Domaća balistička raketa dometa 300 km, 400 mm Šumadija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hipoteticko pitanje, koliko bi Sumadija bila tezak/lak cilj za presretanje tj. obaranje?

• 12Ovo se svidja korisnicima: Vlad000, raketaš, amaterSRB, bojank, rovac, arsa, Titan, darcaud, Boris90, nemkea71, proka89, VP6919
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нешто што никад није полетило, а бојим се да неће ни полетити, немогуће је оборити ;-)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovde se povela priča o problematici odabira pogodnog metoda vođenja ove rakete. Spominjalo se navođenje putem GNSS. Iako bi ovo svakako bilo najjednostavije, najjeftinije i najefikasnije rešenje, veoma je rizično i nikako preporučljivo za zemlje koje nemaju sopstveno sazvežđe satelita za navigaciju ( dakle sve osim SAD, Kine, Rusije, Indije i EU zemalja). DSMAC - navođenje prema slici cilja, verovatno isto otpada. Srbija nema izviđačke satelite, niti specijalizovane izviđačke avione poput U-2 i SR-71. Takođe, upitno je koliko bi uopšte poboljšalo preciznost, usled velike brzine projektila u terminalnoj fazi i potencijalno loših meteo uslova. DSMAC je prevashodno namenjen krstarećim raketama, koje lete dosta niže i dosta sporije od balističkih projektila. Da li se razmišljalo o tome da se prekopira koncept OTR-23 Oka? Za nju se tvrdi da je koristila aktivno radarsko vođenje u terminalnoj fazi leta koji je nudio CEP od ~30 metara. Da li naša namenska industrija ima znanje i kapacitet da naprave tako šta?

• 1Ovo se svidja korisniku: Bački kasapin
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo nije krstareća raketa niti raketa tog tipa kakvog su Oke, Iskander i slično. Druga liga sasvim. Šumadija je VBR gde idu INS i GNSS jer je to rešenje gde faktor cena igra veliku ulogu. Tu je jedino problem ometanje, jer ako nam i Ameri, Kinezi, Rusi, Evropljani, dakle svi uskrate signal onda smo svakako pečeni.

Neka veća raketa koja bi možda mogla da ide i na lanser Šumadije, kao što ATACMS ide na Himarse, OK, mogla bi se razvijati, ali tamo negde nekad kad (i ako) završimo ovo što je nesporno manji zalogaj. Ali i onda je pitanje da li se isplati ugradnja radara. Radar košta koliko i cela raketa ili više.

• 11Ovo se svidja korisnicima: stegonosa, nuke92, VP6919, nemkea71, wolverined4, Kenanjoz, rovac, ILGromovnik, dac, amaterSRB, Griffon vulture
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bački kasapin ::...Da li naša namenska industrija ima znanje i kapacitet da naprave tako šta?

Domaci kapaciteti su takvi da se modernizacija 26 tenkova i 26 BVP-ova razvlaci vec 5+ godina.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

stegonosa ::Ovo nije krstareća raketa niti raketa tog tipa kakvog su Oke, Iskander i slično. Druga liga sasvim. Šumadija je VBR gde idu INS i GNSS jer je to rešenje gde faktor cena igra veliku ulogu. Tu je jedino problem ometanje, jer ako nam i Ameri, Kinezi, Rusi, Evropljani, dakle svi uskrate signal onda smo svakako pečeni.

Neka veća raketa koja bi možda mogla da ide i na lanser Šumadije, kao što ATACMS ide na Himarse, OK, mogla bi se razvijati, ali tamo negde nekad kad (i ako) završimo ovo što je nesporno manji zalogaj. Ali i onda je pitanje da li se isplati ugradnja radara. Radar košta koliko i cela raketa ili više.

Dobro si mi ukazao na detalj koji mi je promakao, a to je razlika u dimenzijama i nameni između Oke i Šumadije. Ipak je Šumadija ekvivalent beloruskom Polonezu.
Da li bi onda TV vođenje bilo tehnički izvodljivo i ekonomski prihvatljivo? U tom slučaju bi možda bio neophodan i dron koji bi služio kao radio relej za sistem. Ako mogu avio bombe da se navode istim, trebalo bi da mogu i artiljerijske rakete, zar ne?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Razmišljao sam nekad a možda glupoj ideji za navođenje ali možda dostupnoj danas. Recimo 3D Google Earth je praktično dostupan svima. Bukvalno može da se u fromatu Gltf skinu kompletne sekcije i to da se bira rezolucija i pravilnost površine. Da li je sa današnjim tehnologijama moguće navoditi nešto dalekometno tako što bi kamera sa rakete hvatala repere u prostoru i poredila sa pozicijom istih i kamere na digitalnom "dvojniku" u računaru? Reljef se ne menja naročito a čak i neke dominantne zgrade i urbanim sredinama stoje i po 100 godina i više. Za navođenje da stacionarni cilj ti ne treba satelitski snimak, znaš koordinate cilja a realnu poziciju rakete bi mogao da računaš "offline" analizirajući sliku sa kamere. Naravno verovatno je komplikovana matematika iza svega ali mi ne deluje nemoguće. Možda čak i da sistem praktično pripremi virtuelni snimak pita kojim raketa treba da prođe u digitalnoj kopiji planete pa da koriguje prema slici odstupanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ja mislim da mi odavno imamo digitalnu 3D kartu nase zemlje cele....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imamo, ali bi nam za gađanje okolnih trebala malo šira karta, a za izvoz i globalna.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Krstareca moze da prati teren, TERCOM sistemi se koriste za to od 50ih proslog veka.
Balisticka raketa koja ode prakticno u svemir na preko 90km pa se vrati hipersonicnom brzinom, verovatno i sa nekom rotacijom, nit znam kako bi pratila teren, nit sto bi se mucili. Gadjas stacionarni cilj, bilo da je zgrada, poligon ili neka veca koncetracija trupa, na nekom velikom dometu na osnovu izvidjanja (BPL ili slicno) i samo treba da sto preciznije pogodis te koordinate. Nista vise.