offline
- Pridružio: 17 Feb 2017
- Poruke: 50
|
Cufo ::@ tatarata
Hvala! 
Idemo dalje:
- zar ne mogu Kurdi da utvrde i ovu svoju zauzetu teritoriju u Siriji, Rojavu (rovovi, bunkeri, prepreke, ukopani i utvrđeni položaji, itd)? Uostalom, i sami Turci će im uraditi pola posla-dižu taj neki veliki zid prema njima i tako im učvršćuju granicu na severu...
- zar nije Iran u boljoj poziciji u odnosu na Tursku kada je u pitanju mogućnost "potpaljivanja vatre u komšijskom dvorištu" (Kurdi čine znatno veći procenat populacije u Turskoj a baš su locirani uz iransku granicu te je zgodno dodati im svakakvih "igračaka" dok u Iranu ima malo Kurda, Azeri su mirni a Beluči su skroz na istoku)?
- kažeš: "Iracki Kurdistan bi bio preveliki zalogaj za Iran" ... mislim, verujem ja da su Kurdi čvrsi, otporni, odlučni i spremni... ali da su prejaki za jedan Iran... no, 'ajde, će vidimo, pokazaće vreme...
- zar nisu Kurdima upravo Iranci najprirodniji saveznik-baš preko Kurda bi Iran mogao najprirodnije da realizuje svoj plan "šiitskog polumeseca" do Latakije/Libana, zar ne?
- šta će ostali Kurdi uraditi ako Turci udare iz sve snage po izolovanoj Afrinskoj enklavi?
- kako Turska misli da onemogući Kurde da, pomoću svog neverovatnog prirodnog priraštaja, postanu narod podjednake brojnosti kao Turci i Persijanci?
- koliko je jaka kurdska dijaspora? Znam da je brojna ali čini mi se da bi mogla mnogo više da pomogne njihovu stvar... da je na nivou, npr. Jermenske, imali bi oni već državu...
- zar nije Pakistan pretio Iranu da će se umešati ako Persijanci nastave da šire uticaj? Kakav je tu izgled za konfrontaciju?
- kurdski etnitet je razvucen duz sjeverne sirijske granice. Kanton Efrin je fizicki odvojen od Kobanija i Dzazire. Veoma tesko za braniti. U slucaju agresije, nekog velikog napada, Kurdi bi tesko branili Efrin i Kobane. Efrin je izolovan, okruzen sa svih strana. Kobani je pustinjski gradic, na granici sa Turskom, vojska poput turske armije bi dugorocno nesumnjivo ovladala Kobanijem. Sve je ravnica i pogodno za tenkovske napade i sl. Kurdi su jaki u kantonu Dzazira. Tamo zivi 70% Kurda. Podrucje je urbano, veoma bogato resursima. Blizina i granica sa irackim Kurdistanom je velika prednost. Vojnicki bi mogli pruziti jebeno dobar otpor u Dzaziri, bilo kome. Sirijska armija nema snagu da se bori sa Kurdima, dok je motivacija Turaka da masovno ginu u jednom takvom sukobu, van svojih granica, veoma upitna. Vidjeli smo da se nisu najbolje proveli u al-Babu. Da se ISIL nije povukao, ko zna kada bi ovladali gradom. Al-Bab je branilo 2-3 000 boraca ISILa dok bi Kamisli branile desetine hiljada boraca. Nema nikakve sumnje da bi takav sukob privukao veliki broj Kurda iz Turske, Iraka i Irana. Ne vjerujem da su Turci spremni za jedan takav okrsaj. Kurdi bi mogli mobilisati 100 000 vojnika i nastao bi pakao. Ne bi to dozvolila ni MZ.
Za Kurde je neuporedivo vaznije sta o njihovoj autonomiji misli svijet, narocito Amerika i Rusija... Politika ce odluciti!
- Iran je u goroj poziciji radi otvorenog neprijateljstva Amerike, Izraela, Saudijske Arabije i drugih zaljevskih drzava. Turska nema takve neprijatelje. Turska ima Kurde i alevije. Vecina alevija su etnicki Turci i ne bas raspolozeni za razbijanje Turske. Ostaju Kurdi. Iran je ne tako davno na svom teritoriju imao dvije republike, Republiku Kurdistan i Republiku Azerbejdzan, koje su proglasile nezavisnost uz podrsku Sovjeta. Azera ima dosta, Kurda isto tako, Arapa na jugozapadu, Beludzija na krajnjem istoku. Iran je etnicki dosta 'sarolikiji' od Turske. Al' opet ponavljam, bez snazne podrske izvana, nemoguce je razbiti Tursku ili Iran. Turci su sa te tacke gledista mirni, dok se Irancima potpaljuje vatra.
