Vasili Zajcev ruski snajperista I dio

• 1Ovo se svidja korisniku: prekodrinski
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U ovom dijelu biće objašnjeno sve o ruskom snajperistu Vasiliju. Imali smo prilike da pogledamo film, ali koliko je film istinit.
Uglavnom, Vasili dok je bio dijete živio je u zapadnom Sibiru, roditelji su mu preminuli dok još nije bio svijestan da je na ovome svijetu. Živio je sa svojim djedom, i oni su bili nomadski stočari. Djed ga je učio da puca iz stare lovačke puške, ali to Vasiliju nije polazilo za rukom to jest nije bio dobar strijelac.
Jednom prilikom ( kao što ima i u filmu) naišao je vuk i krenuo na ovcu, djed mu je dao pušku. Sav se tresao i odjednom je opalio, ali ipak Vuk mu je pojeo ovcu. Od toga dana u Vasiliju se dešava nešto čudno i on odlazi sam u šumu i ubija vukove.

BITKA ZA STALJINGRAD: Kao i mnogi mladići Vasili je poslan u Staljingrad da pobjedi ili da pogine. Vojska to jest mladići Crvene armije su dolazili vozovima na ratište.

• 2Ovo se svidja korisnicima: prekodrinski, Spasoje
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

u filmu je kao mamac postavljen konj a ne ovca
kada je vasili pucao i promasio djed je oteo pusku napunio i pogodio vuka
Vasili Grigorijevič Zajcev (23. mart 1915. - 15. decembar 1991. god.) bio je tokom Drugog svetskog rata sovjetski snajperista koji je za vreme Staljingradske bitke, u periodu od 10. novembra do 17. decembra 1942. god. ubio 225 neprijateljskih vojnika i oficira (uključujući i 11 neprijateljskih snajperista).
U periodu pre 10. novembra ubio je 32 neprijateljska vojnika koristeći običnu sovjetsku pušku tipa Mosin. Procenjeno je da je 28 snajperista koje je on obučavao izbacilo iz stroja preko 3.000 neprijateljskih vojnika. Neki izvori tvrde da Zajcev nije bio jedini ruski snajperista koji je imao ovakav učinak. Tokom bitke za Staljingrad istakao se još jedan ruski snajperista po nadimku "Zikan" koji je ubio 224 nemačka vojnika i čiji identitet nije poznat.
Zajcev je učestvovao u borbama sve do januara 1943. god. kada je doživeo povredu očiju. Međutim, profesor Filatov je uspešnom operacijom otklonio posledice povrede tako da se Zajcev po oporavku ponovo pridružio svojoj jedinici. Kraj rata je dočekao na reci Dnjestar u činu kapetana. Posle rata Zajcev je bio direktor fabrike u Kijevu.
Prema Entoni Bevoru, autoru knjige "Staljingrad", neki sovjetski izvori tvrde da su Nemci, tokom bitke doveli komandanta snajperske škole, majora Hajnca Torvalda (neki izvori tvrde da se prezivao König) u Staljingrad kako bi likvidirao Zajceva. Posle nekoliko dana potrage, Zajcev je opazio svog protivnika skrivenog iza parčeta izgužvanog lima i ubio ga. Ovaj navodni dvoboj dvojce čuvenih snajperista prikazan je u Holivudskom filmu "Neprijatelj pred vratima" (Enemy at the Gates).
Torvaldov optički nišan, navodno najomiljeniji Zajcevljev ratni trofej, izložen je u Muzeju oružanih snaga u Moskvi. Ipak, čitava priča nije zvanično potvrđena od strane učesnika događaja niti se spominje u sovjetskim ratnim izveštajima iz tog perioda, uključujući i izveštaje Aleksandra Ščervakova, iako su sve uspešne snajperske akcije objavljivane na sva zvona.
Zajcev je odrastao u Uralskim planinama gde je streljačku veštinu usavršio loveći jelene. Zajcev na ruskom znači zec. Snajperisti koje je obučio tokom rata bili su poznati pod imenom "zajčata" (zečići). Entoni Bevori, autor knjige "Staljingrad" napisao je da je Zajcev bio pokretač snajperskog pokreta u 62. armiji. U sklopu ovog pokreta organizovani su česti sastanci na kojima su razmenjivana iskustva i ideje i razmatrane nove taktike snajperskog ratovanja.


