NATO juče,danas i sutra

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

powSrb ::cezar 35 ::@...

Prica oko S-400 je malo slozenija i ne svodi se samo na kupo-prodaju robe, ili poklon.
Turci, pored navedenog raketnog sistema, u tom paketu, zele i licencu za proizvodnju kako bi digli tehnoloski nivo zemlje. Rusi nisu bas raspolozeni da im to omoguce, jer ne znaju gde bi ta tehnoloska resenja mogla da zavrse, pa se detalji ugovoraj jos pregovaraju.
Koliko je sve to vazno za Tursku u smislu osamostaljenja i tehnoloskog napretka, govori cinjenica da im Ameri (Nato) prete sankcijama ako dodje do realizacije ugovora.

Сада у Турској су Путина новинари питали о трансферу технологије. Стручно је избега питање и рекао да је то на компанијама које се договрају и они ће о томе да одлуче, он нема ништа са тим.

Што се тиче сарадње, ердоган је изјавио да хоће да робна размена достигне 100 милијарди, не зна се до када. Потписали су за С400 то је око две милијарде, и овај реактор 22 милијарде. Русима ће се сарадња свакако дебело исплатити. А додајмо ту и јужни ток ако га коначно направе. Просто нема никаквог минуса за Русе, шире утицај, уздрмали су нато, зарађују, добијају договоре око Сирије, све им иде добро на том плану.
Мислим да је велики утицај на турски заокрет имао неуспели пуч, наводно је Путин спасио Ердогана, можда није истина, али га је после пуча звао међу првима. А ердоган оптужује запад да је стоје иза пуча.

U prevodu Vladimir Vladimirovic pokazuje kako se igra sah
Nedostaju mi one babe sto su kukale ovde o Rusiji kao trecerazrednoj sili itd itd itd ....

• 1Ovo se svidja korisniku: Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da malo skrenemo sa ove relacije Turska-Nato > RUSIJA na viziju Nemačko-NATO> exporta ka Rusiji
i Ruskog viđenja odgovora na ota balavljenja..u slici kako tu relaciju vide na Vk.com-u...

• 4Ovo se svidja korisnicima: nemezisx, babaroga, djordje92sm, Komentator
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iz intervjua bivseg predsednika vlade SRJ Momira Bulatovica

Nudili smo im da nas prime u NATO, jer ako smo u NATO-u, ne mogu da nas bombarduju. Nudili smo im, takođe, da upravljaju rudnim bogatstvom, da im damo koncesije na energetske i rudne potencijale Kosova i Metohije, jer ako mi ne možemo da nađemo zajednički jezik sa Albancima, nek to bude neka engleska ili američka kompanija. Sve smo im nudili da ne bude rata, ali je rat moralo biti. Njima je taj rat bio potreban.



Kažete da ste nudili Amerikancima da Srbija uđe u NATO?


– Da i o tome postoji zvanični dopis. To je Milan Milutinović predložio Medlin Olbrajt. Na tom sastanku pred Rambuje, kada joj je Milutinović rekao da je Srbija spremna da uđe u NATO, ona se prvo onesvestila, nije verovala šta joj nudimo, a onda se vratila i rekla „ne, to nije opcija”. Bilo bi mnogo pametnije da su nas primili u NATO nego što su nas bombardovali.
https://www.kurir.rs/vesti/politika/3025857/momir-.....ije-opcija

• 2Ovo se svidja korisnicima: djordje92sm, Trinitron1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo sa Turcima je možda samo još jedna od navlakuša za Ruse, srećom ni Putin nije naivan. Tek kad Turci fino izadju iz NATO-a, onda se može reći da su izabrali stranu, i onda može da se "radi pos'o", od ovog sjedenja na dvije stolice nema ništa.. Ni Turci nisu ludi, vide da Zapad popušta na sve strane, pripremaju teren za rusku dominaciju, a mi gledamo i sve se oblizujemo. Jedino mi je Grka malo žao, oni izgleda neće progledat', a ovo im je posljednja prilika. Mene brine to što smo mi ovde crna rupa, ne znam zašto Rusi i dalje obraćaju pažnju na nas, ni Srbija ni Republika Srpska nemaju izlaz na more, nit' išta što Rusima treba. Stoji to da smo im jedini saveznici za sad, al' to ne znači ništa, njima naša zemlja ne treba, oni sa svoje teritorije mogu da "dobace" gdje hoće... Sad' treba posmatrat Turke, da vidimo na koju stranu će da prevagnu, pa da jednog dana i ozvaničimo orušavanje zločinačke organizacije, doživićemo sigurno!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote="Boris90"][quote="powSrb"]cezar 35 ::@...

...

U prevodu Vladimir Vladimirovic pokazuje kako se igra sah
Nedostaju mi one babe sto su kukale ovde o Rusiji kao trecerazrednoj sili itd itd itd ....

