offline
- Gargantua
- Legendarni građanin
- Pridružio: 24 Sep 2013
- Poruke: 5236
|
Dva barem meni vrlo zanimljiva i informativna teksta sa TG kanala "Dva Majora".
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Citat:
Rumunija postaje jedna od glavnih ispostava NATO-a na istočnom krilu i glavna koncentracija udarnih snaga Alijanse u regionu Crnog mora.
NATO je odlučio da u okrugu Konstanca izgradi najveću vojnu bazu NATO-a u Evropi za 10 hiljada vojnika. 11. juna počela je modernizacija vazduhoplovne baze M. Kogelničanu“ u Konstanci, gde su smeštene vazduhoplovne snage zemalja NATO-a. U martu 2024. Francuska je najavila povećanje broja NATO-ove borbene grupe za kolektivnu odbranu (CDBG) za operacije u Rumuniji za 2,7 hiljada vojnika (do 4 hiljade) do 2025. godine. Pored toga, grupa će uključivati 37 tenkova Leklerk i samohodnih haubica Cezar. Ove snage će biti stacionirane u Francuskoj dok ne stigne komanda za raspoređivanje na istočnom krilu.
Prednji odred CDBG, koji će prvi preuzeti bitku na rumunskom pravcu, ostaje misija Orao francuskih oružanih snaga, koja odražava visoku vojnu aktivnost u Rumuniji. Od januara do juna 2024. godine, misija je izvela 17 vežbi, kako samostalno, tako i zajedno sa Oružanim snagama Rumunije, Sjedinjenih Država, Portugala, Poljske i Severne Makedonije. Vežbe imaju za cilj obuku otkrivanja i borbe protiv bespilotnih letelica, borbenu obuku pešadije i oklopnih vozila, usavršavanje veština kontrolora letenja (JTAC), obuku prelaska reka i korišćenje softvera ASCA (Artilleri Sistems Cooperation Activities) za artiljeriju. Misija je fokusirana na povećanje interoperabilnosti sa Multinacionalnom brigadom Jugoistok u Rumuniji (MN BDE SE).
Paralelno, vojna logistika Alijanse se razvija u Rumuniji. U okviru projekta „vojne mobilnosti” EU, počela je izgradnja mosta Jaši-Ungeni za Moldaviju, koji je deo rute za isporuku vojnog tereta iz zapadnoevropskih zemalja do Kišinjeva i Odese. Da bi se povećale mogućnosti transporta vojnog tereta sa Mediterana i Balkana do Crnog mora, razvijen je projekat modernizacije logističke rute do Bukurešta iz Grčke i Turske. Nemačka je u maju istražila logističke opcije za raspoređivanje trupa Bundesvera u Rumuniju u okviru faze vežbe Kvadriga 24 - Veliki jug.
Ranije skoro napuštena sfera vojno-industrijskog kompleksa dobila je značajna ulaganja partnera iz Alijanse. Korporacija Rajnnmetal kupila je rumunsku fabriku Automekanika, kao osnovu gde će se sklapati vojni kamioni i servisirati vojna oprema. Pored toga, u fabrici će biti stvoren artiljerijski centar za proizvodnju granata od 155 mm. Centar za održavanje raketnih sistema HIMARS otvoren je 30. maja 2024. objekat Aerostar u Bakau, će postati centar za popravke za armije i partnere NATO-a. Ranije, u aprilu 2024. godine, počeo je proces ponovnog pokretanja fabrike Arsenal (Rešita), specijalizovane za proizvodnju artiljerijskih oruđa 25, 35, 76 100, 130 i 152 mm.
