Ruska hipersonična raketa ”Kinžal” / ”Dagger”

14

Ruska hipersonična raketa ”Kinžal” / ”Dagger”

offline
  • beowl  Male
  • Počasni građanin
  • Pridružio: 14 Sep 2009
  • Poruke: 952

vathra ::
Не мора да буде услед противничког дејства, могла је и при удару на земљу.


Odvali se neko "random" parče usled energije udara ili baš na tom mestu udari u nešto tvrdo?



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 14958

У оба случаја пада - и оног потврђеног из Русије и овог наводног из Украјине - видимо да је глава пала пљоштимице - пронађене су на површини, без укопавања.
То указује да је ракета услед нечега изгубила управљивост и почела да пада неконтролисано, при чему је изгубила управљивост и већину брзине у атмосфери. Обзиром на путању и брзину у завршној фази, требало би да видимо сагоревање неког објекта у скоро вертикалној фази.

Мени се то све поклапа наводним снимком метеора / назови сателита снимљеног из Кијева пре коју недељу.
Тако да бих очекивао да су остаци ове ракете пронађени негде јужно од Кијева.

Оштећење на БГ - уколико претпоставимо да је настало услед дејства ПВО током управљивог лета ракете, брзине објеката кад се саберу и добије заједничка брзина - добије се и даље врло велика брзина у смеру кретања ракете. Логичније је да оштећење настало ударом са бочне стране у неком тренутку.

Украјинци тренутно тролују Русе да су оборили са ПВО ову ракету, за шта немају доказа али да би то оповргли Руси би морали да доказују да се покварила...



offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 5264

Taj vrh kod FAB a je rađen kovanjem sa silom od cca 6000 tona, od čelika legiranog kromom i manganom po JUS u bi to bilo od Č4734 -pa dalje do čelika legiranih kobaltom. Ovisi da li je prioritetno proboj u zemlju ili u beton ili kroz 5 paluba na nosaču aviona. Debljina mesa je od 50 mm na spoju sa cilindrom do nekih 200 mm na samom vrhu. Po potrebi se dodaje još jedan sloj obično mekšeg materijala koji se kod udara zaljepi za oklop i služi kao vodilica probojnom dijelu. Ovisno od potreba eksploziv je liveni TNT sa heksogenom ili nešto na bazi Pikrinske kiseline odnosno eksploziv pozna pod imenom Dunite , u tom je slučaju glava vrlo otporna na udar i ne bude grunula od udara u čelik ili beton , nego tek kad to kaže upaljač koji je skroz odotraga u debeloj zavjetrini.

Spoj oživala i cilindra se radi zavarivanjem pod prahom na automtskim linijama za zavarivanje. Zavar mora biti žilav i kod bacanja na betonsku podlogu ili kamen zavar ne smije popustiti već osnovna struktura plašta ili oživala.

Ovo što Kličko pokazuje ovako rascopan ožival mogu protumačiti jedino kao podvalu. Bombu koja nije eksplodirala su stavili u komoru i sa vrelom vodenom parom istoplili eksploziv , a onda prazno kučište bombe rascopali sa eksplozivom da izgleda kao pogodak , tu nije radila kumulativka ni kinetički penetrator nego plastični eksploziv zaljepljen na ožival

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 5435

Ali je nekako baš indikativno da u oba slučaja imamo izbijeno dno. Malo će sad ovo biti čudno šta ću ispričati, ali nisam baš sa ekplozivima i općenito eksplozijama na ti.
Artiljerijska granata koja ima onako debelo dno i cijela košuljica je iz komada mi je razumljiva, kad upaljač pripali nekako su mi otpori ravnomjerni i granata pukne na sve strane. Minobacačka isto. Ali kad vidim fugsne b/g kao recimo na Gradu i Uraganu sa onim ravnim dnom, ušarafljenom pločom, laički očekujem da je tu glava najslabija...ali eto one opet gruvaju kako treba.

Moguće li je da ako glava ne udari kako treba u pregradu, pod nekim možda lošim kutem, da pukne, ali da loše pukne, izbije dno, a ostatak košuljice izdrži. Na slikama iz Rusije od lani, meni se čini da je eksplozije bilo, ali efekt ni blizu šta bi bilo da se glava zarovala.

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 5264

Moramo razlikovati izgaranje baruta , od deflagracije eksploziva i prave detonacije.

Kod baruta, bilo kejeg, kad se zapali u zatvorenom prostoru tlak plinova raste, od tog porasta po zakonu gorenja raste i brzina izgaranja pa raste i brzina porasta tlaka, kako je u zakonu izgaranja baruta onaj n u potenciji to kod nekog tlaka od tisuću bara dobijemo skoro linearnu brzinu porasta tlaka i ako je to cijev topa tlak ostaje u granicama normale. Kad se barut ispituje u balističkoj bombi onda tlakovi idu do tri tisuće bara i više i nema razarana bombe.

Kad bi u balističkoj bombi zapalili istu količinu TNT kao baruta u prethodnom primjeru , prvo bi ga teško zapalili , a i kad ga zapalimo on bi izgarao dosta kilavo jer mu fali kisika da ostvari potpunu kemijsku reakciju. Konačni tlak bi najčešće bio manji od onog kod baruta jer bi proces trajao koju milisekundu duže pa bi se plinovi malo više ohladili .

