Đorđe Stojanović naš prvi pilot Aprilskog rata

• 9Ovo se svidja korisnicima: lacko, ray ban11, cinoeye, sevenino, Roby, MarKhan, madza, Lažni Kalabić, sombor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Dana 17.IX 2001. u Beogradu u 90. godini preminuo je pilot - lovac Djordje Stojanovic . Sahranjen je na Topciderskom groblju . Do vecnog pocivalista Djordja Stojanovica su u znak postovanja odneli piloti 204. lovacko - avijacijskog puka s aerodroma Batajnica .

Dugo je postojala dilema da li je Djordje stojanovic oborio 3 , ili 4 nemacka aviona u Aprilskom ratu '41. Dilemu je resio sam Djordje Stojanovic rekavsi u jednom intervjuu : " Oborio sam 3 , ne 4 nemacka aviona , mada mi je okupator priznao 4 vazdusne pobede " .

Kao 17 - ogodisnjak Djordje Sojanovic upisuje vazduhoplovnu podoficirsku skolu u Petrovaradinu , gde zavrsava avio - mehanicarsku skolu . '33. zapocinje pilotazu u Mostaru , i uspesno je zavrsava '34. U Zemunu '35. zavrsava pilotsku lovacku skolu , tako da postaje nosilac znaka 956 . Djordje je bio svestrani pilot , pa '39. uspesno zavrsava jedrilicarsku obuku u Vrscu , dobija znacku " C " pilota jedrilice broj 140 . Iste godine dobija i dozvolu turistickog pilota .

Kao dobrovoljac je obezbedjivao juzne granice Jugoslavije prema Grckoj i Albaniji , gde je stalno dolazilo do povreda naseg vazdusnog prostora od strane italijanskih aviona , sto je kulminiralo bombardovanjem Bitolja 5. i 6. XI '40. Zbog ucesca u tim akcijama Djordje Stojanovic je odlikovan " Srebrnom medaljom za revnosnu sluzbu " .

Piloti 102. eskadrile 6. lovackog puka na ratnom aerodromu Veliki Radinci aprila '41. :



Pocetak WW2 zatice Djordja Stojanovica , pilota - lovca u cinu vodnika 3. klase u 102. lovackoj eskadrili 6. lovackog puka . 5.IV '41. vraca se iz Mostara u Beograd , pred sam napad Nemacke na Jugoslaviju . 6.IV 1941. ujutru , na znak uzbune Djordje Stojanovic je poleteo na svom Mesersmitu Me - 109 E kao pratilac kapetana Milosa Zunica , komandira 102. lovacke eskadrile . Patrola se na visini 3.000 m nasla iznad Ovce , ali se razdvojila usled slabe vidljivosti , i nefunkcionisanja radio - veze . Stojanovic opisuje prvi sukob sa neprijateljem : " Priblizavala nam se velika formacija nemackih obrusavajucih bombardera Junkers Ju - 87 Stuka . Punom brzinom sam se ustremio na prvu grupu stuka koje su se obrusavala na kasarnu Kraljeve konjicke garde na Topcideru i bacale svoje prve bombe . Pojurio sam za njima takvom brzinom da nisam mogao nisaniti , napravim zaokret i uletim u formaciju klina . Obzirom da su dosli iz Rumunije , leteli su zapadno od aerodroma pa me nisu primetili . Bili su mnogo iznenadjeni kada sam ja u poslednjeg od njih srucio svoj rafal i on je ostecen odmah napustio formaciju i ubrzo se srusio . Izasavsi iz napada doleteo sam iznad starog Sajmista , gde sam iz sledece formacije - trojke manevrisanjem uspeo da izdvojim jednog Messerschmitta Me - 109 F , koji je u odnosu na moj Me - 109 E bio brzi , bolje naoruzan i savremeniji . Ipak , on se okrene i pocne da bezi - nece da prihvati borbu i ja nastavim da ga gonim do Uljme ispred Vrsca , ali vidim da mi ponestaje goriva te sa velikog rastojanja otvaram vatru i u njega srucim ceo rafal , a sam sletim na aerodrom sa poslednjim kapima benzina . Ocevici iz 4. konjickog puka kasnije su potvrdili da je Messerschmitt udario u zemlju u okolini Vatina na granici sa Rumunijom . "