njegov grob


slika iz filma bojnika Konig-a
zanima me dali je istina ili legenda i dali je bojnik konig zaprave postojao

• 3Ovo se svidja korisnicima: dejan 90, prekodrinski, Bobo123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

На крају филма је писало: Његова пушка и данас се може видети у музеју у Москви (чини ми се), као симбол победе над фашизмом...

• 3Ovo se svidja korisnicima: Loznicanin91, prekodrinski, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

necini ti se upravo tako je bilo
evo slike puske iz muzeja
http://en.wikipedia.org/wiki/File:Zajcev_rifle.jpg

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нађох код Руса податак- вука не помињу, већ да је са братом неком ваздушном или малокалибарском пушком ловио веверице, због крзна. Наводно је сву женскадију по кући обукао у веверичје бунде, а замислите колико веверица треба да се направи бунда за друсну Матрјону или Аљону? Стотине, нема сумње. Треба ситног скакутавог створа запазити, пришуњати се на домет и чисту нишанску линију кроз грање и лишће, па брзо упутити један хитац, и то у око, да се што мање оштети крзно.
Као доброг комсомолца регрутна комисија га шаље у Пацифичку флоту, где је у интендантури догурао до водника (амбиција му је била да постане књиговођа, место да се сеца по колхозу или као дрвосеча...).
На служби у морнарици дочекао је и почетак рата. Није желео да броји сандуке по магацинима док непријатељ надире па се јавио као добровољац на фронт. Када су старешине виделе шта дечко из Сибира постиже стандардном пушком, добија снајперску.
Један од омиљених трикова био му је да се постави испред окреченог зида, како би се мање одавао бљеском. Његова идеја је, кажу и пар снајпериста - један са дурбином да налази мете, процењује и наводи и други, конкретни стрелац, који је захваљујући сарадњи могао много брже и лагодније да дејствује.
О холивудској варијанти (стереотипи штрокавих и примитивних Руса, чуди ме да Хрушчов није мало залупао ципелом? ), завршни хитац на даљини с које би чика Немца просечан стрелац скинуо ТТом, шта рећи?

• 3Ovo se svidja korisnicima: Krusarac, Skywhaler, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Greota da nam zamre tema pa bi je proširio sa svim manje ili više poznatim/priznatim odličnim strelcima čija su umeća potvrđena i za početak još jedan strelac sa dalekog istoka.....

Максима Александровича Пасар

Снајпериста са 237 потврђених погодака: Вермахт је за главу Пасара нудио 100 хиљада рајхмарака

https://rs.rbth.com/istorija-rusije/84751-snajperi.....aign=Email


Према сведочењу са фронта, Максим је био један од најефикаснијих снајпериста Црвене армије за време преломне фазе Стаљинградске битке. Пасар је уништио преко 200 непријатељских војника и официра у разрушеном лавиринту стаљинградских улица. Његова дејства су тако разорно деловала на морал немачких војника, да је за Пасарову главу расписана награда од 100 хиљада рајхмарака.

Данас вам представљамо Хероја Руске Федерације Максима Александровича Пасара, који је током Великог отаџбинског рата ликвидирао укупно 237 непријатељских војника и официра. Максим се родио у селу Нижњи Катар (данас Нанајски регион Хабаровског краја) на руском Далеком Истоку 30.августа 1923. Године. Од малих ногу је заједно са својим оцем ишао у лов, што је традиција међу Нанајцима. У истом месту је похађао и школу.

