Domaća balistička raketa dometa 300 km, 400 mm Šumadija

• 1Ovo se svidja korisniku: Zerajic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svaki može da se ometa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

stegonosa ::Svaki može da se ometa.

Šta je rešenje onda?
Da leti daleko i bude precizna.

Kako bi išlo da podatak sa bpl se prenese na lansirno oruđe i programira raketu za let na lokaciju kde treba da padne, jel moguče to brez satelita tj. pozicioniranja.

• 1Ovo se svidja korisniku: amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedan nivo problema je omatati GPS tj. krilate i krstareće rakete u niskom letu u dolinama i planinama pa i višljem pobrđu,nešto gore je na ravnicma.
Drugi nivo je to uraditi za MALE i pogotovu HALE dronove i avione na tim malo većim visinama.
Sasvim treći (mada bliži drugom slučaju) je problem ometati balističke projektile.

Osim toga, pitanje je koji se kod ometa.

A glavno pitanje za Srbe ko, kako i koji kod u ovim krajevima od protivnika može da ometa. U drugim krajevima može da bude veoma različito (ponekad i u drugim vremenima).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Srki98 ::Konacno su poceli da testiraju motor, sad da sklope celu raketu pa da vidimo kako gruva. Btw najveci problem ce biti sistem navodjenja INS+ satelit
Kod raketa sa balistickom putanjom korekcija je cak i najlaksa. Ona sama po sebi tezi da padne u rejon cilja, tamo gde je ispaljena. Muka je sa krstarecim raketama.
Danas se INS(MEMS)+satelit pakuju u minobacacke mine 81mm, tako da je integracija u krme od 400mm mnogo lakse, zbog prostora koji je na raspolaganju. Cak su i opterecenja manja u odnosu na ispaljenje mine iz minobacaca. Senzori koji se koriste su jeftiniji, jer moraju da izdrze manja opterecenja.
Najveci je izazov obezbediti napajanje tokom celog leta, obzirom da let traje dugo, a potrebna je velika snaga za korekciju. Termalna baterija je imperativ, a adresa je bas malo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo koji sistem GNSS cemo koristiti? (verovatno glonass) Ako se bude islo samo INS ima CEP da bude
300m ako ne i vise. Ova jerina je samo predimenzionisani grad ili oganj, mnogo bolje resenje je kineska 400mm raketa, ima domet 250km.

• 1Ovo se svidja korisniku: crnitrn
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Srki98 ::Ako se bude islo samo INS ima CEP da bude
300m ako ne i vise.

Zasto bi to bilo tako?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

INS se koristi u kombinaciji sa GNSS-om da bi CEP bio sto manji naravno. Ako se ometa GNSS onda ostaje INS kako bi raketa koliko toliko stigla do cilja. Na 300km CEP za Jerinu 1 sa INS-om mora da bude bar 300m dok kombinacija INS+GPS moze da bude oko 30m max 50m.

• 1Ovo se svidja korisniku: crnitrn
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Balisticka raketa bez ikakve navigacije dobro uradjena (bez anomalija kod kolicine goriva i u geometriji) sa dobrom pripremom gadjanja ide na cilj na 300km sa CEP oko 500m, po balistickoj putanji. Bez problema. Jos je sezdesetih proslog vijeka rusima to poslo za rukom sa SCUD.

Ako joj se doda INS, ne vidim zasto bi odstupala vise od 50m na cilju? INS je toliko razvijen danas da ja ne vidim problem.

Dodavanjem satelitske navigacije postize se ono sto smo vidjeli u Karabahu kod izraelskih sistema, a to je da rakete iz jednog salva mogu da se setaju po ciljnoj prostoriji i da svaka gadja pojedinacni cilj u zoni ciljne prostorije. Stajaznam, gadjas aerodrom, pa onda jednu saljes na kontrolni toranj, drugu na hangar a trecu na stajanku. To je prednost koju daje satelitsko navodjenje u zavrsnoj putanji.

Znaci, satelit ti daje mogucnost pojedinacnog preciznog nisanjenja u salvu.

A doci do aerodroma, balistika sa INS je sasvim dovoljna.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Raketa bez navigacije je recimo Luna a ona znamo kako "precizno" pada i to na kojoj daljini.
SCUD ima INS što je skraćenica od inercijani navigacioni sistem.
I na nekoliko stotina kilometara pada već kako znamo, istina INS-i su napredovali više po dimenzijama i pouzdanosti nego po preciznosti ali i po njoj nešto jesu ipak. Svejdno i dalje akumulira grešku na putanji i to na kraju dovede do onoga što već znamo, promašaja u stotinama metara ako gađamo na stotine kilometara.
To se da otkloniti, prvobitno pokušavano sa radarskim terminalnim navođenjem, čak sa optičkim je isto rađeno a danas je tu GPS.
Da će da bude kao sa difernecijalnim GPS neće ali će svakako uspeti da ostane sa u svakom slučaju zadovoljavajućom greškom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oluj2.1 ::
SCUD ima INS što je skraćenica od inercijani navigacioni sistem.


MOLIM??