konja za prenos stvari, centurija 80 legionara i 20 neboraca dobija 1 kola, komora se odvaja od borbenih jedinica i nju vode neborci. Vojnici dobijaju opremu tesku oko 22kg koju nosi svaki vojnik. Legionari su sebe nazivali Marijeve mazge. Vojnik je mogao da napreduje sve do komandanta legije iskljucivo svojim zaslugama, a cesti su slucajevi da produzavaju ugovor na jos 20 godina. Jedna od rariteta tih legija su bile i skole jer je svaki legionar morao da bude pismen i zna da racuna. Ovakve legije su se pokazale kao izuzetne ratne masine i nije im bilo premca u svetu, ali su pokazali i svu opasnost profesionalnih vojski. Kada su legionari postali verni svojim komandantima, a ne senatu i skupstini Rima, vec posle 20 godina od reformi, Sula rusi zakonsku vlast naroda uvodi vojsku u Rim i pocinju gradjanski ratovi sve do 30PNE, kad na vlast dolazi Oktavijan August.
Carstvo, od 30 godine PNE do 180 Godine nove ere je zlatno doba Rima. Drzava se prostire na celokupnoj poznatoj zemlji, nema spoljnih neprijatelja vrednih paznje i Carevi su manje vise sposobni i posveceni izgradnji sto viseg standarda za svoje gradjane. Prava rimljane se sire tako da pored, hleba, mesa, vina, karti za pozoriste ili gladijatorske igre, koje gradjani dobijaju besplatno od drzave, cak se otvaraju i bolnice za robove, svaki vlasnik roba je morao da ga leci ili odvede u takvu bolnicu. Rob koga bi izlecili bi postajao slobodan gradjanin i sledece dve godine morao je da daje 1/3 prihoda bolnici. Robovlasnik koji nije lecio robove je najcesce ostajao bez imanja i bio prognan iz Rima.
Vojska se popunjava proleterima i organizacija ostaje ista kao kod Marijevih reformi. Kako nije bilo ratova, koristi se za izgradnju puteva, vodovoda Tvrdjava... Nijedan car nije mogao da ostane ili dodje na vlast ako nije imao podrsku vojske, desavali su se vojni udari ali mnogo redje nego u kasnijem periodu.
180 Nove ere do 313 Nove ere, Posle smrti Antonija Pija, dolazi serija sve losijih careva, organizacija vojske ostaje ista, pored rimskih gradjana i varvari mogu pristupiti vojsci, a disciplina sve vise slabi, sve do Cara Dioklacijana brojni su drzavni udari, sve losija disciplina i stalno povecanje plata i nagrada vojnicima kako bi ostali verni. Ovo toliko upropastava drzavnu blagajnu, porezi postaju toliko visoki da celokupna privreda propada. Tada je zabelezena i prva inflacija, uz nekoliko prirodnih katastrofa, i epidemije kuge dovodi Rim na ivicu propasti.
Dioklacijan je poslednji paganski car Rima, vladao je 20 godina i kolko tolko sredio stanje u carstvu, on je i poslednji koji je umro prirodnom smrcu. Konstantin je prvi hriscanski vladar, pocinje da gradi brojne crkve i manastire, a svestenici imaju sve veci ugled u narodu i preuzimaju sve veci deo vlasti, vojska postaje sve malobrojnija, legije su to samo po imenu, u vojsku se primaju svi od varvara do robova, postaje sve nesposobnija za borbu protiv spoljnog neprijatelja, a sve vise odlucujuci faktor u unutrasnjim sukobima, brojna su ubistava careva, a dobijene bitke postaju retkost. Rim se sve vise oslanja na saveze sa raznim varvarskim plemenima, a na kraju uopste nema vojsku. Vandali koji su zadali poslednji udarac Rimu, za godinu dana prolaze celu francusku, Spaniju, prelaze i osvajaju Africke provincije, a odatle morem na jug Italije morem pa do Rima kopji osvajaju i pljackaju, a da Rim nije imao nijednog vojnika. Poznati istoricar Gibon, kaze da je propast bila neminovna kada su Rimljani snagu legija, zamenili lenjstvovanjem u manastirima. Rim je u prvom veku imao oko 1.000.000 stanovnika, a tada oko 20.000. Posledji car Romul Avgust je ubijen u Raveni 476 godine.
|