Oko 13 h nad Beograd dolece 5 dvomotornih bombardera Heinkel He - 111 koje posle bombardovanja napada par Me - 109 E iz Zemuna . U kratkoj borbi ostecen je avion Djordja Stojanovica Messerschmitt Me - 109 E . Posle podne Djordje Stojanovic uzlece sa aerodroma " Veliki Radinci " u presretanje velike nemacke formacije od 90 bombardera , ali bez uspeha , jer sam nije mogao uciniti mnogo , a i oni su vec bacili bombe i bili u odlasku .

7. aprila popodne Stojanovic polece i sustize jedan Junkers Ju - 88 , pogadja ga , ali usled kvara na motoru pobedu prepusta drugom pilotu , a on slece na aerodrom , napusta svoj avion , uskace u Messerschmitt narednika Jelica i polece u presretanje trojke Heinkela He - 111 , koji su dolazili iz pravca Madjarske . O toj akciji Stojanovic prica : " Napao sam Heinkele i kad sam im prisao na 100 metara , oni se razdvoje . Iznad Terazija napadam vodju , njegov mitraljezac me drzi pod vatrom , ja ga gadjam , on se brani , borba je trajala 45 minuta . Pogodio sam ga prvim rafalom , on je odbacio bombe , pokusao da pobegne u oblake i od Grocke je poceo da gubi visinu . Bukvalno sam ga izresetao mitraljezom , ali gonjenje se nastavilo iza Grocke prema Dunavu . Znam da sam pogodio pilota , ali avion je nastavio kretanje uz pomoc autopilota . Zbog radoznalosti i nepaznje priblizio sam se neprijateljskom avionu da provirim u kabinu , kad njihov mitraljezac zari u moj Messerschmitt poslednji rafal , usled cega se zapalio rezervoar . Nasao sam teren za sletanje na 2 km od Smedereva . Slecem bez tockova , hladnjaci kace zemlju , vrata kabine odlecu u vis , a glavu mi zahvata plamen , nisam mogao da disem , ali se nisam onesvestio . Iz plamtece olupine sam jedva izasao , sa teskim opekotinama . "

Stojanovic je sleteo u Godominsko polje kod Smedereva , gde se u blizini bazirao protivartiljerijski divizion , ciji su ga vojnici prebacili u smederevsku bolnicu . Protivnicki bombarder Heinkel He - 111 se sa kompletnom posadom od 3 clana srusio na levoj obali Dunava ispod sela Kovina i izgoreo u plamenu .
Po ulasku nemackih trupa u Smederevo jedan visoki oficir je posetio Stojanovica u bolnici , cestitao mu pobede i odao priznanje pred lekarima . Stojanovic je lecen godinu dana . Proglasen je za ratnog invalida , a u cin vazduhoplovnog potporucnika je unapredjen odlukom Ministarskog saveta u maju 1944.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pravi srpski vitez!Slava mu!

• 2Ovo se svidja korisnicima: lacko, sombor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imao sam tu cast da mu ispred Udruzenja penzionisanih vojnih pilota i padobranaca uradim maketu Mesersmita Bf-109 E3 u razmeri 1/24 na kom je leteo i da mu je licno urucim u Komandi vazduhoplovstva u Zemunu sredinom devedesetih godina.
Sutradan smo se ponovo nasli Mido Milikic, on i ja na terasi Hotela jugoslavija, tad to nije bio kazino, i pricali o borbama 6. aprila 1941. godine.
Bio je jako zanimljiv covek.
Slava mu.