Taj proces izgaranja eksploziva zovemo deflagracija i ona je opasna ako na košuljici postoji pukotina na dnu pa kroz nju prodru barutni plinovi do eksploziva i zapale ga , odjednom tu u procesu ne sudjeluje samo barut već i eksploziv i tlak raste preko dozvoljenog i cijev se razleti ili odvali zatvarać. Cijev se rascvjeta ko u crtanim filmovima ili na snimcima iz ukrajine , a ponekad i odvali zatvarać , kod tih lomova se vide linije kidanja materijala , linije puzanja i to jr klasično kidanje silom.

Kad bi u balističku bombu ubacili istu količinu TNT kao u prethodna dva primjera i s nečim jako udarili po njemu , taj udarac koji je fizikalna pojava , točnije rečeno neka valna pojava jer sila sa nule po nekom linearnom ili sinusnom zakonu raste , izaziva isto tako valnu pojavu u eksplozivu , taj val ili talas se prenosi kroz eksploziv brzinom zvuka za dotičnu materiju , a to bude obično 5-6 kilometara u sekundi naspram onih par centimtara u sekundi kod baruta.

Uslijed te velike brzine prostiranja vala kroz eksploziv čestice plinova koji nastaju raspadanjem krutine ne stignu napustiti mjesto radnje jer se ne mogu kretati brže od brzine zvuka za taj plin na datoj temperaturi i tlaku , a to je obično oko 1000m/ s , i što se događa ... u vremenu od 0,0001 sekunde se sva masa eksploziva pretvorila u plin , a prve čestice plina se nisu makle 0,1 m od mjesta inicijacije. Dakle nema veze što je dno na raketi Grad nikakvo, ušarafano preko navoja dužine 25 mm , to dno nema uticaja na ukupni razvoj tlaka i bojeva glava se razletava koliko toliko ravnomjerno.

Slična je situacija kod udara metka ili gelera u tijelo granate ili bojevu glavu rakete , ako je brzina udara dovoljno velika onda se izazva opet ta valna pojava koja se kreće kroz metal i prenosi na eksploziv koji uredno grune, to su one sekundarne sksplozije .

Kod ruske odnosno sovjetske municije je u primjeni postupak šnekanja eksploziva u košuljice čime se postižu veće gustoće eksploziva u odnosu na lijevanje , pa su i brzine detonacije veće. E sad kod eksploziva koji ima veliku gustoću i veliku brzinu detonacije treba i jači udar da izazove detonaciju, tako da su oni sigurniji na sekundarne eksplozije .

To ide dotle da kod bojeve glave rakete GRAD u šupljine eksploziva budu smještena tri kolačića od prešanog eksploziva , svaki od njih je prešan sa drugim tlakom i ima drugu gustoću , čak se kolačići slažu u genu tako da gornja strana kod prešanja koja je gušća od donje ide prva u rupu, time se postiže zaletavanje udarnog vala , sa detonatora upaljača koji daje recimo 4000m/ s se kroz ta tri kolačića udarni val postupno ubrza na 7000m/ s i kad to udari u šnekani trotil on to prihvati i dalje ide sa više od 6500m/s.

Dakle udarac koji bi ovako razbucao Kličkovu bombu sigurno dovodi do detonacije i razletavanja bombe , čak i kod deflagracije bi rupa bila okrenuta prema van i sve bi bilo garavo .

offline
  • Pridružio: 13 Jan 2012
  • Poruke: 2423

kolika je brzina kindzala pre nego sto pogodi cilj, u blizini cilja?
posto se prica o nekim promenama putanje, da li i pri tome gubi brzinu (verovatno su to sitne korekcije)?

ako raketa uspori pre cilja, mozda ga i patriot moze skinuti?

offline
  • jazbar 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 28 Dec 2009
  • Poruke: 16084
  • Gde živiš: Lublana

^ Nema oficielnog podatka (naravno), samo špekulacije. Prića se o 5-7 maha. Vazdušni odpor u nižoj atmosferi znatno uspori svaki objekt i zagrejavanja prilikom trenja su velika. Ovde ima nekoliko osnovnih podataka: https://missilethreat.csis.org/missile/kinzhal/

Kinžal ima promenljivu traktoriju do cilja uz veliku brzinu gotovo nemoguće da ga išta može skinuti.

offline
  • Pridružio: 13 Jan 2012
  • Poruke: 2423



na ruskom.

offline
  • zg 
  • Građanin
  • Pridružio: 09 Jun 2017
  • Poruke: 38

Да ли су „кинжали” отерали руске академике у затвор

offline
  • Toni  Male
  • SuperModerator
  • Pridružio: 18 Jun 2008
  • Poruke: 30651

Tvrde da je Su-34 ispalio Kinzal.

https://tass.ru/armiya-i-opk/18647287

Citat:МОСКВА, 4 сентября. /ТАСС/. Многофункциональный сверхзвуковой истребитель-бомбардировщик Су-34 применил гиперзвуковую ракету "Кинжал" в ходе спецоперации на Украине. Об этом ТАСС сообщил источник в военном ведомстве.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 523 korisnika na forumu :: 30 registrovanih, 1 sakriven i 492 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., AK - 230, aleksmajstor, Areal84, bojankrstc, cavatina, cenejac111, dankisha, DonRumataEstorski, HrcAk47, Joja, Litostroton, mikrimaus, Milometer, nebkv, Nemanja.M, nemkea71, panzerwaffe, pein, pera bager, Prašinar, savaskytec, simazr, stagezin, tubular, Tvrtko I, Viceroy, voja64, wolverined4, 1107