offline
- purke62
- Građanin
- Pridružio: 23 Jun 2013
- Poruke: 122
|
@ds69
Pa dobro, to što si ti napisao, moglo bi se podvesti pod umerono ukro-nacionalistički stav, nasuprot nekim ekstremnim stavovima. Uprkos umerenosti opet se stiče utisak da su ipak većinom istočni Sloveni u neku ruku poreklom Ukrainci. Verovatno se sa tim ne bi složili Belorusi i pored toga što im je ( barem što se tiče kriterijuma prezimena) onda njihov Batko Lukašenko klasični hohol. Još plus se on hvali da je kozačkog porekla a lepo u ukrainskoj himni kažu "...,що ми, браття, козацького роду". Znači, čim si poreklom kozak onda to znači i Urajinac. Donski, Kubanjski,... nema veze, važno je da je kozak. Eto i Jurij Andropov se hvalio da ima kozačko poreklo, nema veze što mu je prezime tipično Velikoruski na -ov. Njegovo etničko poreklo ni do danas nije potpuno rajašnjeno ali najviše je onih koji smatraju da je bio finski jevrein poreklom. Nikita Hruščov ili kako kažu Ukrainci, Mikita , prezime na-ov a ovamo je Ukrainac. Isto važi i za Leonida Brežnjeva koji se nekad izjašnjavao kao Ukrainac a nekada kao Rus. Konstantin Černjenko, to je sve jasno po prezimenu, mada se rodio u Rusiji u Krasnodarskoj oblasti. Po ocu je poreklom sa Ukrajine a za maajku nije baš naj jasnije. Kažeš da su posle Uljanova i delimično Staljina Sovjeti vršili temeljitu rusifikaciju celog društva. Znači Uljanov (Velikorus) je forsirao politiku ""korenizacije" "ugnjetenih naroda Ruske Imperije" a jedan Gruzin (Džugašvili) je to odbacio ( ne odmah) i latio se opštoj rusifikaciji SSSR-a a posle njega to nastavili njegovi naslednici ( gotovo listom Ukrajinci) sve do Gorbačova ( po majci Ukrajinac). Da, da, to je mantra današnjih Ukrajinaca a u svari je stara kominternovska politika o nacionalnom pitanju, koju je Staljin početkom 30-tih odbacio.Neobično je to da se tom kominternovskom politikom ciljaju samo dva narod i traži se njihovo drobljenje na manje narode. To su Ruski i Srpski narod. Ostali narodi , koliki god da su nisu preveliki i nema potrebe da se usitnjavaju. Čak i toliki koliki smo bili majušni nekad u evropskim razmerama(sad smo manji nego što smo bili) i sad smo preveliki i današnjoj postkominternovskoj eliti Zapada. Nisu im smetnja Rumuni iako su u osnovi heterogen narod bili sve do polovine 19-veka. istorijski i jezički su to bila tri naroda (svakako srodna) , Moldavci, Vlasi i Transilvanci. Čuvene "dunavske kneževine", pre svega Vlaška i Moldavija od srdnjeg veka do modernih vremena (ujedinjenja) su imale svoju državnost u kontinuiteu. Dugi period su bile vazalske ali opet autonomne, nešto što je Srbija izgubila sa padom Smedereva (Despotovina) a povratila (na daleko manjem prostoru ) sultanovim hatišerifom darovanom Kodži Milošu ( 1830).Bili su vazali Turcima, Ugarima, Rusima ali su uvek imali neki oblik državne autonomije. No nisu Rumuni tema a da ne pominjem neke iz bivše zajedničke države a to je strogo zabranjeno na ovoj temi. Držimo se etno-nacionalnog inženjeringa među istočnim Slovenima. Od tri grane jednog Ruskog naroda ( Velikorusi, Malorusi i Belorusi) nastadoše tri naroda: Rusi, Belorusi i Ukrajinci. Ne bi me čudilo da krenu da bivše Velikoruse a sadašnje Ruse podele na Vjatiče, Kriviče, Dregoviče, Radimiče a ruski jezik na "okajući" i "akajući", za početak a kasnije, što bi rekli Rusi: Po polnom programe.
Eh umnica Jušćenko. Ništa ja u toj njegovoj izjavi ne vidim ni umeronog ni druželjubivog u odnosu na RF. Njegov prezimanjak Aleksandar Jušćenko ( deputat Dume od KPRF) se sa njegovim stavovima (naročito ono 12 milona) nebi složio. On se deklariše kao Rus a u stvari je rođen u Belorusiji (Gomeljska oblast) a Viktor Juščenko je iz susedne oblati u Ukrajini, Sumske oblasti. Možda su čak i daljnji rođaci, ne bi me iznenadilo.Šta bi me tu moglo iznenaditi kad preko puta mene jedan se preziva Konjović i izjašnjava se kao Crnogorac a drugi se preziva Konjević i izjašnjava se kao Strbin a oni su braća blizanci.
Kako kaže Anatolij Vaserman , daleko je veća jezička ( i ne samo jezička) razlika između alemanskog dijalekta nemačkog jezika (Švabija) i pruskog dijalekta iz istočne nemačke, nego razlika između poljskog i ruskog jezika ( kao dva naj različitija jzika među slovenima). O ukrajinskom jeziku je još izričitiji i tvrdi da je on samo jedno narečje južnoruskog dijalekta ruskog jezika. Nije on ligvista ali se mnogi ligvisti sa njim slažu. A što se ne bi slagali kad 90% Rusa iz RF razumeju ukrajinsku movu iako je nikad u školi ili kući nisu učili. Ja, na primer, makedonski jezik raumem minimum 95% iako ga nikad nisam učio, ne znam da pričam ali sasvim solidno razumem bez prevoda. Bugarski kapiram bez prevoda barem 70%. Verujem da je isti slučaj sa većimom iz starijih generacija rođenih u SFRJ, mada nismo učili ni makedonski a pogotovu bugarski.Vreovatno je to zato što smo se mi više suretali sa makedonskim jezikom (televizija, radio, film ili vojni rok uživo) nego današnje mlade generacije. Današnjoj omladini u Srbiji je prvi jezik engleski a maternjm se sasvim solidno služe. Tačnije, dobro razumeju maternji jezik ali malo imaju problema kad govore na njemu. Tako i moja ćerka, malo-malo pa me pita: "Ćale, kako se na srpskom kaže, ..." a ja samo prevrnem očima i pokušam da nađem odgovarajuću reč na srpskom. Šta da se radi, takva su vremena, možda u tome ima i nečeg dobrog.
|