По почетку рата овај виспрени младић се са непуних 20 година добровољно пријавио да брани отаџбину. Са групом добровољаца се обрео у јединицама Северозападног фронта, где је захваљујући вештим баратањем пушком одмах примећен од стране официра и упућен на обуку за снајперисте. Он је у мају месецу 1942.године експресно завршио обуку за снајперисту, и одмах послан на фронт, где је за веома кратко време ликвидирао 21 непријатељског војника.

Почетком јула 1942.године његова матична јединица постаје 117.пешадијски пук који се налазио у саставу 23.пешадијске дивизије Црвене армије. Ова дивизија је по потреби била део 21.армије Стаљинградског фронта и 65. Армије Донског фронта.

Према сведочењу са фронта, Максим је био један од најефикаснијих снајпериста Црвене армије за време преломне фазе Стаљинградске битке. По извештајима са терена Пасар је уништио преко 200 непријатељских војника и официра у разрушеном лавиринту стаљинградских улица. Његова дејства су тако разорно деловала на морал немачких војника, да је за Пасарову главу расписана награда од 100 хиљада рајхмарака.

Команда Црвене армије је потом одлучила да овог човека искористи да своје знање пренесе и на новопридошле борце, који су имали почетног талента за формацијско место снајперисте. Он је у периоду између великих битака изводио инструктажу у свом 117. пешадијском пуку, која је уродила плодом. Наиме, само овај пук је у снајперским дејствима уништио 775 непријатељских мета. Његова методика обуке, као и тактика употребе снајпериста у формацији ранга пука објављена је и у војничким новинама која је штампана специјално за борце 23.пешадијске дивизије Црвене армије.Ова дивизија је била једна од најквалитетнијих формација Црвене армије, која је практично цело време рата била у непосредном борбеном додиру са непријатељем.

Крајем 1942.године, у жестокој борби са надмоћнијим немачким снагама Пасар задобија контузију, међутим наставља да се бори без обзира на повреде. Месец дана касније (22.јануара 1943.године), Пасар учествује у операцији Црвене армије у рејону села Песчанка (Стаљинградска област) где обезбеђује подршку пешадијским јединицама 117.пука. У једном моменту, стрељачки строј пука је упао у унакрсну паљбу укопаних митраљеских одељења непријатеља, који су били замаскирани. Да би се расчистичила потенцијално веома опасна ситуација, и обезбедила динамика у извођењу напада, ангажовани су снајперисти које је предводио Максим.

Пасар је успео да се на свега 100 метара дистанце приближи непријатељу, одакле је са погодног места уништио две немачке митраљеске позиције са комплетном њиховом послугом. На овај начин деблокиране су јединице 117.пешадијског пука коју се коначно могле да наставе свој напад.

Међутим, приликом ликвидације непријатељских митраљеских гнезда, дошло је до жестоке размене ватре где су Немци по позицији где се налазио совјетски снајпериста концентрисали готово целокупну ватру својих јединица, које су биле у непосредном ватреном додиру са Пасаром. Дејствовали су ПА флакови и артиљерија. Том приликом је смрто рањен и Пасар, који је убрзо подлегао повредама.

Чувени снајпериста Црвена армије, Максим Александрович Пасар је сахрањен у заједничкој гробници палих бораца чији споменик се налази на тргу насељеног места Городишје у Волгоградској области. Када је погинуо имао је 19 година.

Одликован је са високим војним орденима Црвене армије. Међутим, указом председника Руске Федерације В.В.Путина који је потписан 16.02.2010.године овај јунак је добио орден који му је свакако припадао, орден Хероја Руске Федерације.

Према захтеву породице орден "Златне Звезде" је уступљен Хабаровском музеју.

Данас његово име носи основна школа и Дом културе који се налазе у његовом родном месту. Једна од улица у Волгограду (Стаљинграду) носи његово име. На кућу у којој се родио постављена је и меморијална плоча.