Jel Milićka???

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šta o trenutnoj snazi NATO pakta i mogućnostima odbrane od RUSA misle šveđani u tekstu:
http://www.dnevne.rs/svet/svedjani-otkrili-zastras.....le-zastave
ŠVEĐANI OTKRILI ZASTRAŠUJUĆU ISTINU: NATO će imati rok od dva sata da sašije bele zastave
6. aprila 2018.
NATO nije u stanju da zaštiti Baltičke zemlje u slučaju iznenadnog napada Rusije i Rusija nadmašuje Zapad kako u količini, tako i u kvalitetu oružanih snaga, kažu u istraživanju švedskog Centra za odbrambena istraživanja.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Joja, virked
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@...

Nato je pokazao sta i koliko moze u agresiji na SRJ. Najbolji rezultati su im bili u rusenju gradova, mostova i ubijanju civila. Protiv ruske vojske bi se jos vise obrukali i izblamirali i ne znam kako bi izbegli unistenje. Zna to Nato vrlo dobro.
Zapravo, njihovo sve brojnije prisustvo u Evropi nema za cilj zastitu istocnih evropskih drzava i Evrope uopste. Po zdravoj logici, ako se ne mogu suprotstaviti eventualnom ruskom napadu, a ne mogu,... sto gomilaju snage? Pa zbog reokupacije Evrope. I ovo zna Nato, a i evropski politicari znaju, al' ne smeju da pisnu u prilog tome, vec na sva zvona zvone kako su ugrozeni od zlih Rusa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

NATO je mogao izvršit' otvorenu kopnenu invaziju jedino na RS, jer bi se u tom slučaju Srbi imali gdje povlačit. Na Srbiju i Crnu Goru nisu mogli, jer bi ih praktički sam narod zaustavio. E sad, da li je NATO bio dovoljno snažan da potuče tadašnju kopnenu vojsku Srbije, to je već druga priča. Pomalo me i čudi što nisu ušli na teritoriju RS, bar u nekim važnim područjima, al' su zato polivali...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

..^ a u RS tek tako ce uci, kopneno..? bez kuku lele po amerikancima za (u)pomoc?

pitanje je , koje ce nato snagice uci u RS kopneno,
da bude jasno - nato - ne ratuje.

nato savez NIJE sposoban za rat. tacka,ende.
multilingvisticki savez, trude se da dovedu sve clanice na istu frekvenciju vec 50 godina, i jos uvek nisu uspeli.Nijednom u istoriji saveza nisu sve clanice imali isti stav, ili poslali vojnike u neku kampanju, - redovno bez izuzetka, vodjene ( i inicirane) od Sjedinjene Americke Drzave.

cak su i interesi razliciti, ne samo novih clanica, nego i stare i velike sile, Spanija , Britanija, pa moze se reci i Nemacka. Najsveziji primer je turska intervencija u Siriji.
Kampanja amerikenjaca u Iraku, takodje nije bila podrzana , nije bila nato misija nego "multinational".
Uvek upotrebljavam primer engleza vs argentinaca , malvinski rat: to je maksimum sto moze jedna nato clanica jacine jedne velike britanije da uradi. Sve ostalo je diskutabilno, nemce otpisujem ko vojna sila odmah, francuzi i englezi, turci naravno i to je to. mozda sam neke promasio al ne zamerajte.
bez Ju es ej, za7ebavace nato clanice kome kako se digne.
snaga natoa- lezi u americke ruke,da nisu amerikanci, procvileli bi oni vrlo rano, u 1999 na SRJ..

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Пошто се говори о копненој интервецији НАТО пакта на СРЈ
ево један интервју бившег пуковника ЈНА који је својевремено
службовао у Србији. Интервју је дат у јеку агресије
Intervju - Pukovnik Milan Gorjanc

Klopke kopnene intervencije

+ ИнтервјуPukovnik slovenačke vojske i jedan od najpoznatijih slovenačkih vojnih komentatora Milan Gorjanc objašnjava zbog čega je kopnena intervencija NATO-a protiv SR Jugoslavije teško izvodljiva, zašto CNN spominje a ne pokazuje vojne uspehe UČK-a i kakvi gubici čekaju snage NATO-a ukoliko upadnu na Kosovo

Pukovnik Milan Gorjanc, dosadašnji direktor Centra vojnih škola Vojske Slovenije i predavač strategije i taktike na istoj školi, jedan je od najboljih, najobrazovanijih i najpoznatijih vojnih stručnjaka u Sloveniji. Gorjanc je u nekadašnjoj JNA sve vojne škole završio sa odličnim uspehom i četiri puta vanredno napredovao; najbolje rezultate postigao je na mestu načelnika štaba Užičkog korpusa. Prešao je u Slovenačku vojsku 1991. godine, ali je zbog profesionalnog nastupa izazivao zavist mlađih oficira koji su zahvaljujući osamostaljenju države veoma brzo napredovali. Gorjanc je uprkos tome autor predloga slovenačke vojne doktrine i bio je direktor Centra za strateške studije. Dva puta je izrađivao i nacrte za odbranu južne Srbije od napada sa Zapada, a njegov generalski zadatak se bazirao na protivhelikopterskoj borbi odnosno borbi protiv - apača. Za AIM smo razgovarali o razvoju sadašnjeg rata na Balkanu.

