Kosava raketa (artilerijski raketni sistem)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

EOD ::U JNA se u TF bojevim glavama koristio uglavnom TNT ili TH kompozicija (trotil heksogen) u omjeru 60/40 ili 50/50, odnosno sovjetske kompozcije A-IX-1 i A-IX-2 što je zapravo flegmatizovani heksogen (JNA oznaka prvog je bila HAl6, a potonjeg HAl20 kojeg su amerikanci označavali i kao CompB jer je manje više ista kompozicija). Ovih kompozicija na bazi heksogena ima u kumulativkama.
U novijim kumulativkama (100mm i 125mm) je uglavnom punjenje od kompozicija na bazi oktola.


Koja kumulativka 100 mm ima punjenje na bazi oktola? M-69?

I zar nije kumulativna M-88 125 mm flegmatizovan RDX?

Ako može malo više detalja, bio bih jako zahvalan.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

125icu punjenu okfolom sam uništio prije koju godinu na Komaru (pola puta između Travnika i Donjeg Vakufa), zapravo dvije, sovjetsku BK14M i M88 pronađene jednu do druge. Nažalost nemam gotovo nikakve domaće literature o ovoj municiji.

M88 koje se danas proizvode u Pretisu punjene su HAl kompozicijom sa (čini mi se) 5% sadržaja aluminija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

EOD ::125icu punjenu okfolom sam uništio prije koju godinu na Komaru (pola puta između Travnika i Donjeg Vakufa), zapravo dvije, sovjetsku BK14M i M88 pronađene jednu do druge. Nažalost nemam gotovo nikakve domaće literature o ovoj municiji.

M88 koje se danas proizvode u Pretisu punjene su HAl kompozicijom sa (čini mi se) 5% sadržaja aluminija.

Au, to je onda nešto jako interesantno. Kako je izgledala? Da li je poznat materijal levka?

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

BK-14M ima bakarni levak (BK-14 celicni). Posto je M88 kopija BK-14M trebalo bi da ima bakarni.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

HrcAk47 ::
Koja kumulativka 100 mm ima punjenje na bazi oktola? M-69?

M-69 ili originalni BK-3 nema. BK16 (16M) ima, ali tih žaba nema u našoj bari.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 31 Okt 2017 18:03

Čelični ljevak je općenito kod rusa bio za obuku , radi štednje , a bakreni je bio bojevi. Mi smo u kalibru 125 radili samo bakreni , za to malo tenkova što smo imali i za to malo gađanja nije imalo smisla razvijati tehnologiju željeznog ljevka .

Inače je taj ljevak rađen tehnikom rotacijskog hladnog istiskivanja , mislim da su to prvi počeli francuzi , jedan naš kolega je magistrirao na toj temi u Parizu pa nam je to iskustvo dobro došlo.


Mi smo masovno koristili flegmatizirani heksogen za kumulativke i liveni TNT sa hexom za neke tipove kvalitetnije municije.

Pentrit je bio previše osjetljiv , previše opasan . ako ga dobro flegmatiziraš onda je sve ok ali gubi svojstva .

Onomad kad je grmilo kod nas , mi smo prije osvojili proizvodnju pentrita od proizvodnje TNT, bilo ga je lakše napraviti.

Sa pentritom sam dosta radio i imam jedno pozitivno iskustvo sa pentritom koji je pomiješan sa polimerom na bazi HTPB a , onako laički pomiješamo dvije komponente kao auto kit i tu tjestatstu masu možemo oblikovati kao auto kit , možemo je putem šneke napuniti u bocu , u košuljicu granate , nakon zagrijavanja stvar polimerizira u krutu masu. Nema prešanja nema solo kristala pentrita , ne bude ti puklo u alatu i ubilo posadu.

Bilo bi logično da se u Košavi koristi ili pentrit ili oktogen kao kompozitni eksploziv ako se već netko hvali sa eksplozivom koji se prvi put koristi.

Ne vjerujem da je EDEPRO u stanju koristiti CL i slične vrlo opasne i vrlo specifične eksplozive

Dopuna: 31 Okt 2017 18:28

Pukovniče ne znam ni ja koliko mi je punica teška , ali ima 90 i kusur godina , i ako mi žena ima njene gene jao meni.

Dopuna: 31 Okt 2017 20:00

Aramis kaže " Košava je u ovom stadijumu upravo to ( ja dodajem, jedrilica , jedreća bomba ) .
Ako dobije RM iza b/g biće dodatno raketizovana jedreća bomba. Tek kada dobije TMM ili nabojno mlazni, postaje krstareća raketa. To znači da će moći da se odabere režim visine leta, pa može biti vi-vi-vi, ili ni-ni-ni ili bilo koja druga kombinacija krstarenja. Ovako je uslovljeno da let započinje na što većoj visini.

I ja dodajem da sa ovim viđenim i do sada izračunatim ta visina bude oko 1500 m i brzina jedrenja 100 m/s .

