Kaster i ratovi sa indijancima

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Džordž Amstrong Kaster (1839-1876) jedan jedan od nacuvenijih americkih generala poginuo je u sukobu sa Indijancima kod Litl big Horna 1876 godine. Indijansku vojsku su predvodili Ludi konj i Bik koji sedi. Glavni razlog za ovaj sukob je bio taj sto su indijanci odbili da vladi prepuste vlasnistvo nad Crnim planinama u kojima je otkriveno zlato. Kao odgovor na to vlada je poslala na njih 3 konjicka puka. 7 konjicki puk koji je predvodio general Kaster se kretao daleko brze od druga dva koja su zaostala. Kada je Kaster naisao kod Litl Big Horna na ogromno indijanko selo odbio je savet svojih indijanskih vodica da odlozi napad i nedeli svoje snage.

Pre napada Kaster koji je pod svojom komandom imao oko 500 ljudi podelio je svoje snage na tri dela sa namerom da opkoli selo i izvrsi napad sa tri strane kako niko od indijanaca ne bi pobegao. Kaster je dodelio po 3 cete Bentenu i Renou dok je 5 ceta uzeo za sebe. Bitka se zavrsila povlacanjem Bentonovih i Renovih snaga i potpunim unistenjem ceta kojima je komandovao general Kaster. Od kasterove grupe koja je brojala oko 200 ljudi preziveo je samo jedan covek. Pre bitke Bik koji sedi je imao viziju koja mu je govorila da ce Indijaci pobediti ali da ni po koju cenu ne smeju da uzimaju stvari od ubijenih vojnika jer ce ih stici kazna upozorio je indijanske ratnike na nju ali oni ga nisu poslusali . Zbog ovog poraza Rene je bio izveden na sud jer je odbio da pomogne generalu kasteru ali je na suđenju proglasen nevinim.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skoro sam gledao emisiju sa istraživanjem ove bitke.
Prilično interesantno urađeno - pokupili su čaure sa mesta bitke, i forenzčki našli koju je koji učesnik u bici ispaljivao, a po tipu puški su znali i ko je na kojoj strani.

Naučni prikaz bitke nije bio baš romantično "poslednje uporište" generala Kastera kako je prikazivano na zapadu, nego povlačenje u neredu vojnika i brz poraz od taktički boljih indijanaca.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bik koji sedi je posle bitke zajedno sa svojim ratnicima pobegao u kanadu. Kasnije se vratio ali su ga ubili sami Indijaci. Iako su izgubili ovu bitku na kraju su Amerikanci ipak dobili rat i uspeli su da se osvete za ovaj poraz. Posle sukoba kod Ranjenog kolena 1890 ugusen je svaki otpor indijanskh plemena. Sto se tice drzanja vojnika za vreme bitke prema svedocenjima Ludog konja i bika koji sedi vojnici su se hrabro borili.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kaster je bio proslavljeni heroj američkog građanskog rata i najmlađi general u istoriji SAD. Unapređen je u čin general-majora kada mu je bilo svega 23 godine.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

litl big horn je klasicna prica o potcenjivanju protivnika. imam utisak da je kaster bio pomalo "usijana glava" uletao je u borbe gde je stigao, bio agresivan i u dobrom broju slucajeva mu je uspelo. i onda je naleteo na indijansko selo koje je bilo visestruko vece od onoga sto je ocekivao i da zlo po njega bude gore, indijance spremne za borbu.

@vathra

gleao sam i ja tu emisiju. rekose nesto da su indijanci bili i bolje naoruzani, bar za takvu bitku i teren. puske repetirke u odnosu na jednometke veceg dometa kod kasterovih vojnika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da Indijancu su imali vincesterke koje su zbog slabog metka bile nepogodne za lov na bizone ali su za njihov nacin ratovanja bile idealne. Indijanci nisu voleli teze puske jer su im smetale pri jahanju, tako da ukoliko bi ih zarobili nisu ih koristili vec su ih unistavali da ne bi sledeci put morali da se suoce sa njima. Imam u jednom kalibru opisanu pusku je koristio Kaster u toj bici pa cu kasnije pokusati da ga nađem i postavim tekst o njoj.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mora isto tako da se napomene da Kaster u to vreme nije bio general , vec pukovnik.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Takođe mora i da se napomene da je bio zadnji u klasi na West Point-u i pravo sa akademije u rat,doduše Američki građanski rat.Negde sam pronašao da je bio pravi pustahija ako mogu tako da se izrazim,da nije puno mario za taktiku,i da su mu juriši konjice kojom je rukovodio doneli i unapređenja.Takođe je i činjenica da je bio rasista i da je mrzeo Indijance i da ga je mržnja prema njima odvukla u smrt.Najžešća stvar koju sam čuo da je neko rekao za njega je iz filma "Bili smo vojnici"kada je zamenik pukovnika Mura (komadanta 7-me konjičke regimente u Vijetnamu) izjavio "Custer was a pusy".