Da li bi NATO ipak mogao, uz podršku apača i avijacije iz vazduha, akcijama UČK-a na terenu i nadmoćnošću u vazduhu prodreti na Kosovo ili zaposesti deo Kosova?

M. GORJANC: Hipotetički možemo da razmatramo tu mogućnost. Ali odmah treba postaviti pitanje je li UČK sposoban da upotrebi inženjersku tehniku potrebnu za razminiranje pograničnog područja. Najverovatnije će NATO-u trebati još tri do četiri meseca da uopšte osposobi UČK, kako bi mogao na Kosovo. Drugo je pitanje kako će se pokazati u borbi. Dobro poznajem mentalitet tih ljudi. Oni su veoma hrabri dok su u grupama. A kako će biti na Kosovu - to niko ne zna. Već i sada su pripadnici UČK-a imali mogućnost da pokažu šta znaju. Ali od UČK-a nema nijednog dokaza o tome da zaista vode neke borbe. Setite se Vijetnama ili Drugog svetskog rata: tada su novinari otišli u gerilske jedinice, ili su sami vojnici izveštavali kao novinari. Septembra 1944. godine su, na primer, u Sloveniji partizani obavili napad na "Poganjk", most kod Litije. Tada je kapetan savezničke misije kod glavnog štaba 9. korpusa u tom napadu napravio fotografije. Četrnaest dana kasnije u >Tajmu

Recimo da tih uspeha zaista nema, ali da se NATO, posle očiglednih neuspeha vazdušnih napada, ipak odluči za napad kopnenim snagama. Iz kojih pravaca bi mogao napasti SR Jugoslaviju i da li su ti napadi uopšte izvodljivi?

NATO bi za takve napade prvo trebalo da dobije političku saglasnost, koje još nema. Francuzi nisu dali saglasnost za nešto tako, Englezi se vade na razne izgovore, Grci su protiv, Talijani su svakim danom sve više protiv takve akcije, Nemci su takvu mogućnost otvoreno odbili, a drugi uopšte neće prihvatiti nešto tako ako nisu svi za akciju. Njihovo jedinstvo je, dakle, slično onom našem jedinstvu u Jugoslaviji pre deset godina. Drugo pitanje je priprema država iz okruženja da dozvole izvođenje napada.

Ali, države koje se graniče sa SRJ ipak sve više dozvoljavaju korišćenje svog vazdušnog prostora za napade na Jugoslaviju?

Jedno je dopustiti vazdušni, a drugo kopneni napad. Koridori se i sada uglavnom daju za napuštanje jugoslovenskog vazdušnog prostora, a ne toliko za dolazak aviona. Zbog toga je napad, ako bi do njega došlo, moguć pre svega iz Makedonije i Albanije.

A iz Crne Gore?

Iz Crne Gore je, preko Čakora ili preko Rožaja, jednostavno nemoguće izvesti uspešan napad. Nacrti za prodor stranih trupa iz Crne Gore u središte Srbije nikada nisu ni razmatrani u vreme Jugoslavije. Sâm sam vodio izradu dva nacrta odbrane zapadne Srbije od agresije NATO-a sa zapada, i to veoma dobro znam. Prvi sam u tadašnjoj armiji postavio tezu da bi NATO mogao napasti i iz Mađarske. Posle osam godina se ta teza pokazala kao tačna. Ali akcija preko Crne Gore ne dolazi u obzir. Što se tiče Bosne - tamo je pogranično područje sa SRJ pod kontrolom Republike Srpske. Dovesti trupe NATO-a za napad iz tog pravca bilo bi veoma teško. Ako bi napravili to, onda bi odmah imali jedan rat više i jednu vojsku na strani SRJ više - a Dejtonski sporazum bi propao. Hrvatska može da ponudi Srem i Baranju. Baranja zbog Dunava nije relevantna, značajniji je Srem. Ali teško je verovati da bi Hrvatskoj bilo u interesu da propadne Dejton, jer su Srbi kod Bosanske Dubice, Prijedora kod Bosanskog Novog - na 120 kilometara od Zagreba. Sledeća mogućnost bio bi napad iz Mađarske. Ali mislim da je Mađarima već pomalo žao onih srećnih vremena kada nisu bili umešani u strane ratove. Mađari imaju u Jugoslaviji oko pola miliona Mađara, kojima bi se u slučaju intervencije iz Mađarske verovatno desilo to što se desilo Albancima na Kosovu. Ako bi NATO u Bačkoj hteo napraviti nekakvu posebnu upravu kojom bi upravljali iz Mađarske - onda bi opet pao osnovni koncept zapada, a to je očuvanje granica. I kod Rumunije je sličan problem - čak i ako daju svoju teritoriju, prepreka će ostati Dunav. Iza toga NATO čeka desantna operacija. Bugarska - znam veoma pouzdan podatak da je Turska 1992. već sklopila jedan sporazum o tome da bi turske jedinice, prilikom one prve intervencije u Bosni, mogle krenuti preko Bugarske. Ali je problem u tome što Turska verovatno ne bi učestvovala u budućoj intervenciji sa nekim velikim snagama. Transport drugih snaga je teoretski moguć, ali teže izvodljiv. Upad u Timočku krajinu je, za razliku od toga, lako izvodljiv. Ali doći preko Kučevskih planina do doline Morave - to je već mnogo, mnogo teže. I preko Niša je veoma, veoma teško. Izvodljiva bi bila jedino operacija iz Makedonije prema Kosovu - takav napad bi se mogao završiti za nekoliko dana. A da li NATO zaista može prikupiti oko 300.000 ljudi, koliko ih treba za napad na Srbiju?