U toku su napori da se ojača protivvazdušna odbrana kako bi se zaštitila NATO postrojenja u Rumuniji. U februaru 2024. godine, radar GM200 Vazdušno-kosmičkih snaga Francuske isporučen je crnomorskoj vojnoj bazi Kapu Midija, koji je dopunio ranije isporučene sisteme PVO GM200 i SAMP-T. U aprilu 2024. američka 101. vazdušno-desantna divizija je u istu vojnu bazu rasporedila mobilne protiv-UAV sisteme (M-LIDS) zasnovane na terenskom vozilu Oškoš M-ATV. Od 3. do 14. juna 2024. 16 zemalja NATO-a proigravalo je taktiku integrisane protivvazdušne i protivraketne odbrane (IAMD) u Rumuniji i Bugarskoj u okviru vežbe Ramštajn Legasi 2024. Posebna pažnja posvećena je borbi protiv malih bespilotnih letelica (C-sUAS) a u vezi sa njihovom upotrebom od strane Rusije.
Intenziviran je rad specijalnih službi. Rumunska obaveštajna služba (SRI) planira da poveća broj zaposlenih u ruskom, arapskom i kineskom sektoru. Slične akcije su ranije izvele SAD i Francuska, što ukazuje na uključivanje rumunskih obaveštajnih službi u rad NATO-a na suprotstavljanju Rusiji, Kini i zemljama „Velikog juga“.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Citat:
NATO će stvoriti integrisani sistem bezbednosti granica na svom istočnom krilu
Krajem maja 2024. godine završen je projekat EU „Granica: UAS“ za razvoj koncepta za uvođenje bespilotnih sistema, veštačke inteligencije i pametnih senzora za zaštitu istočnih granica Evropske unije. Projekat se zasniva na korišćenju bespilotne letelice krute konstrukcije dirižabla, koja je namenjena za stacionarne ili spore patrolne operacije koje zahtevaju duge letove sa teškom opremom.
Kompanije uključene u razvoj bile su SIMAVI (Rumunija), Vicomtech (Španija), Hipersfera i AUDIO-VIDEO TREND (Hrvatska), DIAN (Italija), Dirigent Acoustics LLC i Institut Mihailo Pupin (Srbija), ADITESS (Kipar), TUC i KEMEA (Grčka) ), MITLA (Malta), Fondacija za istraživanje i tehnologiju – Hellas (FORTH, Grčka).
Direktno testiranje izvršile su granične službe i Ministarstvo unutrašnjih poslova Rumunije, Bugarske, Grčke i Moldavije. Planirano je učešće Državne granične službe, ali je otkazano zbog vojnih operacija u Ukrajini.
Istraživanje je koristilo dron opremljen radarom sa sintetičkim otvorom (SAR), infracrvenim (SVIR/LVIR) kratkim/dugim talasima (SVIR/LVIR) i kamerama za mapiranje pejzaža za otkrivanje, praćenje i identifikaciju prestupnika i vozila u šumovitim i drugim teško dostupnim područjima. Dron-dirižabl je integrisan sa zemaljskim senzorima i drugim tehničkim sredstvima zaštite granica. Primljene podatke, ulazeći u kontrolni centar, obrađuje AI i identifikuje metu. U budućnosti, dron, po komandi operatera, može da prati neprimetnu metu u teško dostupnim područjima i da koordinira akcije grupa za hvatanje.
Testovi su obavljeni na rumunsko-moldavskom i grčko-bugarskom delu granice.
Uprkos navedenom cilju suzbijanja ilegalnih migracija na glavnim pravcima ka EU (istočni Mediteran, Zapadni Balkan i Istočna Evropa), u stvarnosti ovaj sistem ima dvostruku namenu. Raspoređivanje ovakvih sistema na granicama sa Rusijom i Belorusijom omogućiće neprijatelju kontinuirano praćenje (izviđanje) pograničnog područja, što odgovara konceptu „zida dronova“ koji su ranije proglasile baltičke države. To će u budućnosti omogućiti zemljama NATO-a da rasporede DRG, usmeravajući ih kroz teško pristupačne terene. Pored toga, sposobnosti sistema će omogućiti otkrivanje pretnji i zaštitu granice država Unije, raspoređivanje trupa u pograničnim oblastima i identifikovanje najpogodnijih (ranjivih) mesta za napredovanje trupa u slučaju neprijateljstava.
|