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

I njegove poslednje reči barem prema "pouzdanoj Wikipediji".
"Hurrah boys, we've got them! We'll finish them up and then go home to our station."

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Teritorija Lakota indijanaca prema ugovoru iz 1868, ponuđena teritorija indijancima 1876 godine posle otkrica zlata koju su oni odbili i njihova danasnja teritorija. Lakote se sastoji od nekoliko indijanskih plemena od kojih su najpoznatiji Sijuksi.



Inace granice iz 1868 na ovoj karti su upravo one granice koje Indijaci zele da im se priznaju posto su raskinuli 150 godina star ugovor koji su potpisali sa americkom vladom i krenuli u proces stvaranja drzave Lakota cije otcepljenje su proglasili 2 dana posle proglasenja nezavisnosti Kosova.

Republika Lakota ponizno moli srpski narod da se peticijom obrati svojoj vladi kako bi priznala našu zemlju, kaže se u pismu Rasela Minsa, zaduženog za formiranje nove države starosjedilaca sjevernoameričkog kontinenta. Mins je, kako objašnjava Fis, inače glumac koji je holivudsku karijeru započeo prije 16 godina u filmu ''Poslednji Mohikanac''. Uz molbu da Srbija prizna Lakotu, Mins je u Beograd poslao i objašnjenje o tome na šta se odnosi pojam nezavisnost.
Namjera Indijanaca je da djelove pet američkih država Nebraske, Sjeverne i Južne Dakote, Montane i Vajominga objedine u svoju državu Lakota i odbace sve sporazume potpisane sa SAD u prošlosti, smatrajući ih ''bezvrjednim riječima na bezvrjednoj hartiji''
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kasterov generalski čin za vreme građanskog rata treba podrobnije objasniti. Naime u pitanju je bio takozvani "Brevet Rang", što je bila uobičajena praksa u američkoj vojsci da se zaslužni oficiri unapređuju "preko reda" da se tako izrazim. Tako je Kaster iz čina kapetana unapređen u Brevet brigadnog generala a godinu dana kasnije u general majora. Ovo nije bio usamljen slučaj, jer je bilo mnogo sličnih oficira, recimo general Meritt, pa čak i Kasterov budući potčinjeni u 7. konjičkom - kapetan Bentin imao je rang brevet pukovnika. Nakon građanskog rata ova praksa je prekinuta ali oficiri koji su već dobili ove činove imali su pravo da ih zadrže kao neku vrstu titule. Počev od 1866 kasterov regularni čin u armiji bio je čin potpukovnika u 7. konjičkom puku. To međutim nemenjačinjenicu da je Kaster svojevremeno u 23. godini bio najmlađi general u američkoj istoriji.

Što se tiče Little Big Horna ima tu mnogo da se piše, počev od Kasterovih poslednjih reči... Poslednji čovek koji je Kastera video živog bio je trubač martini koji je dobio zadatak da odnese bentinu naređenja da se pridruži kasteru u napadu na selo (naređenje koje uzgred budi rečeno nije izvršeno). Na suđenju renou Martini je izjavio da je čuo Kastera kako govori svojim vojnicima "We cought them napping." - Uhvatili smo ih na spavanju. Što je inače bila istina-Indijanci su bili iznenađeni napadom konjice i uopšte nisu očekivali bitku.

Inače sa Kasterom su kod Little Big Horna poginula i dva njegova brata (Tom i Boston Kaster), jedan njegov rođak (Oti Rid) i njegov zet (kapetan Kalhun).
Kasterov brat Tom, kapetan po činu i komandant jedne od četa u 7. konjičkom istakao se još tokom građanskog rata i bio je jedini američki vojnik (nisam siguran da li uopšte u istoriji ili samo u ono vreme) odlikovan sa dve medalje časti.