|
@luger
Citat:da aproksimiramo:cev je duga recimo 100 cm, izlazna brzina zrna kalibra pola (inch) je bar 1000 m/s, temperatura koju trpi zrno dok ne napusti cev
je bas mnogo stepeni, i imamo cip koji ce bez problema to sve da izdrzi i da vodi zrno bas kako je strelac hteo...temperaturu,ubrzanje,vibracije...to bih voleo da vidim u praksi, jer sam skeptican po pitanju elektonike u klasicnom zrnu...a ako vidim da radi, pouzdano, e tu cu vec da se zamislim ... bilo bi to stvarno stravicno oruzje i promenilo bi svasta ...
Ajde da pogledamo zamišljeno zrno tj presek:
pod 29 je čip, pod 27 je termo pregrada, a za očekivati je da bude inkapsuliran u neki inertni fluid. Iza njega je i baterija i pokretač flapsova. Bez obzira na termalna i presurna opterećenja u cevi sigurno je dobro "ušuškan". Ovo je čisto teorijski, a sačekajmo rezultate k'o što kažeš.
Citat:da bi takav sistem sa stabilizatorima bio efikasan potrebno je, pored ostalog
uskladiti gomilu faktora, a jedino na sta se sa sigurnoscu moze da racuna je pad zrna i gubitak brzine zrna zbog korekcije, a posebno ako se zrno bude kocilo flapsovima...
Meni ovo veoma liči na upravljanje avionom pomoću spojlera. Ono daje mnogo manje momente i mirniji let. Svi moderni avioni predviđeni za niske prodore ih uglavnom imaju. Otpor nije veći od otpora klasičnih kormila i mislim da što se toga tiče neće biti velikog oduzimanja početne brzine.
Citat:za slucaj iznenadnog udara vetra, sigurno bi sistem registrovao odstupanje polozaja i promenu putanje, ali da li bi bilo moguce korigovati putanju u odnosu na vetar i trazenu promenu od strelca, ili bi samo dobili pogodak gde nismo hteli, ili jos gore, prevrtanje zrna ako se sistem zbuni...
Mislim da do toga neće doći, jer je toliko već u upotrebi na raketama raznih namena, da tu više nema nepoznanica.
Citat:uzmite u obzir, zrno nema svoj pogon, ima samo mogucnost blage korekcije
gde svaka korekcija, narocito ostrija, usporava let...
Mene ovaj koncept ugrubo rečeno, podseća na familiju ruskih raketa za sisteme Tunguska,Pancir, Sosna, Hermes...Zajedničko za njih je da u fazi ubrzanja radi buster koji se nakon sagorevanja goriva i dostizanja max brzine odvaja od marševskog stepena. Nakon toga marševski stepen nastavlja let po inerciji poput zrna. Primera radi raketa 9M311(sa Tunguske) kreće sa početnom brzinom od 900 m/s i do krajnjeg dometa(efikasnog) od 8km leti prosečnom brzinom od 600 m/s uz očekivane popravke kursa u gađanju mnogo agilnijih meta koje manevrišu po sve 3 ose.
|
