offline
- Pridružio: 24 Dec 2010
- Poruke: 562
|
Ватрено крштење српских мигова
Први пут у мирнодопским условима, један од „мигова 29“ Војске Србије извршио је ракетирање ваздушних циљева ракетама „ваздух-ваздух“ на бугарском војном полигону
Бране Крњајић
Иако је писта војне авио-базе „Балчик“ у Бугарској неравна попут макадама, то није сметало борбеном ловцу „сухој 25“ да узлети, а затим лансира светлеће авио-бомбе на небу боје тиркиза изнад војног полигона Шабла. Командант 101. ловачке авијацијске ескадриле Војске Србије потпуковник Бране Крњајић већ је био у ваздуху, пошто је у „мигу 29” са српском заставом, полетео с писте војне базе „Граф Ингатиево“, 400 километара удаљеног од некадашњег совјетског полигона за вежбе артиљеријских и ракетних јединица.
Поред саме обале Црног мора, на осматрачници за ВИП званице, окићеној маскирном мрежом, бугарски премијер Бојко Борисов и српски председник Борис Тадић, чекали су финале заједничких бугарско-српских маневара – испаљивање ракета „ваздух-ваздух“ из српских и бугарских „мигова“.
За српску ловачку авијацију и њене пилоте, тај сунчани дан био је историјски. Потпуковник Крњајић лоцирао је мету када је његов „миг“ био 30 километара далеко. На 20 километара даљине, четрдесетдвогодишњи пилот је видео мету голим оком, а после уобичајених процедуралних поступака, Крњајић је лансирао ракету када је падобранска мета од његовог кокпита била удаљена тачно шест километара. Погодак је био успешан, а командант 101. ловачке, далеко изнад Црног мора, задовољно се осмехнуо.
Рано ујутру, тог 26. августа, први пут у мирнодопским условима, један од српских „мигова 29“ извршио је ракетирање ваздушних циљева ракетама „ваздух-ваздух“. Тада је, у зору, с глатке писте „Граф Игнатиева“, узлетео мајор Миломир Миљковић, док га је у ваздуху пратио мајор Александар Пипоски.
Пошто је мајор Миљковић уништио мету, у главном ракетном програму за високе званице, то је поновио потпуковник Крњајић. После успешне акције, потпуковников ваздушни партнер, његова резерва у ваздуху, мајор Зоран Јакшић, у бришућем лету је прелетео изнад ВИП осматрачнице, протресао земљу и све који су на њој стајали, а затим извео маневар ваљак, неставши ка хоризонту.
– Да ли је било ниско и звучно – пита ме, смејући се, потпуковник у својој канцеларији на аеродрому Батајница. Био сам тог дана у Шабли када је српски „миг“ затутњао и изазвао језу у свакоме који је гледао ка бугарском небу.
Потпуковник се добро сећа када је 16 „мигова 29“ стигло из тадашњег СССР-а у СФРЈ, као чудо војне технологије. Купљени за потребе некадашње ЈНА, далеке 1987. године, мењали су на својим крилима заставе држава које су наслеђивале некадашњу социјалистичку Југославију. После две године од те спектакуларне куповине, два пилота тадашње ЈНА су извршили ракетирање ваздушних циљева „ваздух-ваздух“, али на совјетском полигону, пилотирајући „миговима“ Црвене армије.
– Нажалост, брзо су уследили несрећни грађански ратови. Пилоти који су стасали за пилотирање „миговима 29“ нису могли да врше бојева гађања у ваздуху. Тек 1996. године, „мигови 21“ су извршили ракетирање на полигону „Будва“ – каже потпуковник Крњајић. Он је тада био међу тим пилотима. Крњајић не жели да одговори на питање да ли су „мигови 29“ испаљивали ракете „ваздух-ваздух“ на ловце Натоа у рату СРЈ, али напомиње да су само „мигови 21“ последњи пут испаљивали ракете на вежбама 2003. године.
– Зато је одлазак у „Шаблу“ био толико важан за пилоте „мигова 29“. Нарочито за нас који су у четрдесетој години или јој се ближе. За коју годину, пилоти од тридесетак година треба да седну у нове борбене ловце које ће, вероватно, набавити наша армија – прича потпуковник, који је такође прошао све фазе ратног ваздухопловства модерне српске историје: школован је у ЈНА, пилотирао је „мигом 21“, доспевши на врх лествице пилотске хијерархије, командом над ескадрилом „мигова 29“.
– Војска Србија у свом саставу поседује четири „мига 29“, а после ремонта у Русији, 2007. и 2008. године, они су у бољем стању него што су „мигови 29“ бугарске армије. У Бугарску су одлетела два наша „мига“ са аеродрома Батајница, директно до аеродрома „Граф Игнатиево“. У нашој делегацији је било шест пилота и 23 техничара, уз официра за навођење који је био стациониран на аеродрому Балчик. Боравили смо пет дана у Бугарској, припремајући се за гађање – наставља Крњајић, подсећајући да су, летећи ка Бугарској, два „мига 29“ први пут, као ловачка авијација, изашла из ваздушног простора Србије!
За потпуковника су заједнички маневри, попут српско-бугарских, од велике важности за борбене пилоте Војске Србије. Наиме, са 15 до 20 часова налета ове године, наши пилоти „мигова 29“ у ваздуху бораве око 10 пута мање од њихових Нато колега. Србија, такође, не поседује полигон за извођење вежби гађања ракетама „ваздух-ваздух“, па је принуђена да их тражи у комшијским и пријатељским земљама.
Крњајић је са својим колегама стекао велико искуство летења изнад ваздушног простора неке друге земље, упознао нове рејоне за летење, спроводио другачије процедуре.
– Велики је изазов летети изнад непознатог полигона. Сарадња с бугарским пилотима је била одлична – људи су нас дочекали као најрођеније. За разлику од нас, они пред овакве вежбе имају и такозване морске припреме. Летење изнад мора је специфично, јер борбени пилоти не лете само уз помоћ инструмената, већ морају да широм отворе очи. То искуство је нарочито важно за млађе пилоте, који нису летели изнад Јадранског мора – тврди потпуковник.
Он се зато нада да ће и идуће године, с момцима из ескадриле, поновити борбени маневар изнад Црног мора.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Vatreno-krstenje-srpskih-migova.sr.html
|
Ima i aviona proizvedenih 1982. i 1983. a jedan dvosed je proizveden 1986. 