Kakvi bi bili gubici?

To je posebno pitanje. U Srbiji bi operacija NATO-a bila isključivo desantnog tipa. To znači desante za zauzimanje prelaza, desante preko velikih reka, napadi na gradove. A to je nešto što NATO uopšte nema u svojoj doktrini. Njihova strategija i taktika se sastoje u napadima izdaleka, slamanje protivnika brzinom manevra u operacijama, pogodnim za ravničarske, gotovo pustinjske uslove u kojima dolazi do izražaja nadmoćnost njihovog oružja. NATO u svojoj doktrini, na primer, uopšte nema napade na gradove, dok Srbi imaju doktrinu odbrane gradova. To je doktrina SLO i DS. Gradovi se brane. Radi se o borbi čoveka protiv čoveka. Bez tenkova i oklopnih vozila i iz takve blizine da i vatrena podrška postaje beznačajna, jer se može lako desiti da tučete svoje. Proračuni - zapadni, NATO-ovi i i istočni - pokazuju da su gubici u desantnoj operaciji na nivou jednog bataljona od 8 do 12 posto dnevno. Ako bataljon broji oko 1000 ljudi, to znači oko 80 do 100 ljudi van stroja. Svakog dana. Među njima oko 30 mrtvih vojnika. Ako se u jednoj diviziji upotrebljava bar tri bataljona, onda to znači bar 100 mrtvih dnevno. A za napad bi bilo potrebno upotrebiti nekoliko divizija i napad što pre okončati. Da li si NATO može priuštiti takve gubitke? Ni u Vijetnamu Zapad nije pristao na takve gubitke. U Somaliji su imali 28 mrtvih i otišli su bez obzira na to što nisu postigli svoj cilj.

Šta je onda, na kraju, suština i pouka cele tužne priče o vazdušnim napadima na SR Jugoslaviju?

Mislim da je NATO želeo povodom svoje pedesete godišnjice postojanja sam i u spektakularnoj akciji da reši problem Kosova. Već pre toga je Zapad zaobišao Savet bezbednosti, kada je prvo ohrabrio Makedoniju da prizna Tajvan, a posle toga zadržao svoje snage u uniformama OUN-a, što očigledno nikome, pa ni Rusima, nije posebno smetalo. Akcija na Kosovu je samo nastavak te politike. Ali, u tim nastojanjima NATO nije uspeo.

Otpor Srba je NATO, izgleda, poprilično iznenadio?

Srbi - šta da kažem? Inat narod...

Ima li još nečega, što treba dodati za kraj?

Treba na kraju reči i nešto što je očigledno u pozadini svakog kapitalizma i skoro svakog savremenog rata. Američki vojni budžet je od 1985. godine pao za 37 posto. U avijaciji još više, za oko 44 %. Rat zvezda je stao, razvoj aviona F-22 je stao, stali su i mnogi drugi vojni programi. Sve to smanjivanje je došlo ispod granice podnošljivosti. Nestali su profit i obnova vojne privrede. Klinton je svoje izbore uvek dobijao na smanjivanju vojnih izdataka. A treće izbore sigurno neće dobiti smanjivanjem troškova, nego obnavljanjem vojnih programa. Zbog toga mislim da se iza velike retorike o ljudskim pravima i kao jedan od uzroka tog tragičnog rata pokazuje baš to - da je cilj te vojne akcije pre svega pražnjenje arsenala i njegovo obnavljanje.