|
- Ni na jednoj našoj fresci nema predstava grba koji se može pripisati nekome. Postoje štitovi rimskih vojnika i svetih ratnika koji su ponekad oslikani simbolima koji se mogu okarakterisati kao heraldički, ali se oni ne mogu sa sigurnošću pripisati nekoj ličnosti ili dinastiji.
- Orlovi na zavesicama sokla, stolnjacima, vladarskoj odeći i jastučićima na kojima vladari stoje nisu grbovi, i nisu heraldički simboli. Posebno ne orlovi na zavesicama sokla koji se toliko po internetu uzimaju kao dokaz da je crveni orao bio simbol Nemanjića, zbog toga što su zavesice i stolnjaci uvek prikazani beli, jer su od platna, a orlova na njima ima u različitim bojama, crvenoj, plavoj, zelenoj. Na svim ovim izvorima orao se može tumačiti jeidno kao simbol vladara nasleđen od Vizantije, zato što ništa ne govori konkretno da je reč o grbu ili baš heraldičkom simbolu. Svakako se može reći da se dvoglavi orao kao simbol javlja u Srbiji već u 13. veku, a u kojoj meri je korišćen, i da li je igrao heraldičku ulogu, to je vrlo otvoreno pitanje.
- Na pomenutoj fresci u samostanu svetog Franje u Bergamu nisu prikazani car Dušan i kralj Uroš, zato što ispod likova stoji natpis koji jasno i nedvosmisleno kaže ko je na toj fresci naslikan. A naslikani su, 1382. godine, braća Bartolomeo i Frančesko Kazano. Freska i natpis:
ANO DNI MCCCLXXXII DIE XVIIIJ AVGI. HIC IACET NOBILES ET EGREGII VIRI, MAGNIFICI BARTHOLOMEUS ET FRANCISCHVS FRES ET FILII QVA DNI RUDOLPHI DE CAZANIS
- Crveno plava zastava koja se predstavlja kao prva srpska srednjovekovna zastava, rekonstruisana prema informacijama iz popisa poklada župana Dese iz 1281. godine nije izgledala tako, već je njena rekonstrukcija potpuno proizvoljna i izmišljena. A to je zbog toga što mi o izgledu te zastave ne znamo ništa više sem toga da je to zastava od crvene i plave čende. Čenda je lagana svilena tkanina koja se obično koristila za postave. Ona je deo velike riznice koju je u Dubrovniku položio na čuvanje župan Desa, a za njega znamo iz potraživanja njegove majke Beloslave iz 1281. godine, gde se precizno navode svi predmeti, među kojima je i ova zastava, navedena bez nekog posebnog značaja i opisana vrlo sumarno kao: vexillum unum de zendato rubeo et blavo, što znači upravo ono što sam napisao, jedna zastava od čende crvene i plave. Iz ovoga je sasvim jasno da je bilo kakva rekonstrukcija ove zastave nemoguća, i da o njenom izgledu možemo samo da nagađamo. Takođe ne zna se čemu je ova zastava bila namenjena, vrlo moguće da je bila litijska, pošto sam poklad u ogromnoj većini čine crkveni predmeti. O toj zastavi sam se načitao toliko gluposti, da su neki čak pisali da je napravljena od crvene i plave čoje. 
- Beli orao na crvenoj pozadini javlja se kao simbol Nemanjića jedino u ilirskim grbovnicima i sutjeskom rodoslovlju, a to mu praktično dođe na isto.
- Jedina zastava za koju se sa određenom sigurnošću može reći da predstavlja Srbiju, je zastava sa portolana Anđelina Dulserta, ali ona ne može biti zastava srpskog carstva ili cara Dušana, jer je portolan nastao 1339. godine, prema tome ona može predstavljati zastavu samo srpskog kraljevstva. A odakle Dulsertu saznanje o njoj, to je pravo pitanje na koje treba dati odgovor. Sigurno je samo da ona na tom portolanu nesumnjivo predstavlja Srbiju.
|