- Iranska vojska se precjenjuje. Ne sumnjam da su spremni grcevito braniti svoju zemlju, ali ih ne vidim kao zajebanog ofanzivnog igraca. U ratu sa Irakom se nisu proslavili. Kurdi u Iraku imaju skoro pola miliona ljudi pod oruzjem. Naoruzani su do zuba. Imaju pare, jake saveznike. Mogu mobilisati veliki broj boraca. Niko ne zeli krenuti u takav rat. Ratovi se obicno pokrecu kada je jedna strana dosta slabija od druge. Kurdi su brojni, puni samopouzdanja i motivacije. Ne mislim da bi se Iranci proslavili u takvom sukobu. Da stavimo na stranu cinjenicu da bi ih Amerikanci napali u roku odmah ako bi krenuli na iracke Kurde.
- Kurdi ne podnose Irance. Mozda im je Iran ucinio najmanje zla od svih susjeda, ali je ipak cinio zlo i mrznja je velika. Nezadovoljstvo regulise represivni rezim, tako da mi to ne mozemo vidjeti. Kurdi iz Irana kada pruzaju podrsku braci u Siriji ili Iraku, lica pokrivaju salovima. Veliki strah izazvan represijom. 50% politickih zarobljenika u Iranu su Kurdi, iako cine oko 10% stanovnistva Irana. Nema tu saveznistva nikada. Veoma burna istorija.
- ako udare po Efrinu, branit ce se, moguce sklopiti savez sa Asadom poput ovog dogovora iz Manbija. Turci vec godinama udaraju po Efrinu.
- Turci su asimilatorska nacija. Danasnji Turci su miks mnogih manjinskih naroda koji su na prostoru Anadolije nestali usljed agresivne asimilacije. Jedino su se Kurdi tome oduprijeli, dok su Armeni i Asirci pobijeni ili protjerani. Da ti sad ne navodim turske programe asimilacije, etnickog premjestanja i sl., duga je to prica. Erdogan igra na kartu islama, kroz islam pokusava prikazati da su Turci i Kurdi jedno, tj. da su Turci.  Tako su nadlezne institucije dosle do saznanja da su gradjani na istoku Turske veoma zapusteni po pitanju vjere. Kao posebno negativan se smatra uticaj PKK, koji ima etiketu ateizma, komunizma. Tako su Turci odlucili poslati veliki broj vjeroucitelja na istok zemlje kako bi se pozabavili sa zalatulim Kurdima. Njihovo je da pokusavaju, sta drugo da rade. Da ce uspjeti, nece sigurno. Propadali su puno bolji planovi od ovog, najnovijeg.
Inace, Kurdi u Iraku ozivljavaju drevnu iransku religiju, zoroastrizam. Naime, mnogi Kurdi imaju problem sa tim sto ih braca muslimani, uz tekbir na usnama, napadaju decenijama unazad. Radi toga, narocito mladje generacije, imaju problem identifikovati se sa islamom. Tako jedan Peshmerga borac kaze 'moj djed se borio protiv komsija koji su sa tekbirom na usnama napadali njegovo selo, poslije su isti napali moga oca a sada napadaju mene'. Vodeci kurdski mediji snazno promoviraju drevnu kurdsku vjeru koja je u irackom Kurdistanu prosle godine proglasena zvanicnom, uz islam, krscanstvo i judaizam. Otvaraju se prvi hramovi. Kurdski imami koji se tome protive dozivljavaju medijski linc. Isto tako, primjetna je ateizacija Kurda, a posao rade i krscanski misionari. Ima nekoliko clanaka o tome, pa koga zanima moze lako izguglati.
- imaju brojnu dijasporu. Svako malo organizuju proteste u Londonu, Parizu, Berlinu i drugim velikim zapadnim gradovima. Na tim protestima pocesto sudjeluje preko 10 000 Kurda. Veoma su uvezani, organizovani. Glavni finansijer PKK je dijaspora. Njihovo politicko krilo, KCK, je veoma aktivno u mnogim evropskim drzavama. I druge partije imaju svoje ispostave u Evropi. Imaju veliki broj portala na engleskom, TV stanice itd. Dosta Kurda su parlamentarci u evropskim drzavama. Po prvi put imaju pare za propagandu i lobiranje. Polako rade posao poput Arapa koji ulazu ogromne resurse u pro-palestinsku propagandu. Kurdi jos nisu na tom nivou, ali idu naprijed. Turci se ne prestaju buniti radi slobodnog djelovanja PKK u EU.
- prijetili su, ali Iranci ne posustaju. U Pakistanu ima dosta siita koji su pocesto meta teroristickih napada. Isto tako, siiti agresivno nastupaju u Egiptu i Alziru.
|
