offline
- Pridružio: 02 Apr 2010
- Poruke: 271
|
Citat:Глобална нафтна криза
Барел „брента”скочио на 120 долара. Хитни преговори ЕУ са Саудијском Арабијом
Либијски ресурси нафте и гаса: Чланица ОПЕК-а Либија располаже са највећим доказаним резервама нафте у Африци-44 милијарде барела петролеума и нешто изнад 54 трилиона кубних стопа природног гаса
Нереди у Либији изазвали су нову глобалну нафтну кризу, највећу после поремећаја у глобалном снабдевању након удара урагана „Катрина” у Мексичком заливу 2005, известио је јуче лондонски „Фајненшел тајмс”.
Либија, четврти афрички извозник нафте, јуче је нагло обуставила производњу 1,2 милиона барела нафте, око 60 одсто дневног извоза, а драстичним прекидом производње најтеже је погођена Европа.
Либија, 12. светски извозник нафте, 85 одсто извоза пласира на тржишту ЕУ, од чега трећина иде за Италији. Страхујући за даље снабдевање тржишта пола милијарде становника ЕУ, званични Брисел је већ јуче започео хитне преговоре са Саудијском Арабијом, водећим светским извозником, ради повећања испорука петролеја са Арабијског полуострва преко лука у Црвеном мору.
Драматичне вести о ескалацији оружаних сукоба, непотврђени извештаји о диверзијама на налазиштима петролеја на истоку и југу Либије, масовно повлачење страних петрокомпанија и њиховог персонала, све то је подстакло панику на светским берзама црног злата.
Бојазан да би Либија могла да склизне у грађански рат и потпуно обустави производњу, уз могућност да се народни протести рашире на терену других великих извозника ОПЕК-а, понајпре у Алжиру и Саудијској Арабији – покретачи су драматичног скока цене обе главне врсте нафте на светском тржишту.
Барел нафте типа „брент” достигао је јуче цену од 120 америчких долара, највишу од лета 2008. Цена лаке тексаsке нафте достигла је у Њујорку такође рекордну цену од 110 долара и изазвала ново поскупљење бензина на тржишту САД, највећем светском потрошачу нафте и њених деривата.
Од почетка превирања у арапском свету крајем прошле године, цена „брента” порасла је за 21 одсто.
Са налазишта која се махом налазе на истоку и југу земље, Либија је до јуче извозила око 1,65 милиона барела, колико отприлике износи и производња са бушотина у Мексичком заливу.
Иако извоз из Либије чини тек око два одсто светске понуде, тамошња нафта сврстава се међу најквалитетније на свету због изузетно ниског процента сулфата који је чини лаком за прераду.
Најава „одсудне битке за Триполи”, евакуација кинеских нафташа из Либије, претње страном поморском војном интервенцијом, распирују нове страхове, које светске берзе одмах уграђују у цену стратешке сировине.
Уколико Либија и Алжир обуставе производњу нафте, цена барела „брента” лако би могла да скочи на 220 долара, преноси „Блумберг”.
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Globalna-naftna-kriza.sr.html
---------------------------
Citat:НАТО хоће Африку
Западна војна алијанса спремна да под своје окриље прихвати чланице Афричке уније, организације која окупља 53 државе Црног континента
Западна војна алијанса (НАТО) намерава да под своју капу стави комплетан афрички континент, пренео је лист „Афричка ревија” који излази у Кенији. У том смислу, наводи лист, у Бриселу је припремљен договор о војној сарадњи 53 државе чланице Афричке уније (АУ) са чланицама НАТО-а. Износећи поменуте тврдње аутор текста се позива на изворе у Адис Абеби, у Етиопији, где се налази седиште АУ.
Према „Афричкој ревији“, Црни континент се убрзано претвара у ново бојиште на којем снаге одмеравају највеће светске силе – САД, Европска унија, Кина и Русија, Док САД и ЕУ своје планове обједињују под активношћу НАТО-а, што јасно наглашава војну сферу интересовања, Кина и Русија су сопствено присуство на Црном континенту до сада дефинисале пословима из сфере енергетике, тачније истраживања и дистрибуције гаса и нафте. Али и војном сарадњом. Тачније, продајом оружја.
Оно што везује све поменуте играче, а што се полако претвара у потенцијално жариште неспоразума, управо је то – снабдевање оружјем афричких армија. Иза потенцијалног договора НАТО–АУ не крије се ништа друго до блокирање продаје руског и кинеског наоружања. „Уколико би договор био прихваћен од стране чланица АУ, био би то прави шамар Кини и Русији“, сматрају експерти, и додају да је НАТО, на самиту у Лисабону прошле године, своју улогу зацртао као – глобалног безбедносног гаранта, све до 2020.
Једна делегација највиших представника АУ посетила је пре неколико дана Брисел. Разговори који су тада вођени показали су да су НАТО и АУ, од 2005. развили веома садржајну практичну сарадњу. Све од помоћи у Судану и Сомалији, као и обуке Афричких снага за брзо деловање, до размене оперативних искустава, потврђено је у извештају после сусрета у штабу алијансе.
Четири чланице АУ – Алжир, Египат, Мауританија и Тунис – већ сарађују са алијансом у оквиру програма Партнерство за мир. Сличан статус има и Мароко. Склапање споразума НАТО–АУ практично би бројност алијансе увећало за 50 нових држава. Русија и Кина таквим развојем догађаја сигурно не могу бити задовољне, пошто би њихово могуће одсуство из даљих војних планова афричких држава, осим губитка тржишта наоружања, драстично пореметило распоред снага на континенту.
Немири који су последњих недеља заокупили поједине државе Црног континента могли би, управо на плану војних интереса запада и истока, да целој причи дају нову димензију. Планери у Бриселу, Москви и Пекингу мораће да се носе са новим реалностима на терену. Још више од њих те нове реалности мораће добро да „сажваћу“ руководиоци војноиндустријских комплекса великих сила. Јер, без обзира на исход афричких гибања, нема сумње да свако од поменутих рачуна на нове послове на континенту. А колико ће у том послу бити вешти, показаће време.
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/NATO-hoce-Afriku.sr.html
|