Tek kad dobije TMM sa potiskom od 750 N može ići niska putanja na visinu od 100 m kada je brzina oko 250 m/s i kada može nastaviti kao krstareča raketa.

sve ostalo mačku o rep.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Oluj2.1, sevenino
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::Napisano: 31 Okt 2017 18:03

Čelični ljevak je općenito kod rusa bio za obuku , radi štednje , a bakreni je bio bojevi....

Kod nas, Arapi su koristili te sa celicnim levkovima u borbi. 1973., medju zaplenjenom 115mm kumulativnom municijom bio je samo BK-4 sa celicnim levkom.
1982, 92% zaplenjene 115mm kumulativne municije je bio BK-4, ostalih 8% BK-4M.

Kada je Jugoslavija nabavila prve 100mm kumulativne 1962. (250 komada, isporucene zajedno sa prvim T-54A tenkovima) 150 je bilo BK-5M a 100 BK-5 sa celicnim levkom. Podaci sa testova probojnosti su 375 i 275mm. Interesantno je da BK-5 (sa celicnim levkom) nikada nije zazivela kod Rusa u naoruzanju, to im je jedini kalibar iz te generacije kumulativnih.
Tih 250 komada je ispucano po testovima i korisceno za razvoj M69, ni jedna nije usla u trupu.

Do usvajanja M69 u naoruzanje to je bila sva 100mm kumulativna koju smo imali, a znalo se nakon testova 1962-63 da je pancirna BR-412B slabo u stanju da se bori sa modernim tenkovima (bilo sovjetskim bilo zapadnim). Sto znaci da smo, iako smo u isto vreme kada i VU dobili T-54/55 tenkove kumulativnu municiju uveli sa skoro 5-6 godina zakasnjenja (Sovjeti 1961, Poljaci 1964, Cesi 1965, Istocni Nemci 1964)... Arapi su bili doduse gori, oni BK-5M nisu videli do rata 1967, a i tada u mizernim kolicinama (izraelci zaplenili nesto sitno tipa ~200 u odnosu na preko 10.000+ ostale 100mm municije, i to samo kod Egipcana). Ni jedna nije zaplenjena u tenku vec samo u jednom depou.
1973. su Egipcani u BK imali najcesce 4-6 kumulativnih, tada je JNA vec planirala 12-15 komada po tenku.

No ovo ide zesce OT...

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Aramis kaže "Šta u vazduhoplovstvu znači prednja centraža?! Centar mase ispred centra uzgona. Što veća udaljenost, letelica je stabilnija. Ako je pravilno natrimovana(podešena) za određenu brzinu, ona sama obara nos do postizanja te brzine i kada je postigne ona prevodi u horizontalni let. To kretanje ispada stepenasto, ali zato može da se zada i ugao planiranja za određenu brzinu planiranja ili jedrenja i ako ne bude usponih i nisponih strujanjanja na putanji vazduhoplov dojedri do finesom uslovljene maksimalno udaljene tačke.

A pukovnik daje skicu marš motora koji bi mogao proći jer tokom rada nema promjene težišta https://www.mycity-military.com/thumbs4/164443_tmb.....4C322.jpeg

E sad jedini je problem što je to težište oko centra košave, negdje u zoni krila, i raketni motor bi morao imati dosta dugačku strujnu cijev oko pola metra , a i sam bi bio dugačak oko metra , pa na to još krmača od metra pa se nabralo toga .

Može li neka skica iz tlocrta onako u grubo sa dimenzijama pa da to malo odvrtimo ili odbacimo

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Teško se može izvući neka normalna skica iz uvrnute slike, a mislim da i nema smisla. Jednostavno u tih 2600 ili koliko mm ne stane bomba 100kg, ako je od M-80 to je nekih 950mm i raketni motor ovih karakteristika (računam ga više od metra dužine) i da sve bude u vagi.

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Očito je onda neki reklamni štos sa dometom i brzinom .

U svakom slučaju ako se košava lansira pod 45 stupnjeva , zaključili smo da se digne na 1500m i da onda jedri do cilja , ta brzina planiranja je oko 125m/s , bilo bi logično da to bude tu negdje jer je to i brzina horizontalnog dijela komponente parabole po kojoj je košava letila do otvaranja krila.

Paljenjem nekog manjeg raketnog motora koji bi mogao stati u slobodan prostor oko težišta bi se moglo poboljšati finesu , taj manji raketni motor ne bi trebao imati potisak od 750 N jer ni brzina leta nije 250 m/s . Kako otpor pada sa kvadratom brzine dva put manja brzina traži 4 puta manji potisak znači 180 -200 N , a to su već dimenzije dva motora od maljutke ili nečeg sličnog . Maljutka ili to nešto slično radi oko 30 sekundi i tu je za sada kraj.

Sve u svemu bez TMM to ne bude daleko letilo.