|
Од 1976. па до 1999. године баш сам се наносио плаве униформе па су људи мислили да сам прешао у милицију. 
Кад се појавио бере (мислим да је то било 1991. године за време првог студентског протеста Видовдан) били смо ужаснути (како ко, наравно). Неки су је носили као шиптари, набијену до обрва, неки наопако, а било је и оних који би је само ставили на главу, па се једва држала. При том нико није одређено рекао где и како се ставља значка (она правоугаона тробојка са бордуром, касније су је усвојили у РС), па је неко стављао лево, други десно, а трећи по средини, као да је шапка у питању. Све у свему, најнекориснији и најглупљи део одеће. Није штитила ни од чега - ни од кише, снега, сунца. Ништа! Кад дуне ветар или кад јуриш некога, прво што се ради - заденеш је за појас. При том се брзо деформисала, па смо личили на куваре у румунској војсци.
Ја сам био кицош кад је униформа у питању (лако је кицошити се кад си мршав), па је то изгледало још и пристојно на мени, али имао сам колега који су је огорчено стављали на главу тек кад морају, па је то изгледало ''као пилету сиса''. Да не заборавим - није било летње и зимске варијанте.
Титовка, односно пилотка или пица (како су је звали Амери из познатих разлога сличности с женским полним органом) биле су боље чак и од шапке (и ње сам се наносио у гарди свих петнаест месеци, и летњу и зимску). Шапка је штитила мало очи од кише или сунца, али је било смрзавање у њој, па су и старешине радије долазиле на посао с титовком него са шапком.
Врло ретко сам се сликао, а ову фотку сам сачувао кад је мој син узео да ме имитира...
ПС
Чинови су били произвољни, само да грађанство не види разлику између активних и резервних.
|
Нисам успио да провалим зашто је ознака баш двоглави орао и то овакав.
